Živimo u društvu okruženi savremenom tehnologijom, u kojem mladi sve više gube interesovanje za čitanjem knjiga. Veliku ulogu u tome igra Internet i brz način života. Posledice po vokabular i pravopis mlađih generacija su ogromne, kažu sagovornici Radio Goraždevca i Radio Mitrovice sever.
Direktor Doma kulture u Gračanici i predsednik Udruženja novinara Srbije, Živojin Rakočević, smatra da se savremeno društvo trenutno nalazi na prelazu iz, kako kaže, civilizacije knjige ka civilizaciji slike. Dodaje da je proizvodnja „jeftinih“ slika bez sadržaja najveći neprijatelj čitanja.
„Naše vreme je obeležila rečenica: uzmi knjigu. Ovo vreme obeležava zapomaganje: ostavi telefon. Retki su roditelji koji su svoju decu odvajali od knjige, a danas, ogromna većina, čini sve da ih odvoji od miliona ekrana i prozora, sa kojih se emituju slike. Među tim slikama ima genijalnih stvari, ideja sadržaja, ali je proizvodnja jeftinih slika bez sadržaja najveći neprijatelj čitanja, knjige i biblioteka. Konzumiranje praznih slika, proizvodi prazninu, agresiju i odsustvo koncentracije – dolazi se do stadijuma kad je čitanje neprihvatljivo“, ističe Rakočević.
Rakočević navodi da nastavnici i profesori književnosti moraju da urade sve što je u njihovoj moći, kako bi sačuvali svetost čitanja i svetinju knjige.
„Nekad se govorilo: čuvaj se čoveka koji je pročitao jednu knjigu. Danas smo u potrazi za njim, jer njegov svet ima neki sadržaj, za razliku od sveta prazne slike koja je zasenila i puni naš unutrašnji svet, kupuje naše vreme i prodaje sopstvenu prazninu“, rekao je Rakočević.
Dajana Gočmanac, viši bibliotekar Gradske biblioteke “Vuk Karadžić” u Kosovskoj Mitrovici kaže da savremeno društvo čita sve manje i manje, i da se posledice toga ogledaju u vokabularu mladih.
“Sve manje, ukoliko govorimo o čitanju klasične knjige odštampane na papiru, a ne o čitanju svega i svačega na Internetu ili sa drugih formata. Znamo i ko je glavni krivac za to. Posledice su katastrofalne po vokabular mladih, a o pravopisu da i ne govorimo. Sve je manje onih koji znaju sami da pronađu termin u enciklopediji ili rečniku”, smatra Gočmanac.
Dodaje da “smo i bez svega ovoga, nacija koja vrlo malo čita”.
“U našoj zemlji je za čuđenje kad neko čita knjigu u prevozu ili na plaži. Ako na moru vidite da neko čita staru obimnu knjigu, obično je to Rus”, kaže Gočmanac.
Govoreći o izboru čitalaca, ona kaže da je odabir raznovrstan, ali da prednjače ruski klasici.
“Prednjače ruski klasici, zatim Selimović, Andrić i Selenić, kojima se čitalačka publika uvek rado vraća i po više puta, kao i savremene spisateljice, ali često i naučna literatura. Uvek se širi interesovanje za nečim novim i zanimljivim. Ponosni smo posebno na zavičajni fond, imamo čime da se pohvalimo u odnosu na druge biblioteke, koje su već uveliko poodmakle u onome čemu težimo, a to je digitalizacija bibliotečke građe, koja je u proceduri”, navodi Gočmanac.
Ona ističe da su mladi i deca zainteresovani za knjige, ali da zahtevaju direktan kontakt sa knjigom.
“Ima primera kada se upućuju na Internet izdanja u slučaju da nedostaju traženi naslovi, ali oni nerado prihvataju takve predloge, žele kontakt sa knjigom. Mladi i deca su u stvari najbrojnija čitalačka publika trenutno”, navodi Gočmanac.
Istraživanje nemačke fondacije Fridrih Ebert pokazuje da je 29 odsto mladih izjavilo da često čita knjige, 57 odsto da to radi ponekada, dok 14 procenata mladih nikada ne čita, objašnjava vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Katedre za psihologiju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Biljana Milošević Jaredić.
“Ovakvi podaci ohrabruju i govore da ne trebamo biti pesimistični u vezi čitanja i da je knjiga verni drug i današnjih generacija. Čitanje je dobro jer unapređuje rast i razvoj ličnosti. Čitanjem mladi bogate rečnik i usvajaju nova znanja. Takođe, uz čitanje mladi razvijaju maštu i kreativnost kao i kritičko mišljenje. Mnoga istraživanja su pokazala da čitanje ima blagodet na redukciju stresa i pomaže u uspavljivanju osoba koje imaju problem sa insomnijom”, ističe Milošević Jaredić.
Ona dodaje da svakako ostaju bitna pitanja, koji su to sadržaji koje mladi biraju za čitanje i koliko su klasici prisutni u čitanju mladih? Da li je današnja školska lektira prilagođena novim generacijama i da li mladi više čitaju klasične knjige i da li koriste moderne tehnologije da brže dođu do tih sadržaja?
“Zato je bitno pitanje da li su biblioteke prilagođene današnjem vremenu i potrebama mladih ili je potrebna njihova programska modernizacija kako bi biblioteke postale jedinstven društveni resurs koji prati najmodernije trendove pristupa informacijama i književnim delima”, smatra Milošević Jaredić.
Knjiga je medij, koji svom čitaocu ne servira gotovu sliku, već mašti ostavlja prostora za popunjavanje i subjektivno zamišljanje.
Čitanjem stvaramo svoj svet, budimo maštu, podstičemo kreativno razmišljanje, kulturno se uzdižemo i stvaramo nova znanja.
Izvor: Radio Goraždevac i Radio Mitrovica sever
