Broj ljudi širom sveta konstantno se povećava, a sa njim i smeće koje svakog dana proizvode. Na deponijama završavaju razne stvari koje možemo da recikliramo. Reciklažom se smanjuje količina smeća na deponijama, što je direktan efekat naših individualnih postupaka.
U regionu u kome živimo, malo je onih koji razmišljaju o tome da što manje nepotrebnih stvari završi na deponiji. O tome u Peći brine organizacija “Lets Do It Peja”, koja je uz podršku Evropske unije otvorila centar za reciklažu tekstila.
„Mi želimo da smanjimo tekstilni otpad i da doprinesemo životnoj sredini. Razvili smo ovu projektnu ideju i imamo nekoliko procedura u samom procesu. Prvo mi sakupljamo tekstilni otpad u kutijama koje su postavljene u centru grada i onda donosimo u ovo socijalno preduzeće, koje je uspostavljeno projektom“ kazala je Arbu Sehu iz organizacije “Lets do it Peja”.
Od prikupljenog starog tekstila nastaju čak i modeli za modne revije a postoji i radnja u kome se može kupiti unikatna garderoba od recikliranog tekstila. I to prema rečima Arbe Šehu nije sve, jer oni planiraju da idu korak dalje.
„Vidimo da ima puno ljudi koji doniraju svoj stari tekstil na mestu nedaleko odavde ali mi imamo nove inicijative da odlazimo na kućne adrese i sakupimo sve što može da se iskoristi“, rekla je Arba Sehu.
Kada bi i građani i organizacije i u drugim segmentima privrede krenuli da recikliraju, mnogo manje bi bilo deponija, koje na kraju kroz lanac ishrane završavaju u hrani kaže Miroslavka Simonović iz NVO “Briga” i predsedavajuća Lokalnog odbora za javnu bezbednost u Goraždevcu.
„Uništavaju se šume, ima divljih deponija oko naših sela, njive su pune smeća kanal koji navodnjava njive i livade donosi puno smeća i to puno ugrožava našu sredinu“, kaže Miroslavka.
Da li su i koliko građani svesni koliko je reciklaža važna i da li ima uslova za to?
Građani sa kojima smo razgovarali kažu da nisu upoznati koliko ima centara za odlaganje otpada, ali kažu da se zakonom to može dovesti u red.
„Reciklaža je svakako bitna. Postoje slabi zakonski propisi da se to na neki način uredi i da ljudi shvate koliko je to važno za životnu sredinu“, rekao je Milorad Đoković
„Pa kod nas ne znam ni da li imamo uslove, nije dobro da uništavamo prirodnu sredinu, ali da li imamo uslove za reciklažu to ne znam, oni rade neke fabrike“, rekao je Srđan Dakić iz Goraždevca.
Reciklaža je izuzetno zastupljena u razvijenim zemljama, često se pretvara u energiju ili se unovči. Posledice koje reciklaža ima na životnu sredinu, politika, ekonomija, obrasci ponašanja ljudi, imaju ključnu ulogu u budućnosti naše planete.
Izvor i foto: Radio Goraždevac
