Gradska biblioteka ”Vuk Karadžić” u Kosovskoj Mitrovici, osnovana je odlukom tadašnje Skupštine opštine, 23. novembra 1945. godine.
Ne može se reći da bilioteka nije imala svoju delatnost pre Drugog svetskog rata i zaobići činjenica da je veoma težak period za ovu ustanovu nastao posle 1999. godine.
Biblioteka je sačuvala svoj status, knjižni fond i matičnost, koja je pre svega čini odgovornom prema svojim čitaocima.
Gradska biblioteka “Vuk Karadžić” je zbog pandemije korona virusa prilagodila svoje aktivnosti aktuelnim okolnostima.
Onemogućene su predviđene aktivnosti, ali je aktivna u izdavaštvu.
Cilj je da obogati zavičajni fond, kome i te kako pridaju važnost, i pored toga što su želje i zahtevi čitalačke publike sve veći.
.jpg)
Treba ići u korak s vremenom
“Imamo svoju Internet stranicu, aktivni smo na društvenim mrežama, kako bi očuvali kontakt sa čitaocima i kako bi ih informisali o trenutnim aktivnostima. Želja nam je da ih je što više, ali trenutno se ponašamo u skladu sa epidemijskim merama”, kaže direktor Gradske biblioteke, Milan Mihajlović.
Ističe da je ponosan na promocije novih književnih dela eminentnih književnika, koje je organizovala ova ustanova kulture – “Sazdade se bela crkva”, prof. dr Valentine Pitulić, “Gospode nije nam hladno”, pesnikinje Milice Bakrač iz Nikšića, kao i nastupe brojnih zavičajnih pesnika, mladih stvaralaca sa ovih prostora.
Podseća i na poetsko-umetničko veče Jasmine Janković, koje je održano na samom početku pandemije.
U susret 76. godišnjici, najstarija ustanova kulture u gradu objavila je četiri nova naslova uglednih književnika – Danice Andrejević, Dragane Stanković, Milomira Mikanovića i Nenada Miloševića.
Mihajlović kaže da se dugo čekalo na digitalizaciju bibliotečke građe, ali i na umrežavanje u centralni registar biblioteka Srbije, koje su u “Cobis” sistemu.
Nedavno je završena obuka za rad u sistemu i dodeljeni su sertifikati, tako da je sve spremno za prelazak na moderniji, lakši i brži način rada biblioteke.
Za kupovinu opreme koja je obezbeđena u tu svrhu, kako navodi, duguju zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja Vlade Republike Srbije i Privremenom organu opštine Kosovska Mitrovica.
“Prvi će se u digitalnom formatu pojaviti časopis ‘Božur sa Kosova’, za koji je 1994. godine objavljena jubilarna spomenica, a ta godina se ujedno vezuje za početak izdavaštva Gradske bibioteke. To se očekuje vrlo skoro, možda već narednih dana”, rekao je Mihajlović.
Bibliotekarstvo već odavno nije nešto što postoji kao stereotip
Uvođenje savremenih tehnologija zahteva intenzivno praćenje na svim poljima. Tako je i sa bibliotekarstvom.
Bibliotekar nije više osoba koja pakuje knjige na police, na kojima samo on može da se snađe, kaže dugogodišnja bibliotekarka ove ustanove, Dajana Gočmanac, koja je za svoj rad više puta nagrađivana.
“Zbog kompjuterizacije i savremenih tehnologija, bibliotekar mora da izađe u susret čitaocima, ali i da sebi olakša posao oko pružanja usluga. Kod bibliotekara postoji pet postulata koji se prate i svi su oni davno napisani, ali su takođe u skladu sa savremenim tokovima i digitalizacijom koja nam predstoji”, dodaje Gočmanac.
Ona navodi o kojim postulatima je reč – knjige su za čitanje, biblioteke služe čovečanstvu, svakom čitaocu njegova knjiga, svaka knjiga ima svog čitaoca, poštujte vreme čitaoca i biblioteka je organizam koji raste.
Poručuje da je neophodno držati se pomenutih postulata u bibliotekarstvu, ali isto tako, ići u korak sa savremenim tehnologijama, koje nam, mnogo toga olakšavaju i ubrzavaju.
Za sve to i te kako postoji utemeljenje u pomenutim pravilima poštovanja njegovog veličanstva čitaoca.
Mladi najbrojnija čitalačka publika u Kosovskoj Mitrovici
Mladi i deca su zainteresovani za knjige, ali zahtevaju direktan kontakt sa knjigom. Ima primera kada se upućuju na Internet izdanja u slučaju da nedostaju traženi naslovi, ali oni nerado prihvataju takve predloge, kaže Dajana Gočmanac.
To su uglavnom deca koja traže da dodirnu knjigu, da im se otvori da vide kojim pismom je pisana, da li je ilustrovana.
“Bez tog kontakta nema ni ljubavi prema knjizi, ali i pored toga često pribegavamo ovom drugom načinu, naročito kada je to u sprezi sa rokom koji ne može uvek da se ispoštuje“, dodaje.
Bibliotekarstvo je profesija u kojoj se zaposleni u najvećem procentu izjašnjavaju, da vole ono što rade i da rade ono što vole. Zanemarljiv je broj onih koji su slučajno uhlebljeni, i koji nikada ne osete značajnu lepotu susreta sa čitaocima i druženja sa knjigom.
Biblioteka “Vuk Karadžić” ima tu sreću, da baš takve bibliotekare ima u svom kolektivu, a oni i sami za sebe kažu, da je jedan životni vek malo, da bi čovek mogao da pročita sve ono što želi. Uvek se širi interesovanje za nečim novim i zanimljivim. Ponosni su posebno na zavičajni fond, imaju čime da se pohvale u odnosu na druge biblioteke, koje su već uveliko poodmakle u onome čemu oni teže, a to je digitalizacije bibliotečke građe.
Gočmanac: Sve se čita
Gočmanac kaže da se sve čita, ali da prednjače ruski klasici, zatim Selimović, Andrić i Selenić, kojima se čitalačka publika uvek rado vraća i po više puta, kao i savremene spisateljice, ali često i naučna literatura.
Gradska biblioteka planira da obeleži 10. decembar – dan kada se navršava 60 godina otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu.
Ideja je da o delu velikog nobelovca, govori prof. Dragomir Kostić koji je godinama izučavao njegova dela, a cilj je da tom književnom času prisustvuje što veći broj mladih, pre svega srednjoškolaca i njihovih nastavnika, ali i da se uključe u organizaciju takvog jednog jubileja.
Kao prva ustanova kulture u gradu, Gradska biblioteka “Vuk Karadžić” u Kosovskoj Mitrovici osnovana je odlukom Opštine, novembra 1945. godine, na inicijativu prosvetnih radnika i viđenijih građana. Početni fond od oko 1.700 knjiga činile su, uglavnom, jedinice iz oblasti književnosti, uz jedan broj stranih knjiga. Prve prostorije biblioteke bile su u privatnim kućama viđenijih građana, odakle se, do preseljenja u zgradu Skupštine opštine, selila čak sedam puta.
Izvor: Radio Kontakt Plus i Radio Mitrovica sever
