Stopa vakcinacije protiv koronavirusa u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji sa manje od 50% imunizovanog stanovništva, nije na zadovoljavajućem nivou, kaže epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici, dr Aleksandar Antonijević. Apelovao je građane da se vakcinišu i slušaju struku. I dok jedan deo građana sluša struku i odlučuje da se vakciniše, drugi deo, međutim, odbija da to učini. Građani Kosovske Mitrovice koji se još uvek nisu vakcinisali, kao razloge navode nepoverenje u vakcine i moguće nus pojave.
„Jako smo daleko od projektovanih brojki koje su neophodne da bi se uspešno izborili sa virusom. Procenat nevakcinisanih među obolelima je preko 80%. Kod vakcinisanih, i kada dođe do oboljevanja, klinička slika je znatno povoljnija, sa boljim ishodima, boljom prognozom. Procenjujemo da 95% vakcinisanih bukvalno prođu bez ili sa najbližim simptomima“ kaže epidemiolog Antonijević.
Ako ne dostignemo 75% vakcinisanih biće i četvrte, pete doze…
Iako navodi da, kao i svaka vakcina koja je dosad bila u upotrebi, i ova povećava šanse da će vakcinisani proći mnogostruko bolje ukoliko se zaraze, ipak, kaže i da i dalje postoji mogućnost da i vakcinisana osoba razvije teže simptome, te da se bolest okonča smrću. U tom smislu, ni za jednu vakcinu, garancije nisu stopostotne.
„Ima situacija gde smo imali vakcinisane osobe sa dve doze vakcine, pa su imali komplikacija raznih vrsta. Ipak, dok svi ne dostignemo imunitet, tj. dok ne dostignemo tu brojku od 75% vakcinisanih, transmisija će postojati i mi ćemo se vakcinisati i trećom, pa četvrtom, petom dozom…“ napominje Antonijević.
Epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici ocenjuje da su vakcine u Srbiji nabavljene na vreme, da ih ima u dovoljnim količinama, kao i da su na punktovima, građanima dostupne vakcine koje imaju odobrenje SZO za slobodnu upotrebu – od Fajzera, preko Sputnjika i Sinofarma, do Astra Zeneke.
Šta danas znamo o koroni?
Pre dve godine kada se korona pojavila, o ovoj bolesti nismo znali gotovo ništa. Onda smo najpre stekli uverenje da ona napada respiratorne organe, te da su pluća najugroženija.
Danas, kaže dr Antonijević, znamo da se radi o sistemskom oboljenju, dakle virus napada celo telo.
„Napada i krv. Neke stvari smo kasnije otkrili i tada počeli neke terapijske procedure da primenjujemo. Nažalost, tek od prošlog oktobra se uvodi Fraksiparin kod svih pacijenata, jer smo primetili da pored respiratornih smetnji, virus zgrušava krv. U drugom talasu smo shvatili da je posebno ugrožena kategorija bubrežnih bolesnika i dijabetičara. Tako smo počeli da sve pacijente i ljude koji dolaze u dodir sa njima nebrojano puta testiramo. Takođe, gojaznost je jedan od važnih faktora“, ističe Antonijević i napominje da svakako, dobre živtne navike, poput praktikovanja sportskih aktivnosti, mogu da pomognu.
Struka je trebalo da bude glasnija od političara kada je vakcinacija u pitanju
Govoreći o strahu i skepsi kod stanovništva koje i sada odbija da se vakciniše, Antonijević kaže da je medicinska struka morala još na samom početku da bude dostupnija ljudima, jasnija, preciznija, pa i glasnija od političara u promovisanju vakcine kao jedinog puta ka trajnom rešavanju problema sa pandemijom.
„Čini mi se da je više bio akcenat da političari i vodeće strukture ove države pozivaju narod na vakcinaciju. Bilo je neophodno da se ljudima daju prave informacije, da dobiju prave odgovore. Ljudi su sa pravom nezadovoljni“, naglašava Antonijević.
Naš sagovornik se priseća da prva rečenica lekcije o imunizaciji, na četvrtoj godini medicine glasi: Vakcina je epohalno otkriće u medicini.
„I zaista to jeste tako. Da nije bilo vakcina, i dan danas bi broj jedan među uzročnicima smrti u svetu bile zarazne bolesti. Mnogih danas uopšte više nema, zahvaljujući vakcini. Međutim, za dobijanje dobre, pouzdane vakcine, bio je potreban period od najmanje desetak godina da bi se ona pustila u promet sa svim opisanim nus pojavama i neželjenim reakcijama“, naglašava Antonijević.
U toj opšte poznatoj činjenici, pronalazi razloge zabrinutosti građana, kojima je vakcina protiv korone bila ponuđena neočekivano brzo nakon što se virus uopšte pojavio.
„Ovo je XXI vek, gde su mogućnosti u odnosu na neki prethodni period, mnogostruko veće. Dostupnost podataka, načini praćenja, mogućnost uključivanja u studije daleko su lakši nego pre dvadeset, trideset godina, sve mnogo brže i mnogo lakše funkcioniše“, kaže Antonijević i tome dodaje da se na vremenu uštedelo i time što vakcine nisu ispitane na dosad uobičajenom broju ljudi, što je dodatno izazvalo strah kod građana.
Naš narod prilično loše reaguje na presiju
Ipak, kaže, stručnjaci za vakcine su sve to mogli da objasne ljudima, da se o toj temi više priča, da se sučeljavaju obična javnost i struka, kako bi se narodu pružile prave, istinite, tačne informacije. Ako to izostane, ako nema objašnjenja, već samo besomučni apeli i pozivi, onda ljudi osećaju presiju.
„Onda to stvarno ljudi osećaju kao neki pritisak, a naš narod prilično loše reaguje na presiju. Čini mi se da samim tim, i ljude koji bi u principu hteli da se vakcinišu, to je negde odbilo. A taj naš inat i nepoverenje, život i istorija su nas tome naučili, nisu bezrazložni. U ovom slučaju, naša država jeste sve ozbiljno shvatila, sve terapije, vakcine, sve što Svetska zdravstvena organizacija izbaci i preporuči, to je odmah dostupno našim građanima, ali nažalost, nije pušteno ljudima koji se u sve to razumeju, kojima je to posao da predstave ljudima vakcinu, da objasne rizike, da odgovore ljudima na sve ono što bi ljude zaista zanimalo, i kao rezultat imamo stagnaciju. Već mesec dana smo na 54% vakcinisanih drugom dozom na nivou Srbije“, objašnjava Antonijević.
Građani se boje novih vakcina – za to nema opravdanih razloga
Antonijević konstatuje i da se ljudi boje kada čuju da je neka vakcina izrađena po merilima savremene medicinske tehnologije.
„Nova generacija tzv. RNK vakcina, kakva je Fajzer, s obzirom na to da dosad nismo imali dodira previše sa ovom vrstom imunizacije, plaši ljude, iako sudeći prema rečima lekara, ali i velikog broja građana koji su je primili, za to ne postoje opravdani razlozi“, kazao je ovaj epidemiolog.
Antonijević napominje da čak i ako je to razlog za brigu, to ne znači da bi građani trebalo da ostanu nevakcinisani.
„Kineska vakcina je rađena prema uslovno rečeno staromodnoj recepturi, sadrži ceo umrtvljen virus i ne razlikuje se od bilo koje vakcine koju smo već primili, makar desetak puta u životu“, poručio je.
Za one kojima ni to nije dovoljno, već im je potrebna čvrsta garancija domaćih stručnjaka, od nedavno je dostupna i Sputnjik V vakcina, proizvedena na Torlaku.
Prema Antonijevićevim rečima, i ona će kao i sve dosad, biti dostupna građanima na vakcinalnim punktovima na kojima se vakcinišu građani sa KiM.
Studije pokazale da je vakcina sigurna za trudnice
Kada je reč o vakcinaciji trudnica, SZO je nakon velikog broja studija, preporučila da se ova kategorija građanstva takođe vakciniše.
„Te studije su pokazale da ni po trudnicu niti po plod, nema nikakvih neočekivanih, neželjenih reakcija“ kaže Antonijević i dodaje da je bilo više slučajeva iz bliskog okruženja gde su trudnice, ne znajući da postoji trudnoća, primile vakcinu i potom normalno iznele trudnoću i rodile zdrave bebe.
U pripremi su i odluke o imunizaciji dece uzrasta od 12 do 18 godina.
Antonijević naglašava da oboleli ove starosne dobi dobro podnose virus, te da komplikacija ili ozbiljnih posledica gotovo da nema.
Međutim, problem je u tome što su oni ključne karike u transmisiji virusa koji posredstvom njih, dolazi do osetljive populacije – starih i hroničnih bolesnika.
Zaokružujući priču, naš sagovornik podvlači da bez uredno vakcinisanog stanovništva, ne možemo govoriti o kraju epidemije. To potvrđuju i brojke novoobolelih.
„Vidimo da ta krivulja eksponencijalno raste. Možda se malo napravi zadrška, ne izdržimo ni nedelju dana da smo u padu, odmah ponovo krenemo na gore. Moramo da nađemo model da zaustavimo transmisiju“, kaže Antonijević i napominje da od vakcinacije trenutno nema boljeg modela za to.
Korona i grip
Kao zanimljivo zapažanje, Antonijević navodi činjenicu da, za razliku od antikovid vakcine, prilikom redovne vakcinacije protiv gripa, gotovo redom svi pacijenti insistiraju na inostranoj četvorovalentnoj Vaksi – grip vakcini, dok za Torlakovu gotovo niko nije zainteresovan.
Pominjući redovnu sezonsku vakcinu protiv gripa, Antonijević ističe da već godinama postoji dobar odziv stanovništva, te da u kontinuitetu se trebuje oko 7.000 doza ovih vakcina za vakcinalne punktove u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. Napominje da se vakcinacija protiv gripa i protiv korone nimalo ne kose jedna sa drugom i da je za starije osobe, trudnice i hronične bolesnike i dalje neophodna vakcinacija protiv obe bolesti.
A šta građani misle o vakcinaciji?
I dok struka u Srbiji pozva građane na imunizaciju, jedan deo građana odazvao se ovom pozivu – nešto ispod 50 odsto ljudi, dok drugi deo, međutim, odbija da to učini. Razlozi su nepoverenje u vakcine i moguće nus pojave.
Među građanima Kosovske Mitrovice sa kojima smo danas razgovarali ima onih koji su se vakcinisali, kao i onih koji to nisu učinili.
Vakcinisani tvrde da su to učinili kako bi se zaštitili od kovida, tj. teške kliničke slike, ukoliko se zaraze.
„Vakcinisala sam se da zaštitim svoje zdravlje i zdravlje ljudi u okruženju. Zato što mislim da je vakcina civilizacijska tekovina čovečanstva i rođena sam u generaciji u kojoj smo se vakcinisali protiv raznoraznih bolesti, od kojih su umirale generacije pređašne. Mislim da spadam u grupu privilegovanih kojima je vakcina dostupna i želim da ona bude dostupna i za sve ostale bolesti“, jedan je od odgovora vakcinisanih.
Iako većina tvrdi ono što i struka – da vakcina ne štiti u potpunosti, saglasni su da je ona za sada najbolje dostupno sredstvo u borbi protiv kovida.
Sa druge strane, oni koji se još uvek nisu odlučili da se imunizuju, kao glavni razlog navode nepoverenje u vakcine i moguće nus pojave.
„Nisam se vakcinisala zato što nisam sigurna koliko su vakcine zapravo sigurne, jer, koliko znam, još uvek nisu sprovedena sva neophodna istraživanja kako bi se potvrdilo da su bezbedne za upotrebu. Upravo zbog toga ne znamo da li i kakve posledice mogu da prouzrokuju“, kazala je građanka Kosovske Mitrovice.
Ujedno, tvrdi da se vakcinacija koristi u „političke svrhe“, i uvode mere koje građane prisiljavaju da se vakcinišu, što ne podržava.
Njena sugrađanka koja se takođe nije vakcinisala kaže da se nije vakcinisala zbog toga što je skeptična:
„Ne samo povodom ispravnosti vakcine, već povodom celog tog narativa oko korone od prvog karantina, pa sve do danas“.
Kaže za sebe da ne smatra da je u rizičnoj grupi, te da vodi zdrav život. Međutim, dodaje da u potpunosti razume ljude koji žele da prime vackinu, koji se osećaju nesigurno ili one koji zbog saosećanja prema drugima prime vakcinu.
„Međutim, ja iskreno sumnjam u ispravnost vakcine i ne bih želela da primim nešto što je u eksperimentalnoj fazi. Podržavam slobodan izbor“, poručila je, te dodala se vrši pritisak preko medija kada je reč o vakcinaciji.
„Ono što čujemo iz medija je da ljudi koji prime vakcinu mogu da šire virus, a da eventualno, ako obole od korone, biće u blagom objektu. U medijima se plasira priča koja zbunjuje ljude, nauka nema jasan stav, slušaju se non stop oprečni stavovi“, naznačila je.
Tvrdi da ne negira postojanje bolesti i da je sigurna da vakcina u nekoj meri pomaže ljudima, pogotovu onima koji imaju pridružene bolesti, te dodaje da bi takvi ljudi trebalo da se vakcinišu.
Međutim, još jednom naglašava da se u medijima plasiraju informacije u zavisnosti od interesa države, te da se „seje strah“.
Njena sugrađanka, koja je majka devetomesečne bebe, takođe je odlučila da se za sada ne vakciniše.
Kako kaže za KoSSev, usled toga što još uvek doji, nije sigurna da li bi vakcina uticala na mleko, a posledično i na bebu.
Takođe, i ona smatra da vakcine nisu dovoljno ispitane, te da će, nakon što budu sprovedena sva neophodna istraživanja, ponovo razmotriti svoju odluku.
Još jedna mlada majka odlučila je da se za sada ne vakciniše, ali i kaže da će najverovatnije to učiniti ubrzo.
Ona je majka dvomesečne bebe i kaže da joj tokom trodnoće nisu preporučili vakcinaciju, jer, dodaje, tada nije bilo poznato da li vakcina može da ima negativan uticaj na bebu.
„Čekala sam da se porodim i posle porođaja, sada kada sam se oporavila želim da se vakcinišem i čekam da vidim preporuku lekara – ginekologa i pedijatra. Sada se savetuje vakcinacija trudnicama, tako da ću se vakcinisati“, kazala je.
„Vakcinisala sam se da ne idem u bolnicu ponovo“, poručila je kratko još jedna sugrađanka, koja nam je posvedočila da je prošle godine preležala kovid sa zapaljenjem pluća, zbog čega je bila hospitalizovana.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica i Kossev
