Kosovska predsednica danima unazad se sastaje sa međunarodnim zvaničnima i od svih njih traži istu stvar – „pomozite u lobiranju kako bi Kosovo osiguralo nova priznanja i učlanjenja u međunarodne organizacije“. Nakon Nemačke i Kostarike, iste zahteve je uputila i Finskoj, Irskoj i Gvajani .
Kosovska predsednica boravi u SAD-u, gde se održava 76. sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Ona se juče sastala sa predsednikom Kostarike, Karlosom Alvaradom Kuesadom (Carlos Alvarado Quesada). Zahvalila mu se na priznanju kosovske nezavisnosti, ali i zatražila od njegove zemlje da pomogne Kosovu u lobiranju za nova priznanja, a što je, kako navode iz kosovskog predsedništva, predsednik Kostarike pristao da učini.
U toku jučerašnjeg dana, Osmani se sastala i sa predsednikom Gvajane Mohamedom Irfaanom Alijom.
I na ovom sastanku je Osmani zatražila podršku za lobiranje kod država u Centralnoj i Južnoj Americi, a s ciljem priznanja Kosova.
Predsednik Ali je, dodaju iz kosovskog predsedništva, kazao da podržava Kosovo i izrazio je spremnost institucija Gvajane da intenziviraju odnose sa Kosovom i ponovo je istakao podršku procesu učlanjenja u međunarodne organizacije.
Na sastanku sa predsednikom Finske, Saulijem Niinistom, Osmani je kazala da je brza integracija Kosova i ostalih u regionu u EU i NATO preduslov očuvanju stabilnosti u regionu u kojem, kako je naznačila, „sve više prete postupci srpskog režima, koji je nastavak mentaliteta devedesetih“.
Svom kolegi iz Finske kazala je da njegova zemlja u potpunosti poznaje „konstantnu pretnju slobodi suverenih država, jer se dugo vremena suočavala sa ruskom pretnjom koja je slična srpskoj, a sa kojom se suočava region Balkana“.
Predsedniku Finske se ujedno požalila i na to da se Srbija „nikada nije izvinila za izvršene zločine“ i da, kako je rekla, „i dalje drži kao taoce blizu 2.000 prisilno nestalih ljudi tokom nedavnog rata na Kosovu“.
Osmani se juče ujedno sastala i sa ministrom spoljnih poslova Irske, Simonom Kovenejem (Simon Coveney), kojem se zahvalila na podršci, ali i kazala da se nada da će njegova zemlja biti „glas podrške“ Kosovu u međunarodnim insititucijama u kojima još nije prisutno i pomoći mu u njegovoj evroatlantskoj perspektivi.
I Irskom zvaničniku kazala je da „Srbija ulaže napore da destabilizuje region“, kao i da bi EU trebalo da izvrši pritisak na zvanični Beograd, da od toga odustane.
Svim zvaničnicima sa kojima se susrela, Osmani je prenela istu poruku – dijalog Beograda i Prištine ima smisla, jedino ukoliko na kraju dovede do uzajamnog priznanja „u sklopu trenutnih granica i prema aktuelnom ustavnom poretku“.
Podsetimo, 4. septembra prestao je da važi jednogodišnji moratorijum kojim se Priština obavezala da neće tražiti učlanjenja u međunarodne organizacije. Prestankom važenja moratorijuma koji je dogovoren u sklopu Vašingtonskog sporazuma u Beloj Kući, 4. septembra prošle godine, takođe se gasi i obaveza Beograda – da ne lobira protiv priznanja Kosova ili učlanjenja u međunarodne organizacije.
Sa početkom septembra meseca, ujedno je u Beogradu i Prištini sve češće počelo da se govori o lobiranju. Iz Prištine su najavljivali nova priznanja, a iz Beograda da prva kandidatura Prištine otvara prostor za povlačenja priznanja.
Nedavno je i kosovski premijer počeo sa najavama apliciranja za nova međunarodna priznanja. Kazao je da će do toga doći nakon što kosovsko ministarstvo spoljnih poslova završi sa izradom analize.
Izvor Kossev
Foto: Predsedništvo Kosova
