Ako hoćeš da vidiš koliki je čovek neko bio, moraš da gledaš kolika je njegova smrt. A da bi to shvatio, jako je važno da je pustiš da odleži. Ako je ta smrt živa i nakon nekoliko godina, onda je umrli bio Čovek. Ličnost.
Vasilj Adžić je prošao ovaj test. Njegova smrt je živa i sada, ravno dve godine od kako je preminuo.
Kažu da su prijatelji na dan njegove smrti bili izričiti: “Vasilj, ne ides ti nikud!” Bili su ozbiljni i njegov lik i stvaralaštvo kao u urnu, pohranili u velelepnu monografiju koja je sinoć predstavljena porodici i prijateljima ovog mitrovačkog multimedijalnog umetnika.
Monografiju – Vasilj Adžić (1976-2019) “Nadžeziraj mi sliku” priredili su umetnici Aleksandar i Miljana Dunđerin. U njoj se upoznajemo ili prisećamo koliko je talenata Vasilj imao. Bio je slikar, glumac, muzičar, pesnik…. Bio je nepotkupljiv, predan, razdragan, pametan, načitan, predusretljiv…Imao je on naravno i mane i grehove i greške, ali smrt je kao rešeto… kada imate velika dela, i tkanje rešeta je krupno, pa sve loše prosto propadne u zaborav. Ostane samo ono najkrupnije, najvrednije grumenje plemenitog, neuništivog.
Monografija sadrži informacije o Adžićevom životu, kazivanja njegovih prijatelja i saradnika (mada je Vasilj od svakog saradnika umeo da napravi prijatelja) i mnoštvo raznovrsnih fotografija njegovih likovnih radova, scenskih nastupa ali i onih iz private, porodične arhive . Odrađena je izuzetno dobro, tako da izvanredan i zanimljiv literarni deo koji je uredio Aleksandar Dunđerin, prati sjajan grafički dizajn uz odličnu obradu fotografije za šta su zaslužni Miljana Dunđerin i Željko Banfi.
Monografija, čiji je izdavač Unija M iz Kosovske Mitrovice, a čiju je štampu finansirala porodica i grupa prijatelja, promovisana je u PKC “Akvarijus”, u čijoj galeriji je postavljena i retrospektivna izložba Adžićevih crteža i slika.
Kroz priče njegovih prijatelja, prisetili smo se zašto Vasilja pamtimo i danas; kroz crteže, setili smo se njegovog dečački nemirnog duha, a kroz pesmu, njegove veseljačke i dobroćudne prirode. Vasilja bi trebalo i morali bi da ga pamte svi Mitrovčani i Zvečanci jer je njegova pojava, raskoš njegovog talenta I intelekta, ako je tako potrebno reći onda i njegovog kulturno –umetničkog delanja, koliko veliki – toliko i važan. Važan , u smislu da je neki neznanac koji bi sticao mišljenje o našem mestu na osnovu nasumičnog poznanstva sa Vasiljem, Mitrovicu i Zvečan mogao da doživi isključivo kao mesta urbanog, modernog, otvorenog duha, u kome žive neki pametni, zanimljivi i misleći ljudi.
“Vasilja Adžić je bio pre svega intelektualac. Vi možete da budete i odličan umetnik i ekspert u svojoj oblasti, ali ako ste intelektualac, to znači da morate da imate moralni refleks na sve društvene anomalije. Vasilje Adžić je o tome bez zadrške govorio, o tome svedoče i intervjui koje je davao kao i bezbroj naših polemika. Ja lično ne znam nijednog umetnika sa kojim sam se vise prepirao i svađao na temu umetnosti” rekao je na promociji monografije jedan od priređivača Aleksandar Dunđerin i dodao da je upravo to nešto u čemu bismo mogli da se ugledamo na Vasilja – da hrabro, otvoreno I iskreno razgovaramo čak i onda kada se ne slažemo. Dunđerin je podsetio da se Adžić zalagao za promene na polju kulture i umetnosti, da je u tome bio istrajan i neustrašiv te da je njegov najveći neprijatelj bilo jednoumlje.
“Zahvaljujući Vasilju Adžiću, spoznao sam da je jako teško živeti na Kosovu i Metohiji i u Kosovskoj Mitrovici, ali i da je u ovom gradu prelepo umreti” rekao je Dunđerin.
Veliki Vasiljev prijatelj Miško Radović kaže da je Vasilj bio čista energija zahvaljujući kojoj je umeo da dominira scenom, čak iako nije bio muzički virtuoz.
“ Imao je on tu energiju, imao je, što bi stranci rekli fanki poteze. Kad je on bio na bini, niste mogli da budete mirni. Kad je Vasilj bio na bini, svi su bili nasmejani i ja znam da bi on voleo da i večeras ovde bude tako” rekao je Radović, sa kojim je Vasilja godinama bio u organizacionom odboru Međunarodnog džez i bluz festivala “North City”.
O stvaralaštvu I životu Adžića govorili su i njegovi prijatelji Goran Stojčetović – scenograf u Narodnom pozorištu Priština, Nemanja Radovanović – pesnik iz Kosovske Mitrovice, Miljana Dunđerin – akademski slikar I jedan od priređivača monografije. Reči zahvalnosti prijateljima i PKC “Akvarijus” uputili su i članovi najuže porodice. Ostatk večeri se pevalo i sviralo. Vasiljevi prijatelji Petar Rakić, Miško Radović i mnogi drugi potrudili su se da bude onako kako je Radović nagovestio – vedro i nasmejano.
Na kraju večeri, okupljeni su u znak sećanja na autentičan Vasiljev koncept “Kolektivne slike”, uradili jednu zajedničku sliku,
Monografija je u prodaji i moguće je nabaviti je u PKC “Akvarijus” po ceni od 1.200 dinara.
Mitrovički multimedijalni umetnik Vasilj Adžić iznenada je preminuo 22. avgusta 2019. godine u 44. godini života.
Poslednjih godina pred smrt intezivno je bio angažovan na polju likovnih umetnosti i iza sebe ostavio veliki broj crteža i slika.
Prisutan je bio i u oblasti muzičke i scenske umetnosti. Kao glumac bio je angažovan u Narodnom pozorištu Priština gde je igrao uloge u predstavama: „Hotel Kosovo“, „Venecijanke“, „Sestre“, „Podgorička skupština“, „Slobodan šou“… Jedan je od organizatora mitrovačkog džez i bluz festivala (North City Jazz & Blues Fest), gde je osmislio i organizovao, između ostalog, i likovnu koloniju „Kolektivna slika“.
Bio je član žirija Likovnih okršaja u Galeriji „Akvarijus“. U „Akvarijusu“ mu je organizovana i prva samostalna izložba 2018. godine („Buđenje“), a potom i izložba „Ćirilica“ (2019).
Njegov umetnički rad i intelektualni angažman prepoznati su i izvan Kosovske Mitrovice, o čemu svedoči, između ostalog, i učešće na Drugom trijenalu umetnosti samoukih vizionara, reprezentativnoj međunarodnoj manifestaciji u organizaciji Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine, koja okuplja neakademske slikare iz čitavog sveta.
To je bila kruna njegovog likovnog stvaralaštva, ali i umetničkog angažmana uopšte.
Uspeh je utoliko veći što je međunarodni žiri Adžićeve radove uvrstio u zvaničnu selekciju za izložbu birajući između 660 radova prijavljenih 145 umetnika iz 32 zemlje!
Izložba je otvorena 16. oktobra 2019. godine u Beogradu, u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzuroić.
U znak sećanja, na godišnjicu smrti Vasilja Adžića, na zgradi u kojoj je živeo, oslikan je mural sa njegovim likom. Mural su naslikali likovni umetnici, nekadašnji studenti mitrovačkog Fakulteta umetnosti Vuk Đurić i Aleksandar Glibetić, na inicijativu Vasiljevog bratanca Radaka Adžića i dugogodišnjeg Vasiljevog prijatelja Milana Dobrića.
Vasiljevi drugovi, nekadašnji učenici mitrovičke Gimnazije, generacija 1995/96, obezbedili su stipendiju koja nosi njegovo ime, koju je juna ove godine dobilo dvoje najboljih učenika ove škole.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
Foto: PKC “Akvarijus”
