Članovi Udruženja novinara Srbije i njihove kolege danas su ispred spomen ploče kod Velike Hoče obeležili dan nestanka svojih kolega.
Na današnji dan pre dvadeset i tri godine nestali su novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić a njihova sudbina još nije rasvetljena.
Predsednik UNS-a Živojin Rakočević je ispred spomen obeležja poručio da je sunovrat novinarske profesije počeo sa tog mesta i da je potpuno jasno da je sistem, koji je sposoban da zataška i prikrije istinu odgovoran za sve što se desilo.
„Odavde je počeo sunovrat naše profesije, i odavde je počela fatalna brojka od 17 ljudi, medijskih radnika, novinara i profesionalaca koji su stradali radeći svoj posao, a nestali su ili ubijeni. Ključno i osnovno pitanje je, kako je moguće da posle više od dve decenije, živimo u sistemu koji nije sposoban da izvede pred lice pravde, bilo koga ko je u neku ruku odgovoran za ono što se dogodilo sa naših 17 kolega. Potpuno je jasno da je sistem, koji je sposoban da zataška, prikrije i ćuti nad ovim žrtvama apsolutno odgovoran za sve ovo. Sedam puta je rušena spomen tabla koju smo postavljali, a ono što je fenomen je da je posle svakog rušenja i dizanja nove table bilo više slobode, da smo mi profesionalci, svaki put odlučivali da ćemo ići korak dalje, od pretrage za ostacima automobila do bilo kakvih informacija, koje je Jelena sjajno prikupila i saznamo šta se to desilo. U osnovi je ključna reč – sloboda. Sloboda koja se okuplja oko ovog spomenika, sloboda koja danas sa ovog mesta i sa ove spomen ploče poručuje da nećemo prestati dok ne vidimo ko je i zašto je, na koji način i zbog čega oteo naše kolege, od trenutka pre dvadeset i nešto godina, do dana današnjeg“ rekao je Rakočević.
On dodaje da novinari, medijski radnici i porodice kidnapovanih i ubijenih novinara nikada neće odustati od traganja za istinom, slobodom i pravdom.
„Ovo nije naša priča, ovo nije priča nekih ljudi koji žive u geto sredinama, ovo nije priča porodica, ovo je priča pravde i slobode, ovo je priča koja svakog puta ponavlja da ih tražimo i nećemo odustati od te slobode i pravde, bez obzira kakvi društveno-politički, kakvi uslovi bili, ovo mesto je simbol za sve one koji proteklih 17 godina čekaju i traže pravdu. Znamo da su oni koji su upravljali ovom zonom, oni koji su nastavili da u takozvanom miru vladaju ovim prostorom, odgovorni za sve što se u proteklim godinama ovde dogodilo, odgovorni za fatalno ćutanje za koje misle da će pokriti nečije živote, nečije porodice, nečiju profesiju i nečiju smrt“ ističe Rakočević.
Budimir Ničić predsednik Društva novinara Kosova i Metohije kaže da su institucije zakazale u rasvetljavanju slučajeva i da istraga i dalje stoji u mestu. On je apelovao na kolege iz drugih redakcija da iskorste svoj uticaj, kako bi skrenuli pažnju javnosti na ubijene i otete novinare.
„Evo i danas, nakon 23 godine od otmice naših kolega Đure Slavuja i Ranka Perenića. Mi stojimo u mestu, kada je u pitanju istraga i rasvetljavanje, ne samo ovog slučaja već i ostalih slučajeva ubijenih i otetih kolega. Sve institucije su zakazale, kada su u pitanju ubijeni i oteti novinari, domaće i međunarodne. Nažalost, zakazali su i mnogi iz naše profesije, pre svega mislim da kolege Albance, koji imaju mnogo veću snagu i uticaj od nas srpskih medija i novinara ovde na Kosovu i ovom prilikom bih apelovao pre svega na njih da iskoriste svoj uticaj i skrenu pažnju javnosti odnosno drže pažnju javnosti kada su u pitanju ubijeni i oteti novinari, i Srbi i Albanci, jer je to najmanje što porodice ubijenih i otetih kolega očekuju od njih i od nas. Na kraju krajeva to je i naša obaveza prema našoj profesiji i prema pravdi, za koju se verujem svi zalažemo“ rekao je Ničić.
Olivera Milošević potpredsednica UNS-a kaže da novinari imaju dužnost i obavezu da istraju u pronalaženju istine i sudbine nestalih i ubijenih novinara, uprkos ravnodušnosti svih institucija.
„Čini mi se da je neko ovih godina od kako se ovde okupljamo, da na ovom mestu počiva novinarska sloboda. Rekla bih da mi ovde osvajamo novinarsku slobodu svake godine, tako što dolazimo po pravdu, po istinu da saznamo šta se dogodilo sa našim kolegama. Mi njih ne možemo vratiti i ne možemo ih oživeti ali mislim da moramo držati živom tu našu nameru da se istina otkrije uprkos svemu, da se otkriju otmičari, nalogodavci pa i ubice. Mislim da imamo jednu obavezu i dužnost da u ovome istrajavamo. Dužnost imamo prema malom Matiji, Rankovom unuku koji nikada nije upoznao svog dedu. Dužnost imamo i prema svim ostalim porodicama ubijenih kolega a i prema medijskoj zajednici i još jednom apelujem da ostanemo dosledni insistiranju na istini i pravdi, ma koliko ona izgledala beznadežna svog ravnodušnosti svih institucija pa i međunarodnih“ kazala je Milošević.
Jelena Petković novinarka koja je istraživala slučajeve ubijenih novinara ističe da su novinari uradili sve što je njihovoj moći i time pokušali da animiraju nadležne institucije.
„Mi smo kao novinari uradili sve što je u našoj moći. Apelovali smo i pozivali, uradili istraživanje i došli smo do informacija koje su bile u našem domenu. Pokušali smo da na taj način animiramo i nadležne i naše kolege pozivali na solidarnost ali nažalost, na sve naše apele, oni koji zaista mogu da pomognu da se ovi slučajevi rasvetle su ostali nemi. Na taj način, oni su zapravo pokazali koliko je njima stalo do bezbednosti novinara, da se ovi slučajevi rasvetle i da konačno ove porodice dobiju pravdu“ navodi Petkovićeva.
Snežana Perenić supruga Ranka Perenića kaže da je sve isto kao i prethodnih godina ali da nada uvek postoji.
„Nemam šta da vam kažem što vi već ne znate. Sve je isto kao i pre dve godine, tri godine, pre deset godina, ista je priča i nema pomaka. Kako se osećam to ne mogu da objašnjavam. Došli smo ovde da podsetimo, da se ne zaboravi jednostavno. Nada uvek postoji i nadu niko ne može da vam uzme ali šanse su mali i ja sam svesna da možda nikada nećemo saznati šta se desilo sa njima“ rekla je Perenićeva.
Novinari Slavuj i Perenić su nestali na radnom zadatku 21. avgusta 1998. godine u blizini sela Velika Hoča kada su krenuli u manastir Sveti Vrači u selo Zočište, da urade zapis o povratku otetih monaha.
Na mestu gde su poslednji put viđeni Slavuj i Perenić postavljena je spomen-ploča na kojoj na srpskom i albanskom piše: “Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Tražimo ih”.
Izvor i foto: Radio Kosovska Mitrovica
