Kosovo je daleko od članstva u Unesku, uveren je bivši ambasador Srbije pri toj organizaciji Darko Tanasković, koji navodi i da je jednoglasna odluka da četiri srpske svetinje na Kosovu ostanu na Unesko listi svetske kulturne baštine u opasnosti veoma značajna.
Tanasković kazuje da su čak i države, koje su priznale kosovsku nezavisnost, čvrste u stavu da su srpski manastiri na Kosovu ugroženi.
“Zna se od koga su ugroženi i zašto, što je samim tim i poruka tzv. vlastima u Prištini” kaže Tanasković za Tanjug.
Ističe da je iz izveštaja Komiteta za kulturnu baštinu Uneska jasno da je reč o “pozitivnom kontinuitetu” u stavu da situacija, kada je reč o manastirima Visoki Dečani, Gračanica i Pećka patrijaršija i crkvi Bogorodice Ljeviške, nije promenjena i da zahtevi Prištine, koji se, kaže, ispostavljaju na razne načine, za sada ne mogu da promene situaciju.
“Ako se uzme u obzir da je među 21 članicom Komiteta za svetsku baštinu, bar desetak država koje su priznale Kosovo, to je još jača poruka i znači da čak i te države smatraju da to nije dovoljno i da Kosovo, za njih država, mora da ispuni standarde koje, inače, ne ispunjava”, kaže Tanasković.
Primećuje da su vlasti u Prištini krenule “novim putem”, poučene od svojih mentora iz inostranstva, i da više ne insistiraju na brzini ulaska u Unesko, nego pripremaju teren da bi se prikazali kao država koja vodi računa o celokupnom kulturnom nasleđu na Kosovu, uključujući i srpsko, pokušavajući da ga “etatizuju” kao zajedničko kulturno nasleđe Kosova.
Ukazuje da u određenim okolnostima to može naići na više simpatije i sluha u međunarodnoj zajednici, pa i u Unesku, jer se Priština, kako kaže, oslanja na stav o univerzalnoj, izuzetnoj kulturnoj vrednosti na osnovu kojeg kulturna dobra dolaze na listu Uneska.
Tanasković kaže da se kulturna dobra teško skidaju sa liste kulturne baštine u opasnosti i da su za to potrebni vrlo ozbiljni, stručni i realni argumenti.
“Kao što se vidi, sada od toga nema ništa, ali njihova kampanja će se nastaviti i mi moramo ulagati dalje napore da objašnjavamo kakvo je stanje našeg kulturno nasleđa na KiM za šta imamo dovoljno argumenata. To za sada obavljamo uspešno, ali se uvek može raditi bolje i više”, smatra Tanasković.
Ukazuje da je, sa stanovišta misije i mandata Uneska, Kosovo irelevantan entitet i da praktično ne postoji,ali da Priština ima svoje lobiste u toj organizaciji i da posredno nastoji da prodre i do drugih država članica.
Da su četiri spomenika na Kosovu skinuta sa liste, za šta, ističe Tanasković, ne postoje nikakvi uslovi, to bi značilo da je takozvano Kosovo dobilo kredibilitet kao država, što bi Priština iskoristila u političkom smislu da obnovi zahtev za članstvo u Unesku i pokuša da to predstavi kao afirmisanje sopstvene državnosti, međunarodnog subjektiviteta i kulturnog, civilizacijskog nivoa koji uopšte ne postoji.
“To bi sigurno bile posledice, a prijem u Unesko bi bila još ozbiljnija posledica, jer bi se naša kulturna dobra tretirala kao kulturna dobra na teritoriji države Kosovo i Kosovo bi bilo praktično zaduženo da se stara o njima. Bile bi im otvorene još šire mogućnosti za manipulacije i pritiske, otuđivanje našeg kulturnog nasleđa i za brisanje prisustva srpskog elementa u kulturnom smislu na KiM”, ističe Tanasković.
Tansković je uveren da je Kosovo daleko od članstva u Unesku uz podsećanje da 2015. godine, kada je situacija za Prištinu bila povoljnija, nije uspelo da postane članica i da su pojedine članice, koje su priznale kosovsku nezavisnot, bile uzdržane i da nisu glasale za prijem Kosova.
Dodaje da je sa međunarodno-pravnog aspekta osnovni argument Srbije da Kosovo nije država i da zato ne može biti član Uneska, ali, kako kaže, taj argument “otpada” sa stanovišta država koje su priznale Kosovo.
Međutim, ukazuje da je ta odluka “eminentno politička” i da treba uzeti u obzir i odnos snaga na globalnom planu.
“Danas je situacija za nas povoljnija, ali ne smemo se uljuljkivati, moramo nastaviti principijelnu i argumentovanu borbu da situacija ostane kakva jeste i da Kosovo ostane daleko od bilo kakve mogućnosti da postane članica Uneska”, navodi Tanasković.
Ukazuje da su celokupna srpska baština, kao i naš narod na Kosovu u lošoj poziciji jer su “u neprijateljskom okruženju”, izloženi permanentnom pritisku usmerenom ka tome da se oteža život Srba na KiM i da se taj prostor očisti od Srba.
Prema rečima Tanaskovića, Albanci imaju tri taktike u odnosu prema srpskom kulturnom nasleđu, a prva je bila fizičko uništavanje koje u najgrubljem obliku viđeno tokom martovskog pogroma 2004.godine.
Slika Albanca koji se na krovu crkve “rve” sa krstom i obara ga obišla je svet, a Albanci su, kaže, shvatili da je taj vid uništavanja srpskog kulturnog nasleđa protiv njihovih interesa zbog čega srpske kulturne spomenike prepuštaju zubu vremena, ne dozvoljavaju da se rekonstruišu, popravljaju.
Druga taktika Prištine je, dodaje, da se “albanizuju” srpski spomenici na Kosovu i da falsifikovanjem prošlosti pokuša prikazati da pripadaju albanskom kulturnom nasleđu, a da su Nemanjići navodno bili osvajači koji su kulturrne spomenike univerzalne vrednosti, koji su bili centri hrišćanskog života, izgradili na temelju prethodno postojećih albanskih crkava.
“Ali, to ne može da promeni situaciju, pogotovo u naučnom svetu shvatanja civilizacijske i istorijske pripadnosti tog nasleđa koje je srpsko, pravoslavno i to niko ne može promeniti”, uveren je Tanasković.
Međutim, treća, najnovija taktika kojom se stavlja u drugi plan porekla kulturnog nasleđa i ističe navodna briga za celokupno kulturno nasleđe “države Kosova” je, smatra Tanasković, najopasnija.
“Kod neobaveštenih, pogotovo uz jaku propagandu, može da se prikaže kao nešto prihvatljivo sa stanovišta savremenih civilizacijskih vrednosti”, navodi Tanasković.
Izvor Tanjug
