Profesor Milašinović: Kosovo je riznica naše kulture, to ne treba da zaboravimo

Pre dve nedelje Priština je uputila zahtev Unesku da se četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji isključe iz kategorije ugroženih spomenika i da im se promeni zemlja porekla. Predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za saradnju sa Uneskom, prof. dr Goran Milašinović, rekao je za RTS da poruke koje dolaze iz Prištine ne treba ignorisati, ali da nema mesta velikoj panici kada je reč o članstvu privremenih institucija u Unesku. Naglasio je da je Kosovo riznica naše kulture i da ne treba to da zaboravimo, kao i da bi kulturnim identitetom trebalo da izražavamo nacionalni identitet.

Predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za saradnju sa Uneskom, prof. dr Goran Milašinović, rekao je da sve što dolazi iz Prištine treba uzimati ozbiljno i da ne treba ignorisati, ali i da nema mesta velikoj panici kada je reč o članstvu takozvanog Kosova u Unesku.

“Kada se setimo 2015. godine, kada su oni bili veoma aktivni i kada su želeli da postanu punopravni članovi, tada su se već u ovo vreme videle aktivnosti u Parizu, videle su se aktivnosti na licu mesta koje su pokazivale da se oni spremaju za članstvo, odnosno njihovu želju za članstvo”, rekao je Goran Milašinović tokom gostovanja u Jutarnjem programu.

Dodao je da u ovom trenutku takvih aktivnosti nema, ali da su iznenađenja uvek moguća, pošto, kako je naveo, Priština uvek reaguje kako joj kažu sponzori i da je moguće da će se i ove godine kandidovati, ali da je pozicija Srbije jača sada nego 2015. godine.

Govoreći o zahtevu Prištine da se manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji uklone sa spiska ugroženih objekata, Milašinović je naveo da oni nemaju pravo da pišu Komitetu za svetsku baštinu, pošto je Srbija potpisnica Konvencije o svetskoj baštini, a institucije u Prištini nisu.

“Komitet za svetsku baštinu taj dokument ne treba da razmatra. Ima pravo da ga razmatra, ali to ne bi bila uobičajena praksa. Mi treba da se ponašamo strogo u skladu sa Ustavom Uneska. Mi smo odgovorni kao država potpisnica konvencije o baštini koja je na teritoriji Kosova i Metohije. Prema tome, to je naša briga i treba da ostane tako”, kazao je Milašinović.

Ocenio je da je u pitanju stvar za lokalnu i političku upotrebu i dodao da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvo kulture redovno šalju izveštaje o stanju tih dobara i neprestano upozoravaju na kršenje prava i očuvanje tih dobara.

Milašinović je podsetio da je, istovremeno sa zahtevima Prištine, organizacija “Evropa nostra” proglasila Visoke Dečane za jedan od najugroženijih spomenika i da zbog toga misli da njihovi zahtevi nisu ozbiljni i da je reč o političkoj poruci.

“Sponzori neprestano upozoravaju Prištinu da treba da vrati crkvenu zemlju” 

Govoreći o uzurpiranom zemljištu manastira Visoki Dečani, Milašinović je istakao da prvobitno nije postojala ideja o putu koji bi se tu pravio, već da je plan nastao kada je Haradinaj došao na vlast.

“Njihovi sponzori ih neprestano upozoravaju da treba da vrate crkvenu zemlju. Oni to nisu uradili. Bezbroj kontraargumenata postoji da oni i dalje ne ispunjavaju pravila koja su nužna za održanje lokalne zajednice oko nekih kulturnih dobara. Oni nemaju pravo da vode brigu formalno, ali mogu kao lokalna zajednica da to rade, a to neprestano ne rade”, istakao je Milašinović.

Kada je reč o navodima Prištine da su se stvari od 2006. godine mnogo promenile i da se koristi zastareli termin “Autonomna Pokrajina Kosovo”, Goran Milašinović je rekao da je to politička stvar koja sa Uneskom nema previše veze.

“Mi svake godine šaljemo detaljan izveštaj o tome kako se održavaju ta dobra i gde su elementi i gde su ta dobra ugrožena. Uzmite, na primer, Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Ona je u očajnom stanju zbog nebrige lokalne zajednice. Vi imate solitere koji zaklanjaju vidik, imate put automobilski koji prolazi neposredno pored crkve i uništava to dobro. Bezbroj stvari bi lokalna zajednica mogla da učini da očuva ta dobra, a oni to ne rade”, kazao je Milašinović.

Naglasio je da bi trebalo da se uzdržimo i da ne treba da se upuštamo u politički deo tih problema te da je potrebno da gledamo pravni deo koji je na našoj strani, pošto je Srbija potpisnica i brine o tim dobrima.

Milašinović je istakao da Kina predsedava Komitetu ove godine i da raspoloženje nije takvo da se dodaju teme koje polarizuju.

“Već su teme Azerbejdžan, Jermenija, Palestina. Jako mnogo starih tema koje su sada još više aktuelne i koje mogu da dovedu do novih polarizacija. Unesko, kao organizacija, uvek pokušava da izbegne konflikte. Mi smo do sada kada smo slali te izveštaje o stanju kulturnih dobara koja su ugrožena uvek uspevali da ostvarimo klimu poverenja da mi to dobro radimo, a da se pritom ne upuštamo u politizaciju problema”, kazao je Milašinović.

“Za Prištinu je nepovoljno što Albanija izlazi iz Komiteta za svetsku baštinu” 

Govoreći o mogućoj kandidaturi Prištine za članstvo u Unesku i Komitetu za svetsku baštinu, Milašinović je naveo da oni to ne mogu da rade bez sponzora i da je nepovoljno za Prištinu to što Albanija izlazi iz Komiteta za svetsku baštinu, kao i da odnos broja zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost i onih koji nisu ide u korist Srbije.

“Takođe sam siguran da je vrlo važno da posmatramo sve signale koji dolaze iz Prištine i da na vreme reagujemo i da samo preventivnim radnjama možemo da sprečimo da do ulaska u Unesko dođe. Po Ustavu Uneska, članice su države, one dobijaju status države u Unesku, iako ne u Ujedinjenim nacijama, ali tada im je put do UN lakši”, rekao je Milašinović.

Naglasio je da, držeći se Uneskovih pravila o članstvu, postižemo i političke ciljeve.

Goran Milašinović je naveo da na Kosovu i Metohiji postoji 1.300 crkava, koje su dokaz o postojanju srpske kulture, što je više nego u ostatku Srbije.

“Kosovo je riznica naše kulture i istorije i mi nikako ne treba da to smetnemo s uma i zaboravimo i treba uvek da se borimo. Mislim da je dobra prilika ta povećana pažnja na kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji, da je dobra da usmerava mladu generaciju, da jednu vrsta patriotizma koja je do sada išla jednim tokom koji je agresivan, ratnički, skrenemo prema jednoj vrsti kulturnog patriotizma”, kazao je Milašinović.

Istakao je da ne moramo da se borimo oružjem za teritorije i prava, ali da možemo da čuvamo našu kulturu i da budućim generacijama naša kultura bude bitna i nešto čime ćemo iskazati ljubav prema državi i narodu.

“Komisija za saradnju sa Uneskom smatra taj deo svog posla prioritetom, zato što očuvanje te baštine, bogatstva te baštine, pokazuje našu vertikalu kao naroda, kao kulture”, rekao je Milašinović.

Podsetio je da su Visoki Dečani bili kandidovani za Uneskovu listu još 1987. godine, ali da nisu bili na listi do 2004. godine i naveo da je razlog tome što se smatralo da taj manastir nije bio prioritet.

Milašinović je rekao da je Srbija 2015. godine imala samo slavu upisanu kao nematerijalno kulturno dobro, a da je sada četiri nematerijalnih kulturnih dobara uz veliku mogućnost da ih bude pet i objasnio da se nacionalni identitet može dobro i efikasno ostvariti kroz kulturni identitet.

“To je nova poruka, novo mentalno stanje u kojem bi trebalo kulturnim identitetom izražavati svoj nacionalni identitet”, kazao je Milašinović i dodao da smatra da je ta svest sada na višem nivou nego ranije.

Izvor RTS

Comments