Ako bi se pretpostavljalo kako bi izgledala alternativna budućnost po novom „non pejperu“ koji je lansiran iz Nemačke, ne bismo morali da idemo daleko u domišljanju. Jer zemlja po takvom principu već postoji. I to u našem okruženju, u Severnoj Makedoniji.
Ovako istoričar Predrag Marković komentariše najnovije „otkriće“ nemačkog časopisa „Cuerst“, koji je objavio novi „non pejper“ u vezi Kosova i Metohije koji navodno ne krši ni jednu odrednicu Rezolucije 1244 SB UN.
Alternativna budućnost je tu, u našem okruženju
Prema tom, navodnom, dokumentu, KiM bi ostalo u sastavu Srbije u narednih 99 godina, granice bi obezbeđivali srpski i kosovski službenici zajedno, a južna srpska pokrajina imala bi specijalan status, koji bi podrazumevao samostalno predstavljanje u regionalnim organizacijama.
Ono što je, možda, najzanimljivije je svojevrstan „ključ“, prema kome bi „guverner“ takvog Kosova bio istovremeno i potpredsednik srpskog parlamenta, a u misiji Srbije pri UN bi sedeo i predstavnik Kosova.
Kako bi izgledala alternativna budućnost Srbije po najnovijem „non pejperu“ ne moramo da domišljamo. To već postoji, kaže istoričar Predrag Marković.
„Dovoljno je da pogledamo Severnu Makedoniju. Problem sa Albancima i sa njihovim rastućim ambicijama kada su u nekoj zajednici najbolje se tamo vidi. Tamo, posle Ohridskog sporazuma, Albanci imaju pravo na „ključ“ i na najčudnijim mestima, kao što su, recimo, balet ili muzej, gde čak i nemaju kadrove ali, prosto, može im se“, kaže Marković.
Tako bi po „non pejperu“ objavljenom u malo poznatom desničarskom nemačkom časopisu, morao da postoji neki novi „pošteni Albanac“, kao što su nekada bili Rahman Morina ili Sejdo Bajramović, koji bi preuzeo ulogu „guvernera“.
Međutim, tu se, prema rečima istoričara Čedomira Antića, otvara novi problem. Kosovo već ima izgrađenu državnost i niko ne može da kaže da toga više nema.
„Kosovo bi, dakle, imalo predsednika vlade, verovatno bi imalo i predsednika republike, a onda bi neko izmislio nekog pašu i taj bi bio potpredsednik skupštine Srbije. Još neko bi verovatno pohrlio na kazan u Beograd. Nije to Albancima baš toliko strano. Međutim, plašim se da bi se ubrzo stvorio veći Kurti od Kurtija, pa bi, znajući Albance, besposlena deca počela da ubijaju te „mercedesaše“, koji bi iz Beograda počeli da dolaze sa parama IPA fondova, Srpskog fonda za nerazvijene i tako dalje. Tako da bismo opet imali veselje“, smatra Antić.
O non pejperu pisao Vuk Drašković još 2007.
Našeg sagovornika pisanije nemačkog časopisa podseća na nešto što je Vuk Drašković napisao u svom memoarsko-novelističkom pokušaju „Meta“ iz 2007. Sličan plan pokušao je da ponudi kosovskim Albancima Slobodan Milošević 1998. upravo preko Draškovića – da Kosovo dobije status Hong Konga.
To, prema Antićevim rečima, pokazuje da se za Kosovo traže stara rešenja – jedno je rešenje po principu „dve Nemačke“ iz doba Hladnog rata, a drugo upravo po principu Hong Konga. Oba rešenja ne mogu da se primene na Kosovo i Metohiju, pogotovo hongkonško, jer se u tom slučaju radilo o koloniji.
„Mislim da su najveći problem evropske sile, SAD i Albanci. Oni prihvataju kompromis u vezi sa nezavisnošću Kosova, a ne da Kosovo postane kolonija Srbije, pa makar i da je postmoderna kolonija“, zaključuje Antić.
Izvor: Sputnik.rs
