Narodno pozorište u Prištini organizuje premijerno izvođenje predstave “Antigona” 8. maja u Domu kulture u Gračanici.
Iz organizacije navode da je predstava rađena po Sofokleovom tekstu u režiji Nenada Todorovića.
Komad „Antigona“ je jedan od nosećih stubova antičke kulture koji drže sigurnu kuću evropske civilizacije. Njen etički temelj je i koren iz koga se razgranalo pozorište koje poznajemo. Pobuna nejake Antigone protiv neumoljivog tiranina, njen strašan kraj kao produkt borbe za etička načela, ljubav koju vladar smatra ravnom izdaji, biće inspiracija remek delima koja će biti napisana kroz vekove koji nam prethode.
Ova „Antigona“ je nastala kroz suprotstavljanja Sofoklove, Anujeve i Brehtove Antigone, kroz Eshilovu „Sedmoricu protiv Tebe“, ali i kroz songove koji su drsko umetnuti. I srušiće ta amazonka surovog vladara životom svojim. Ali doći će gori.
Uzvišenost tragične pobune protiv društva cirkusa, vapaj za pravdom u klovnovlendu, to je naša Antigona na rolerkosteru kapitalizma. I biće nam žao nje, mrzećemo svet koji podseća na naš. Do prve sledeće komedije koja će nam više prijati.
„Antigona je iritantna. Antigona nervira muške jer ih mrzi, a žene bi je za glavu jer ih prezire. Antigona siluje društvo, društvo ima masnice i lako dokazuje da je zlostavljano. Silna Antigona je pomahnitala usedelica, a takve nema šanse da oproste ni mački koju hrane od malena. Antigona nema stav, ona ima princip. Ona brani oca koji ju je napravio sa svojom majkom. Ona brani brata koji je napao njen grad. Ona nema moral. Ona ima rituale protiv zakona. Ona kaže da su deca i muž prolazni, a brat i otac nezamenjivi. Ona je protiv naslednika, a za nasleđe. Nespremna da podnese žrtvu i ne zanima je šta će biti iza nje. Ona hoće da svet umre sa njom, kada već nije po njenom. Ona nema nameru da se preda i uobražena je do mere samoubistva. Ona je naprosto glupa toliko da joj se peloponeske mandarine smeju. Ali, vidi vraga, njena tragedija ne bi bila kabare da nije farsa: vladar protiv koga se bori obična je cirkuska nakaza“, rekao je reditelj Nenad Todorović.
Pored Todorovića, koji je i adaptirao Sofokleovu dramu, autorsku ekipu čine još: scenograf Goran Stojčetović, kompozitor Bratislav Radovanović, kostimografkinja Bojana Kostadinović, masker Dragan Smiljanić. Za scenski pokret i koreografiju bila je zadužena Isidora Stanišić, dok je autor patoloških nalaza dr Vladimir Jakšić.
U predstavi igraju Gorica Regodić, Milica Majstorović, Igor Damjanović, Jelena Orlović, Jelena Bartunjek, Miloš Đuričić, Branko Babović i Nebojša Đorđević.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
