Zečević: Poseta Briselu pokazla značaj Srbije, non-pejper opipavanje pulsa

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže da je poseta Vučića Briselu pokazala važnost koju Srbija ima za EU u ovom trenutku budući da, kako primećuje, nije bilo visokog evropskog funkcionera koji se nije sreo sa predsednikom Srbije.

Ta poseta je, kaže, pokazala i da su Srbija i EU posvećene ubrzanju pristupnih pregovora i da se traže modaliteti kako da se ubrzaju na osnovu nove metodologije.

Zečević kaže da su u Briselu shvatili da Kina i Rusija investiraju u Srbiju, a da EU nema dovoljno investicija u našu zemlju.

Ističe da je EU najavila značajna ulaganja u železničku prugu Beograd-Niš i njen nastavak do Severne Makedonije i dodaje da bi se, uz sredstva iz pretpristupnih fondova, godišnje investicije EU u Srbiji u narednih pet godina udvostručile na oko 400 miliona evra na godišnjem nivou.

“To jeste veliki korak, ali ako se uzme u obzir da Bugarska dobija dve milijarde evra godišnje, to nije dovoljno”, navodi Zečević.

Kada je reč o non-pejperu” koji su oko rešenja kosovskog pitanja navodno pripremile Nemačka i Francuska, Zečević kaže da to može da znači ‘opipavanje pulsa’ na kakvu vrstu kompromisa su spremne dve strane ili pokušaj da se napravi osnova za najavljeni nastavak pregovora u Briselu 11. maja.

Kaže da ne zna ko stoji iza ‘non-pejpera’, ali da je saglasan sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da ga je napisao ‘neko ko je pametan i lukav’.

“Moguće je da je to pokušaj EU da se pripreme razgovori u maju jer odavno nema ništa konkretno na stolu o čemu bi moglo da se diskutuje”, navodi Zečević.

On smatra da se iz ‘non-pejpera’ vidi da više ‘ide na ruku’ Nemačke jer se govori o priznanju nezavisnosti Kosova, a ne o potencijalnom razgraničenju, ali da Francuzi i Nemci imaju zajedničke interese kada je reč o evropskim pitanjima.

“Francuzi često popuštaju Nemcima u tim inicijativama. Slično je bilo sa priznavanjem nezavisnosti bivših republika SFRJ. Nemci su ih prvi priznali, pa zatim Francuzi i Britanci”, podseća Zečević.

Kada je reč o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine, Zečević kaže da nema osnova za razgovor, osim ako na stolu nije pitanje ZSO.

On napominje da dokument koji je objavila prištinska Koha, ima određene prednosti za srpsku stranu, pre svega kada je reč o autonomiji Srba na severu KiM, i da suštinski sadrži nadležnosti i ovlašćenja koja su Briselskim sporazumom predviđena za Zajednicu srpskih opština.

Kako kaže, dobro rešenje u ‘non-pejperu’ je autonomija Srpske pravoslavne crkve na KiM, dok je za Srbiju problematično priznanje nezavisnosti Kosova što je, ističe Zečević, neprihvatljivo od početka pregovora.

Od Prištine se, dodaje, očekuje da prihvati autonomiju Srba na KiM koja je, inače, predviđena Briselskim sporazumom i podseća da je Priština odbijala da prizna regionalnu autonomiju Srba i da smatra da to može da bude samo neka vrsta nevladine organizacije i neformalne saradnje između opština.

“Fundamentalni, suštinski problem je što se ponovo očekuje da se Srbija odrekne 20 odsto svoje teritorije u korist Albanaca”, navodi Zečević.

U tom kontekstu, kako kaže, zabrinjava i najnovije saopštenje Stejt departmenta u kojem se govori o nepromenjivosti granica na Balkanu.

“Ali, to nije princip, jer su u suštini promenjljive samo granice Srbije. Isto je bilo sa Jugoslavijom koja je razbijena na manje države, ali su republičke granice ostale nepromenjive. Isto se ponavlja u slučaju Srbije”, napominje Zečević.

Izvor: Tanjug

Comments