Lajčak: Uskoro prvi susret Vučića i Kurtija, ZSO odavno dogovoren, ne možemo da se pravimo da ne postoji

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) nagovestio da će kroz nekoliko nedelja, doći do prvog susreta između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Kaže da je ohrabren nedavnom posetom Prištini i Beogradu gde je, kako tvrdi, dobio uveravanja da su lideri spremni da nastave dijalog.

Evropski savet je prošlog petka, obnovio Lajčakov mandat do avgusta 2022. Međutim, prema tvrdnjama visokog predstavnika EU, to ne znači da se proces mora odugovlačiti do tada. On i dalje smatra da je sporazum o normalizaciji odnosa izvodljiv u roku od nekoliko meseci, ali da je za to potrebna politička spremnost lidera. Potrvđuje da neće dozvoliti pokretanje tema koje bi otvorile „Pandorinu kutiju“ te poručuje da je razmena teritorija zatvoreno poglavlje.

Sa Kurtijem na čelu kosovske delegacije u dijalogu, Lajčak smatra da postoji nova situacija, jer će u dijalogu biti dva partnera koji imaju jako snažan mandat.

Kosovo je nedavno dobilo novu Vladu i to je upravo ono što je vama potrebno da dijalog zaživi. Kada možemo očekivati prvi susret Vučić-Kurti?

Mislim da možemo očekivati prvi susret dovoljno brzo, bez nepotrebnog odlaganja. Tako smo se dogovorili sa novim premijerom, gospodinom Kurtijem, treba da završi formiranje institucija. Preostao je izbor predsednika i priprema novog tima. Posle toga očekujemo da su spremni za nastavak. On (Kurti) mi je rekao da je spreman da dođe u Brisel da se sastane sa predsednikom Vučićem, predsednik Vučić mi je rekao da je on spreman da dođe kad god bude pozvan.

Međutim, sada ćete imati nove sagovornike iz Prištine, među kojima postoje oni koji smatraju da je potrebno resetovanje dijaloga, a ne nastavak procesa koji je zastao u septembru. Kako zamišljate taj prvi susret između predsednika Srbije i novog premijera Kosova u kontekstu procesa koji već vodite skoro godinu dana?

Prvo, jako je bitno da su mi tokom mog zadnjeg boravka u Prištini i Beogradu partneri potvrdili da dobro znaju koliko je dijalog važan i da su spremni da nastave taj proces. Naravno, dijalog je proces ne samo normalizacije odnosa, već je i platforma gde se rešavaju problemi koje život donosi. Drugo, imamo novu ekipu. Kad sam se susreo s gospodinom Kurtijem u Prištini, on mi je tada rekao da mora da se upozna sa čitavim procesom, sa tim šta je bilo dogovoreno. To je bio jedan od glavnih ciljeva moje posete. Dogovorili smo se da ćemo se naći još jednom nakon što se on upozna da bismo govorili o tome kako će taj proces da se nastavi. Ja sad čekam taj sastanak da vidimo u kojoj formi ćemo da nastavimo. Nešto je dogovoreno od prethodne vlade. Moramo da vidimo u kojoj meri će se nova vlada identificirati sa dogovorenim, da li će da dođe sa nekim novim predlozima. Naravno, agenda, sadržaj pregovora se dogovara između dve strane, između Prištine i Beograda.

Da li imate neki vremenski okvir do kad ćete čekati? Ovo što ste vi rekli zahteva vremena, a u međuvremenu, priznajmo, dijalog je zastao, sad će skoro godinu dana.

Imali smo jako produktivan period između jula i septembra prošle godine. Onda politička situacija na Kosovu nije bila takva da bi dozvolila nastavak i razgovor o ovim temama. Sad, kao što sam rekao, imamo garanciju da su obe strane spremne na nastavak. Nemamo vremena za trošenje. Politički kalendar je takav da nema nekih velikih izbora, nema nikakvih izbora u Srbiji, ima lokalnih izbora na Kosovu na jesen, tako da mi treba da iskoristimo taj politički kalendar i bez izlišnih odlaganja treba da pristupimo pregovorima. Premijer Kurti dobija te poruke od svojih evropskih partnera, premijera, dobio je od visokog predstavnika Borelja. Znači, on zna da se to od njega očekuje. Rekao sam da nećemo ništa veštački da ubrzavamo. Moraju da se formiraju sve potrebne institucije, imamo skupštinu, imamo vladu, još treba da se izabere predsednik. Mislim da tim već imamo – imamo glavnog pregovarača, imenovanog, odgovornog člana Vlade za dijalog, u timu će više-manje ostati ljudi koji su vodili taj proces. Istorijsko iskustvo, ta memorija je sačuvana tu, tako da ja stvarno mislim da nema razloga da ne bismo nastavili u roku od nekoliko nedelja.

Kad smo kod kalendara, i o roku od nekoliko nedelja, vaš mandat ističe 31. marta. Kada budu došli Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti u sedište Evropske unije, da li će ponovo videti Miroslava Lajčaka ili neku drugu osobu?

Izgleda da hoće, jer upravo prošlog petka je Evropski savet produžio moj mandat do kraja avgusta 2022. godine, za sedamnaest meseci. Tako da imamo, mislim, dovoljno vremena za jedan ozbiljan posao.

Kad smo kod toga, sa prištinske strane će vam doći osoba koja zvanično ima podršku više od polovine kosovskog društva. Koliko ovo vama olakšava proces u smislu onog šta će biti dogovoreno – da će postojati garancije da će proći u institucijama Kosova i u društvu?

To je, naravno, jako važno. Ta podrška koju je gospodin Kurti dobio na izborima je stvarno istorijska. Više od 50 posto glasova je nešto neviđeno i to mu daje snagu. To mu daje snagu da pregovara, da se dogovara i da to što je dogovoreno ostvari. To je jako bitno. Dobro znamo da predsednik Vučić ima vrlo snažnu poziciju u Srbiji, tako da imamo sada dva partnera koji imaju jako snažan mandat. I to će biti nova situacija. Gospodin Hoti je bio odgovoran, konstruktivan, vrlo ozbiljan partner, ali njegova politička snaga je bila manja. To jeste bio faktor dijaloga.

Da, ali gospodin Hoti je pristao da otvori pitanje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i nije imao političku podršku da se vrati ponovo u Brisel i nastavi ove pregovore. Međutim, vi ste u više navrata rekli da je pitanje ZSO nezaobilazno u procesu koji vodite. Da li i dalje stojite iza ovoga?

Postoji jedan dobro poznati princip međunarodnog prava, koji se zove: „pacta sunt servanda“. Dakle, šta je bilo dogovoreno treba da se ostvari. I to je to. To je to što mogu da kažem. Ovo je bilo dogovoreno odavno, pre mog dolaska, 2013. i 2015., znači, ne možemo da se pravimo kao da to ne postoji. Očekujem pregovore kako da se to ostvari.

Postojale su neke teme koje su strane otvorile, nisu se dogovarale, ali su priznale da razgovaraju – govorim o razmeni teritorija. Tadašnji nosioci procesa, jedan od njih nije više prisutan ni fizički ni politički na Kosovu, Hašim Tači, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, priznali su da su u jednom trenutku razgovarali o mogućnosti razmene teritorija. Vaša prethodnica, Federika Mogerini, dozvolila je otvaranje ove teme, obrazlažući ovo činjenicom da Evropska unija neće sprečavati šta god se strane dogovore. Vi ste tada bili ministar inostranih poslova Slovačke i suprotstavili ste se toj ideji. Sada, kao predstavnik Evropske unije, da li stojite iza tog stajališta dok ste bili u Bratislavi, ili ćete dozvoliti otvaranje kontroverznih tema ako se strane dogovore?

Ja nisam promenio svoje mišljenje i svoje stajalište, jer ja ne mislim da je uloga Evropske unije u tom procesu da pravi beleške. Uloga Evropske unije je ustvari da obezbedi da je to evropski proces, da je to proces XXI stoleća, da je to proces koji vodi ili približava Kosovo i Srbiju Evropskoj uniji. Promena granica na etničkom osnovu nije koncept XXI veka, nije koncept na kojem je izgrađena Evropska unija. Ja stvarno doživljavam moju ulogu i ulogu Evropske unije i u tome da tražimo rešenja koja su evropska. Ja sam lično ubeđen da bi promena granica značila otvaranje Pandorine kutije, što bi bilo jako opasno, ali isto bi značilo da je Evropska unija na neki način odustala od ambicije da privuče region Zapadnog Balkana u svoje redove na taj način da gradimo evropske standarde, evropsku kulturu, a onda bismo išli u nekom drugom pravcu, jako opasnom pravcu. Dok sam ja na tom poslu, ja ću se truditi, zalagati i garantovati da su sva rešenja evropska rešenja i približavaju Srbiju i Kosovo Evropskoj uniji, a ne suprotno.

Da li da ovo shvatimo time da vi kao posrednik ili kao pomagač, po vašem mandatu, nećete dozvoliti otvaranje onog što biste smatrali Pandorinom kutijom, bez obzira na razmenu teritorija? Ili bilo kojoj novoj temi koja bi izazvala neku kontroverzu?

Ja mislim da ne treba neke jake izjave da dam, jer to pitanje nije na dnevnom redu, ne bi prošlo. Niko ga i ne stavlja na sto. Mi smo videli kakva je reakcija bila u regionu – snažno negativna reakcija. Partneri su realisti i dobro znaju da svi mi treba da tražimo rešenje koje će da pomogne stabilizaciji regiona i daljoj evropeizaciji regiona. Tako ne treba ja da kažem neću da dozvolim, jer nema šta da ja neću da dozvolim, trenutno niko to ne predlaže.

Rekli ste da se zalažete za sveobuhvatni, legalno obavezujući sporazum koji bi rešio sva otvorena pitanja između strana. Rekli ste takođe da ćete se dogovarati o svačemu dok se ne dogovorite o celom sporazumu kao takvom. U vašem mandatu ima novosti u smislu da razgovarate o elementima koji će na kraju biti zaokruženi tim sveobuhvatnim sporazumom. Kako vidite taj sporazum? Kako zamišljate tekst tog međustranog ugovora? Koja su ta pitanja koja će biti jednom i zauvek rešena između Prištine i Beograda?

Ja ne bih da javno predstavim ta pitanja, ali mogu da kažem da je to sve bilo dogovoreno prošle godine između predsednika Vučića i premijera Hotija, uz naše posredovanje. Jedna i druga strana su tačno znale o čemu se pregovara, koliko ima koraka koji vode prema sveobuhvatnom sporazumu. Mi sada treba da čujemo od nove administracije na Kosovu u kojoj se meri identificirala sa tim sporazumom ili sa tim planom, sa tim programom, da li ima neke nove predloge ili nove elemente, na što oni naravno imaju pravo. Jer ustvari nije Evropska unija ta koja odlučuje o tome šta će biti rezultat. To su Beograd i Priština koji se dogovaraju o tome, mi smo tu da pomognemo. Kao što sam rekao, ulazimo u jednu novu fazu, treba da sačekamo prvi sastanak dvaju lidera da možemo da tačnije znamo da li ima nekih promena u tom procesu.

Kad ste bili imenovani prošle godine, dok je briselski dijalog bio u ćorsokaku, postojao je jedan drugi dijalog, koji je vodio Vašington, vašingtonska administracija. Vi ste čak dočekani tzv. hladnim tušem od strane tadašnje američke administracije. Odnosi Brisela i Vašingtona su bili potpuno polarizovani u tom smislu. Sada imamo novu administraciju koja je u više navrata potvrdila da u potpunosti podržava briselski dijalog i Vaše lične napore. Da li je dovoljno da Vašington samo izađe sa ovim pozitivnim signalima podrške ili očekujete u toku procesa neku proaktivnu ulogu američkih zvaničnika?

Mislim da imamo jako snažne signale koji dolaze iz sadašnje američke administracije, koji govore o tome da oni vide svoju ulogu na Balkanu da podržavaju Evropsku uniju, da podržavaju proces proširenja, da podržavaju dijalog, da podržavaju moju misiju. I to neće biti samo pasivno. Oni to rade i aktivno, u komunikaciji sa partnerima. Ne želim da se vraćam prošlosti, ali video sam koliko je to bilo teško i loše primljeno u regionu kad su partneri videli da Brisel i Vašington ne govore istim jezikom. Naravno, to je bilo na štetu svih. Tako da mi je jako drago da smo ponovo u situaciji na koju smo bili navikli svih tih prethodnih godina, da stvarno radimo ruku pod ruku sa Vašingtonom, da vrlo tesno sarađujemo. Vašington koristi svoj uticaj da ponavlja istu filozofiju, iste principe, koje sprovodimo i mi. To je veoma dobro za čitav region.

Međutim, u Vašingtonu je ipak postignut sporazum, zovu ga Vašingtonski sporazum, ipak se radi o pismima namere strana. Međutim, predstavnici nove američke administracije u javnim nastupima se više ne referišu tom dokumentu. I dalje nema potvrde kako će oni pristupiti tom sporazumu. Ali, šta taj sporazum znači za Vas i za Vaše napore u ovom briselskom dijalogu?

Ponovo – nije na meni da komentarišem nešto što se ostvarilo u Vašingtonu, ali želim da kažem da nema nikakve konkurencije. Te nekakve tačke u tim dokumentima, jednostavnim političkim obavezama koje su bile tada primljene, koje su bile vezane za dijalog, sigurno nisu viđene kao neka konkurencija za naš proces. To je jako bitno, da je američka administracija potpuno uz nas i podržava proces koji vodi Evropska unija. To je jako bitno.

Govorili ste u više navrata da je sveobuhvatni sporazum izvodljiv u roku od par meseci. Sad nam kažete da je vaš mandat produžen do avgusta 2022., znači dodatnih osamnaest meseci. Je li to neka naznaka da smatrate da više nije izvodljivo da se strane dogovore i da ćete imati dosta posla u narednih godinu i po dana, a možda i više?

Više puta sam se trudio da objasnim ovu moju tezu. Probaću još jednom. Znači, ja sam rekao – tehnički, u idealnom svetu, to što mi želimo da se dogovorimo, ako imamo pune napore jedne i druge strane, to jeste izvodljivo u roku od nekoliko meseci. Nama ne treba sledećih deset godina, niti pet, niti tri. Ali, isto sam rekao da o brzini procesa odlučuju dve strane: Srbija i Kosovo. Mi smo tu, ja sam tu, 24 sata dnevno i sedam dana sedmično. Mi smo spremni da idemo tolikom brzinom za koju su naše dve strane pregovora spremne. Ima tu politički kalendar. Kad sam ja počeo svoj mandat, niko nije očekivao šta će se desiti u novembru na Kosovu, šta će odlučiti Ustavni sud u decembru. Znači, to je realnost. Živimo u demokratskim društvima. Osim prirodnog kalendara imamo i politički kalendar. Želim da istaknem – politički kalendar je sada pozitivan, ne vidimo nekih prepreka koje bi nam onemogućavale naš posao, i to treba da iskoristimo. Ako sledeće godine dođu novi izbori, onda naravno to utiče. Zato sam rekao – tehnički jeste izvodljivo u nekoliko meseci, međutim, nisam ja taj koji to odlučuje. Drugo, treba da poštujemo i politički kalendar koji naravno utiče na taj čitav proces. Nadam se da je sad sve jasno.

Izvor: RSE

Comments