Milivojević: Velikoalbanska ideja ugrožava mir i stabilnost u regionu

Velikoalbanska politika i bilo koja vrsta politike ujedinjenja Kosova i Albanije dovodi u pitanje stabilnost i mir na ovim prostorima, otvara pitanje granica i ne može ići u prilog bilo kakvog rešenja koje bi podrazumevalo održivost na dugoročnoj osnovi, rekao je za Kosovo Onlajn bivši diplomata Zoran Milivojević.

Milivojević smatra da se, nakon 10 godina otkako je u Briselu otpočeo dijalog Beograda i Prištine na tehničkom nivou, 8. marta 2011, vraća se stari pristup SAD i EU u dijalogu, a kada će pregovori biti nastavljeni, kako ocenjuje, zavisi isključivo od brzine formiranja svih institucija na Kosovu.

“Na probi je Zapad, Brisel pre svega, a onda i Vašington. Pitanje je u kojoj meri će oni nastojati da se politika Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija koriguje. Ukoliko zaista žele nastavak dijaloga i da se nađe političko rešenje koje će biti u funkciji mira i stabilnosti na ovim prostorima, moraće da koriguju stavove Kurtija”, smatra Milivojević.

Iako je lider ABK Ramuš Haradinaj najglasniji u zagovaranju ideje nacionalnog ujedinjenja, ali Milivojević podseća, da je ta ideja bliska i lideru Samoopredelja i kandidatu za premijera Kosova Aljbinu Kurtiju.

“To je platforma na kojoj se zasniva politička strategija Samoopredeljenja i Aljbina Kurtija. To smo videli i tokom njegove posete Tirani i učešća njegove stranke na izborima u Albaniji. Ujedinjenje je strateški cilj Samoopredeljenja i nešto o čemu će morati da se povede računa u narednom periodu, jer će na toj strategiji da se zasniva i politički stav Kurtija vezano za dijalog i pregovore Beograda i Prištine. U tom smislu jako je važno kako će se zapadni centri moći i transatlantska zajednica prema tome postaviti”, dodaje Milivojević.

U Prištini sve češće političari iznose stav da je neophodno resetovanje dijaloga. Milivojević ističe da nije reč o promeni formata, već vraćanju na stari pristup u pregovorima.

“Neće biti promene formata, već će samo biti vraćanje na stari način vođenja pregovora. U ime američke admnistracije u dijalogu će učestvovati Stejt department u liku svog specijalnog izaslanika. Dijalog će voditi i posredovati mu Evropska Unija, na način kako je to i do sada bilo u liku specijalog izaslanika Lajčaka. U tom smislu ćemo imati punu koordinaciju Vašingtona i Brisela, i nećemo imati angažman američke administracije, kao za vreme Trampa”, kaže Milivojević.

On dodaje i da je pred Kurtijem samo naizgled lak zadatak formiranja vlade i kasnije izbora predsednika Kosova.

“Jasno je da Kurti i Samoopredeljenje imaju 58 poslanika u novom sazivu parlamenta. Već najavljuje da će formirati vladu sa predstavnicima manjina i uz pokušaj da isključi Srpsku listu. U tom smislu on dovodi u pitanje politički i pravno poziciju nove vlade, jer ustav Kosova i svi pravni dokumenti, ali i politički stavovi van Kosova, nalažu učešće Srpske liste”, ističe Milivojević.

Iskusni diplomata dodaje da je pred Kurtijem nekoliko mogućnosti za formiranje nove vlade.

“Da bi Kurti formirao vladu to podrazumeva ispunjavanje dogovora između njega i Vjose Osmani, da ona bude predesednik Kosova. Predsednik se bira u parlamentu i biće problem za Kurtija da obezbedi dvotrećinsku većinu, jer za izbor predsednika potreban je 81 poslanik. On može da formira vladu sa 61 poslanikom, bez učešća drugih stranaka, ali će mu ubuduće za takav stav biti potrebna još neka stranka i još neki poslanici u parlamentu. Da li će on trgovinom ili dogovorom sa nekom drugom strankom obezbediti većinu, to ćemo videti, ali onda treba računati da će i ta druga stranka zahtevati neke ustupke. Već znamo da je Haradinaj tražio mesto predsednika. Ukoliko bi išao na dogovor sa drugoplasiranom Demokratskom partijom Kosova, koja ima 19 poslanika, onda ne znam šta će Envner Hodžaj tražiti i kakav će kompromis zahtevati vezano za to pitanje”, ocenjuje Milivojević.

Zapad ima, dodaje Milivojević, značajnu ulogu u formiranju instirucija na Kosovu posle izbora, uprkos ubedljivoj pobedi Samoopredeljenja.

“Treba računati i na pritisak Zapada, koji ima interes da se formira vlada i izabere predsednik, kako bi dijalog bio nastavljen. Zato je realno očekivati intervenciju zapada. U tom smsilu je ralno očekivati da će se politička situacija na Kosovu komponovati u interesu Vašingtona i Brisela. Tako će se rešiti situacija i oko formiranja vlade i oko predsednika. To su i osnovni uslovi za nastavak dijaloga sa Beogradom, za koji se zalažu i Vašington i Brisel, po ubrzanoj proceduri”, zaključuje Milivojević.

Izvor: Kosovo online

Comments