Srpska pravoslavna crkva i vernici ove godine obeležavaju Velike zimske zadušnice 6. marta. Taj dan posvećen je sećanju na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća. Ove godine, zbog loše epidemiološke situacije, savetuje se poseban oprez.
Na groblje ili u crkvu se nosi kuvano osveštano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Zimske zadušnice spominju se već u tipiku Velike carigradske crkve u ΙΧΧ veku. Iz kanona ovoga dana kojim su obuhvaćeni svi ljudi cele vaseljene i razni vidovi upokojenja, vidi se da se Crkva moli za:
“Umrle u gradovima, pustinjama, na zemlji i na svakom mestu; za careve, sveštenike, arhijereje, braću, drugove, srodnike, za sve rodove, staro, mlado, decu, sisančad.”
Kanon dalje nabraja razne vrste smrti i moli se za one:
“Što grob pokri, što voda pokri, rat pokosi, zemljotres obuhvati, ubice ubiše, oganj spali;koji umreše u moru, na zemlji, u rekama, izvorima i jezerima, od zverova, ptica, zmija, u pustim mestima; koji umreše od žalosti ili radosti naprasno, koje ubi mač i konj, grad, sneg, ili zemlja zasu; koje ubiše čarobni napici, otrov; koji padoše s visine, drveta ili poginuše od železa ili kamena; od groma, u pukotinama zemlje, od mora, odotrovnog ujeda, konjskog gaženja, davljenja ili vešanja”.
Pošto su vezane za početak Vaskršnjeg posta, to su i ove zadušnice pokretne, odnosno nemaju fiksni datum. Nedelja u kojoj se drže ove zadušnice, naziva se još i Zadušna nedelja. To je druga nedelja pred Vaskršnji post, koja pada između Sebične i Bele nedelje, koja se još naziva.
U ovoj nedelji se ne priprema oprema za buduće neveste, jer ono dugo neće biti potrebno, pošto se od nedelje posle ovih zadušnica, pa sve do Pobusanog ponedeljka ne održavaju venčanja.
Izvor: Stil, Kurir
Foto: Ilustracija
