Istorijski spomenici srpskog srednjovekovnog trajanja u Metohiji, Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani i druge svetinje tog vremena stožeri su okupljanja i opstajanja pravoslavaca. O trajanju tog nasleđa, ali i hramovima u enklavama brine naša država.
Metoh do metoha Metohija, oglašavaju se manastirska zvona i razleže pojanje monaških zajedinca.
Nadomak Peći tu kao na dlanu udno Prokletija Hram Visoki Dečani. Darivao ga je narodu u vreme procvata srednjovekovne Srbije kralj Stefan Uroš Treći po svetinji prozvan Stefan Dečanski.
Manastir Visoki Dečani za mnoge je istorijsko srce srpske kulture. O zaštiti arhitekture i freskoslikarstva brinu srpski baštinari.
“Vrlo često čujemo od ljudi ostaću ovde dok god čujem zvona Dečanska, zvona Patrijaršije, zvona Deviča i naših drugih manastira. Naše je da stalno objavljujemo to naše prisustvo ovde. Prisustvo Božije koje se projavljuje kroz ove svetinje i time hrabrimo ljude da ostanu i opstanu ovde”, kaže arhimandrit Sava, iguman manastira Visokih Dečana.
“Drže nas koreni, jer naši koreni su ovde duboki, tu smo vekovima. U pisanim tragovima od Stefana Nemanje”, kaže Olivera Radić, profesor srpskog jezika i književnosti.
Zavod za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika u Leposaviću nastoji da se i u enklavama nadomak Prizrena i dugim sredinama očuva nasleđe koje je potvrda više stoletnog pravoslavnog trajanja.
“Izvedeni su radovi na zaštiti srednjovekovnih crkava, njihove krovne konstrukcije. Statičkoj sanaciji temelja, svodova crkvava. Zaštiti crkava od vlage i izradi trotoara”, kaže Zoran Garić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Leposaviću.
Zaštita kulturnog nasleđa u Metohiji i na Kosovu biće prioritet rada naših baštinara, ali i spomenička digitalizacija ne samo arhitekture i freskoslikarstva, već i drugih vrednosti u manastirima i drugim svetinjama.
Izvor: RTS
