Srbija je odmah nakon početka nezavisnog rada kosovskog energetskog sistema zaustavila prenos 500 megavata električne energije koju je Kosovo uvozilo iz Srbije, rekao je za Radio slobodna Evropa, Nebih Zarići (Zariqi), član odbora Kosovskog prenosnog sistema i operatora tržišta električne energije (KOSTT).
Ovi megavati koje je Srbija blokirala, dodaje Zarići, nadomešteni su sporazumom postignutim između kosovskih vlasti i vlasti Severne Makedonije za snabdevanje iz energetskih kapaciteta ove zemlje.
„Poznato je da je Srbija najveći proizvođač električne energije u regionu i sve zemlje u regionu delimično snabdeva Srbija. Kosovo ne pokriva svoje kapacitete za proizvodnju električne energije. Imali smo manjak od 500 megavata. Te megavate, do tog trenutka uzimali smo od Srbije i u trenutku stupanja na snagu ovog sporazuma, odnosno nezavisnosti kosovskog eneregetskog sistema, Srbija je prestala da doprema energiju Kosovu“.
„Već smo sigurni u rad sa električnom energijom, tako da verujem da će ovih dana biti velike stabilnosti“, kaže Zarići i dodaje da je interkonektivni dalekovod od 400 kW sa Albanijom već uveden u sistem.
Od ponedeljka (14. decembra) KOSTT deluje nezavisno i kontroliše energetske granice Kosova. Izlazak Kosova iz regulatornog bloka EMS (Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija) i njegovo uključivanje u blok sa Albanijom predviđeno je bilo sporazumom između KOSTT i Evropske mreže operatora prenosnog sistema za energiju (ENTSO) od juna. Stupio je na snagu 29. septembra.
Time je pušten u rad dalekovod Kosovo-Allbanija od 400 kW, poznat kao „energetski autoput Kosovo-Albanija“ – četiri godine nakon završetka njegove izgradnje.
Ministarstvo ekonomije i zaštite životne sredine saopštilo je za RSE da će primena sporazuma sa ENTSO biti u fazi testiranja do 31. decembra i da su u tom pogledu angažovani svi akteri u energetskom sektoru.
Bivši ministar za ekonomski razvoj u kosovskoj vladi, Valjdrin Luka (Valdrin Lluka), kaže za Radio slobodna Evropa da će sada KOSTT prikupljati do tri miliiona evra godišnje za tarife koje dobija zbog cirkulacije energije na međunarodnom tržištu.
Međutim, Dardan Abazi, viši istraživač u Institutu za razvojnu politiku (INDEP) kaže za RSE da generalno gledano, ova nezavisnost kosovskog energetskog sistema ima pozitivne elemente, ali ne i sprovođenje sporazuma za Sever i da treba osigurati da je taj deo integrisan u kosovsko energetsko područje.
„Bez političke volje i proširenja ovlašćenja u praksi kosovskih institucija u tom delu, ne očekujemo da ćemo imati potpunu primenu energetskog sporazuma i normalnu funckcionalnost energetskog sistema“, kaže Abazi.
Pre sticanja nezavisnosti kosovskog energetskog sistema, Srbija je više puta stvarala probleme sa raspodelom kapaciteta, kaže Nebih Zarići, član odbora KOSTT.
„Srbija je, kada je to želela, pravila prepreke u onim kapacitetima koje smo uvozili, odnosno iz različitih zemalja koje su trgovci primenili kroz sistemske mreže Srbije“, kaže on.
Takođe, građani koji žive u četiri opštine sa srpskom većinom na Severu Kosova, od završetka rata 1999. godine nisu plaćali račune za struju, kojom su se snabdevali sa Kosova, a po potrebi iz Srbije. Procenjuje se da se godišnje u ovim opštinama za struju potroši 12 milona evra.
Kosovo i Srbija su 2013. godine u okviru Briselskog dijaloga potpisali sporazum o energetici. Sporazum je predviđao formiranje nove kompanije u skladu sa kosovskim zakonskim okvirom, koja bi snabevala električnom energijom kupce u četiri opštine na Severu sa srpskom većinom.
S tim u vezi, Zarići kaže da je srpska strana prihvatila u Briselu da formira lokalnu kompaniju u skladu sa uslovima i kosovskim zakonima, ali da takva kompanija nikada nije podnela zahtev za dobijanje licence.
Prema njegovim rečima, sada će, nakon nezavisnosti energetskog sistema, sve nadležne institucije, Vlada, KOSTT, KEDS, moći lakše da pristupe Severu čak i kada je reč o naplati računa.
„Trebalo bi još razgovarati u političkom aspektu, ali verujem da ćemo našim odmerenim pristupom na Severnom delu Kosova i uz KOSTT moći da stavimo taj deo Kosova pod kišobran“, kaže Zarići.
Izvor: RSE
