Novosti: Patrijarhu Irineju prva i poslednja misao bilo je Kosovo

Pokojni patrijarh Irinej bio je dosledan u stavu da je Kosovo sastavni deo Srbije i da srpski narod ne samo da nema pravo da ga se odrekne, već ima zavetnu misao da ga sačuva, pišu Novosti.

Kao i njegov prethodnik na tronu, patrijarh Pavle, i Irinej je duhovno sazreo među najvećim svetinjama srpskog naroda u pokrajini. Zato je Kosovo bilo na najvišoj tački njegovog pastirskog i patrijaršijskog rada.

Najveći doprinos patrijarha Irineja sveukupnoj, pa i političkoj i diplomatskoj borbi za Kosovo, mnogi vide u definisanju stava Srpske pravoslavne crkve po ovom pitanju. On je sročen i javno saopšten na sednici Svetog arhijerejskog sabora 2018. godine.

„Kosovo i Metohija za Srpsku pravoslavnu crkvu neodvojivi su deo Srbije i kolevka srpske državnosti i identiteta“, navedeno je u ovom aktu, koji se smatra jednom od ugaonih tačaka srpske platforme u međunarodnim pregovorima o budućnosti pokrajine.

Nasuprot često naglašavanom stavu, kreiranom najčešće u delu javnosti tradicionalno nenaklonjenom Crkvi, da je vrh SPC saučesnik u navodnim dogovorima o priznanju nezavisnosti pokrajine, pokojni patrijarh bio je ubeđeni i dosledni zagovornik budućnosti Kosova isključivo u sastavu Srbije. Smatrao je da niko “nema pravo da otuđi srpski Jerusalim, srpsku dušu, kolevku i grobove svetitelja”. Štaviše, činjenica okupacije bila mu je razumljivija od dobrovoljne predaje dela državne teritorije, piše ovaj medij.

Koliko mu je stalo do Kosova, Irinej je pokazao odmah po izboru za patrijarha srpskog. Izuzetno je držao do ustoličenja u drevnom sedištu Srpske crkve – manastiru Pećka patrijaršija. Ova ceremonija, održana oktobra 2010., bila je prvorazredni državni događaj koji je tamošnjim Srbima poslao jasnu poruku da se Srpska crkva ne odriče svojih svetinja.

„ Ako mi zaboravimo Kosovo, zaboraviće i nas Kosovo. Srbija bez svetinja i Kosova nije Srbija. Srbija bez Kosova je bez duše, bez uma i srca – govorio je srpski prvojerarh.

Novosti podsećaju da je odmah po ustoličenju patrijarh Irinej nametnuo temu budućnosti Kosova i kod tadašnjih najviših predstavnika državnih vlasti. Borba za Kosovo odvela ga je i na mesto za koje verovatno nije ni slutio da će se naći – u sedište Ujedinjenih nacija. Sa govornice zdanja na Ist Riveru patrijarh Irinej upozorio je svetsku javnost na stradanje hrišćanske baštine u pokrajini i na ugrožavanje ljudskih prava tamošnjih Srba.

Položaj svete srpske zemlje bila je Irinejeva prva i poslednja tema i u razgovoru sa predstavnicima ruske države i crkve, kojih nije bilo malo. Za pomoć u odbrani pokrajine molio je ruskog patrijarha Kirila, mitropolita volokolamskog Ilariona, šefa diplomatije Sergeja Lavrova…

Principijelan odnos prema najvećem problemu srpskog naroda i otvorenoj rani na njegovoj duši Irineju je bio jak razlog i za negovanje odnosa sa Svetom stolicom i saradnju sa poglavarom Rimokatoličke crkve papom Franjom.

Sećajući se svog službovanja u Prizrenu, bio je ubeđeni pobornik suživota Srba i Albanaca u pokrajini, ali i beskompromisni zagovornik masovnijeg povratka srpskog naroda u svoje domove. Napore koje je državni vrh činio u raspetljavanju kosovskog čvora poslednjih godina je podržavao, naglašavajući da je za svako rešenje koje ne podrazumeva odricanje od Kosova.

„Ne možemo i ne smemo dati ono što je vekovima naše, a što nikad u istoriji nije pripadalo albanskoj državi, bez obzira na to što je to oteto i sada pod stranom okupacijom. Mi nismo ni za kakav konflikt, dakle ni za takozvani zamrznuti konflikt, ali nismo ni za priznavanje svršenog čina postignutog nepravdom, agresijom, nasiljem, zločinima“,  isticao je Irinej.

Pokojni patrijarh kroz kosovsku vizuru sagledavao je i evropski put Srbije. Na licemerje Zapada – nije pristajao.

„Stav Crkve o Kosovu svima je jasan i nije od juče. On je nepromenjen kroz istoriju, a državnim vlastima poznat je još od osamdesetih godina, kada je tamošnja kriza eskalirala. Što se Evrope tiče, braneći Kosovo i Metohiju, svetinje kojih tamo ima kao zvezda na letnjem nebu, mi branimo najveće vrednosti evropske civilizacije. Svesni smo značaja objedinjavanja Evrope i podržavamo učešće Srbije u tom procesu. Ali ne po cenu odricanja od dela svoje države, svojih svetinja i od svog naroda – poručio je 2013. godine patrijarh Irinej za “Novosti”.

O Kosovu i Metohiji i drugim pitanjima patrijarh Irinej je razgovarao sa književnicima – Dobricom Ćosićem, Matijom Bećkovićem, Milovanom Vitezovićem, Milivojem Pavlovićem, Bratislavom Petkovićem…

Kad je u izdanju “Novosti” izašla knjiga Milivoja Pavlovića “Ogledalo Dobrice Ćosića”, patrijarh je izrazio želju da se sretne sa autorom i sa njim podeli svoje utiske.

“Ćosićevo delo od značaja je za celinu duhovnog života ovog podneblja, pa i za misiju koju vrši Srpska crkva”, kazao je patrijarh Irinej u razgovoru s Pavlovićem. U tom opusu – kako u romansijerskom vencu tako i u javno izgovorenoj reči i drugim delima akademika Ćosića – ogledale su se ključne moralne, intelektualne i političke dileme države i naroda koji su prolazili kroz sudbonosne promene. Ćosić je Srpstvo video kroz Crkvu i svetosavlje“, rekao je patrijarh.

Izvor Novosti

Comments