Odlazeći kongresmen Eliot Engel pokušava da stavi pitanje Kosova na dnevni red nove Bajdenove administracije i da reafirmiše politiku prethodnih demokratskih administracija u SAD po ovom pitanju, kaže bivši diplomata Zoran Milivojević, prenosi Tanjug.
Milivojević je, uoči sednice Odbora za spoljne poslove predstaničkog doma Kongresa, kojom je predsedavao upravo Engel, koji je, inače na sednici poručio da je Kosovo nezavisno i da Srbija neće ući u EU dok ga ne prizna, rekao da je sednica to pokušaj da se reafirmiše politika iz vremena Bila Klintona i Barake Obame, imajući u vidu da se novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden već zalaže za kontinutet te politike.
“Oni hoće to da urade u jednom dosta osetljivom trenutku koji je vezan za budućnost KiM, kada se taj projekat pokazuje kao neuspeo već dugo godina, kada je počeo da radi sud gde su praktično na dnevnom redu OVK i vrh političke elite u Prištini, koji je do sada imao podršku američcke administracije, kada EU koja nije u stanju da vodi ovaj dijalog na način koji bi dao rezultate”, objašnjava Milivojević.
Kako tvrdi, politika buduće Bajdenove administracije treba da odigra ključnu ulogu i ovo je sada nastojanje da se podseti na tu politiku, da se reafirmišu stavovi od ranije i da se potvrdi opredeljenje američke administracije za nezavisnost Kosova.
“Cilj je da se da određena dinamika i da pitanje KiM ne bude baš deo centralnih prioriteta SAD, ali da bude negde odmah posle njih u novoj adminiatraciji”, ocenjuje Milivojević.
Kada je reč o ličnostima koje su govorile na sednici, poput Medlin Olbrajt, Danijela Servera, on kaže da to šalje poruku da se radi o tome da se zastupa ta energična plitika SAD i se državnost Kosova potvrdi po svaku cenu.
“S druge strane, taj izbor pokazuje u kojim pravcima možemo očekivati delovanje buduće administracije. U tom smislu, zaključi će sigurno imati određenu težinu, posebno što se radi o demokratama i strukturi koja se ponovo vraća na vlast, a radi se o ličnostima koje imaju uticaj na američku politiku”, objašnjava Milivojević.
Kada je reč o prisustvu Danijela Servera i Januša Bugajskog na toj sednici, Milivojević kaže da su to poznati, aktivni albanski lobisti, koji šalju poruke u prilog kosovskoj nezavisnosti i to da se Srbija u narednom periodu suoči sa takvom činjenicom i da se reše pitanja u regionu na način koji je u skladu sa zapadnim strateškim i nacionalnim interesima.
“Kada to kažem, u prvom planu imam u vidu srpski korpus, ne samo Srbiju kao državu, već i Republiku Srpsku i BiH. Dakle da se dva preostala pitanja reše na način koji je u skladu sa zapadni strateškim interesima za vreme Bajdenove administracije i da se zaokruži proces uključivanja regiona u zapadnu sferu interesa, što uključuje i proširenje NATO”, tvrdi Milivojević.
Na pitanje da li je uobičajeno u ovom trenutku da se saziva takva sednica kada još nije formirana nova vlast u SAD, Milivojević kaže da nije, ali navodi da razlog tome leži u ponašanju odlazeće Trampove administracije, koja je na neki način modifikovala raniju politiku i kontinuitet koji je postojao za vreme Klintona, Buša mlađeg i Obame, a koja je i prozvela nezavisnost Kosova.
“Administracije pre Trampa su insistirale na tome i stvorile strateški ambijent kako bi trebalo ovaj region da izgleda. Tramp je na neki način to modifikovao i izvršio neke korekcije, ne u suštinskom smislu da odustane od priznanja KiM, ali na nivou real politike imajući u vidu i promene na globalnom planu, i u regionu, ali i nemogućnost da se ta kosovska nezavisnost potvrdi po svaku cenu, a da se ignoriše interes Srbije”, objašnjava Milivojević
Zbog toga, dodaje on, američke demokrate, ali pre svega albanski lobi, su se opredelili za ovakvu akciju, koristeći priliku da na mestima koja su važna za ovo pitanje imaju svoje ljude.
“Unapred da daju do znanja koji bi morao da bude stav i demokrata i buduće administracije i da ne izađe iz vidnog polja nove administracije, imajući u vidu probleme u samoj SAD i potrebe nove administracije da se posveti i tome, ali i globalnim odnosima”, smatra Milivojević.
Podseća da se ovo na neki način oslanja i na dva dokumenta, koja je predizborni tim Bajdenove kampanje obznanio još tokom predsedničke kampanje, a vezano za Kosovo i BiH.
“Kada su hteli da animiraju svoje birače i da deluju suprotno od srpskog korpusa u SAD, koji je bio za Trampa, jasno su naznačili spoljnopolitičke ciljeve i dali do znanja da politika ne bi smela da se menja i da treba vratiti onu staru politiku pre Trampa i postaviti u prvi plan one ciljeve za koje su se svojevremeno administracija Obame i demokrata opredelili još devedesetih”, tvrdi Milivojević.
Mislim, kaže, da je to razlog održavanja i ove sednice Odbora, odnosno da bi se dalo do znanja kakav bi trebalo da bude stav, da ne bi se ostavio utisak da posle Trampa ostaje i dalje važeće ono što je Trampova administracija pokušala da nametne kao koncept rešenja.
A to što je Tramp nudio jeste da se odustane od onog tvrdog stava priznanja Kosova po svaku cenu i da se prihvate novi regionalni odnosi, nove srpske granice bez Kosova i ulazak celog regiona u zapadnu sferu interesa, uključujući i proširenje NATO.
Kaže da je Beograd svestan i da računa s tim da će biti vraćanja na onu staru politiku, kao i da će administracija Bajdena imati u vidu raniju politiku demokrata i stavove te politike, te da Srbija nije iznenađena.
“Ono što je jasno, jeste da, prvo, nije moguće danas nametati rešenje i sprovoditi politiku svršenog čina, onako kako želi albanski lobi u SAD. Okolnosti su drugačije. Bez Srbije se ne može. Srbija nema razloga da menja principijelne stavove o KiM zasnovane na principima međunardonog prava”, zaključuje Milivojević.
Izvor: Kosovo online / Tanjug
