Saradnici Avdulaha Hotija su saopštili da vlada ne namerava u ovom trenutku da prekida dijalog sa Beogradom. Međutim taj proces može da bude usporen, ako dođe do veće institucionalne krize na Kosovu ili raspisivanja vanrednih izbora.
Samo nekoliko sati pošto je stigla vest iz Haga, odjeknule su i reakcije na Kosovu i Metohiji. U najmanju ruku politički akteri različito tumače trenutnu situaciju.
Dok stranka Ramuša Haradinaja traži da se dijalog Beograda i Prištine odmah prekine, Isa Mustafa ne vidi razlog da se prekine saradnja sa Evropskom unijom, u njoj vidi interes za Prištinu, a ne za Beograd.
Za tamošnjeg ministra pravde nastavak bi bio kontraproduktivan. Njega podseća portparol Unije, doduše uz ogradu da ne komentarišu izjave zvaničnika bez obzira na to s koje strane dolaze, da je Avdulah Hoti obećao da će se dijalog nastaviti.
“Rasplet situacije – videćemo da li će se uopšte birati predsednik Kosova jer tu bi trebalo veliko ujedinjene albanskih političkih stranka u kojima već vidim da ima velikog razdora, a to govori da u tom slučaju to ne može, idemo na vanredne parlamentarne izbore a to sve iziskuje vreme i a to znači da nema dijaloga sa Srbijom”, kaže Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.
“Ovo je igralište na kojem se sukobljavaju velike sile”
Mogli smo da naslutimo da će ponovo biti na testu. Na izmaku leta više puta smo čuli da nas čeka teška jesen. Posle dvogodišnje pauze pregovori Beograda i Prištine vodili su se i u Briselu i u Vašingtonu.
Kao važan datum, neretko se spekulisalo, albanska strana videla je 3. novembar. Eventualnu pobedu demokrata videli su kao povoljan ishod za svoje ciljeve.
“Ta vrta priča da Kosovo postane nezavisno, da Kosovo bude podeljeno otvara Pandorinu kutiju na Balkanu koja bi proizvela situaciju koja je mnogo gora nego što je bila ona 90-tih godina, dakle to je iluzija. Ovo je igralište na kojem se sukobljavaju velike sile, mi tu naravno stradamo”, kaže novinar Milivoje Mihajlović.
Mađarski poslanik poziva EU da da jasne smernice
Kao pomoć dijalogu savet stiže iz Budimpešte, preko Brisela. Mađarski poslanik poziva Uniju da da jasne smernice – šta Srbija gubi, a šta dobija ako se postigne ili izostane sporazum sa Prištinom.
Smatra da Unija ne sme da napravi istu grešku kao u slučaju Severne Makedonije. Za teške političke odluke i promenu imena države, Skoplje, ocenjuje, nije adekvatno nagrađeno.
“Nažalost, mi smo se od dogovora jako udaljili. Upitno je i koliko smo bili blizu jer u jednom trenutku fokus je sa procesa koji je rezultirao nizom tehničkih sporazuma koji su olakšali život ljudi bio pomeren na tzv. sveobuhvtano rešenje, kažem tzv. jer mi nikada nisimo dobili rešenje koje bi bilo sveobuhvatno, uvek je fokus bio na teritoriji ili na priznanju”, rekao je Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Manevarski prostor sve manji
Zato je, manevarski prostor sve manji. Osim što ne može da se pretpostavi odakle će stići novi pritisak, važno je, smatraju analitičari, da Srbija pokuša da zadrži politiku u kojoj se neće svrstati ni na jednu stranu.
“Jer mi se nalazimo u krčmi na raskrsnici u koju niko ne dolazi sa leptir mašnama nego sa bejzbol palicama. Zapad je polako počeo da shvata da statusno rešenje nije rešenje, već novi problem i zato sada Vašington insistira na približavanju dva naroda, na ekonomskim odnosima”, kaže Mihajlović.
“Mislim da samo Vašington, samo Brisel, samo Berlin to ne mogu, zajedno bi mogli. Morali bi da pred učesnike u procesu pred dve strane stave konrketne posledice nečinjena. Nažalost kako se očekivanja stalno spuštaju, mnogi će biti zadovoljni samo ako se stvari dalje ne komplikuju i to sa protokom vremena postaje ta neka realnost i tako idete ka nekom stanju u kome nema napretka i koji ishoduje u zamrznutom konfliktu”, kaže Marko Savković.
Dok se čeka ko će ući u Belu kuću, razovori na tehničkom nivou u Brisleu bili su prošle nedelje. Bez konkretnih pomaka. Srpska strana čeka novi poziv Unije, sa glavnom temom na stolu – ZSO.
Izvor: RTS
