Život po Njegoševim principima – duhovne i političke borbe mitropolita Amfilohija

Sačekaće ga njegov otac Ćiro i reći – sine, dobar boj si vodio, priča u izjavi RTS-u pesnik Matija Bećković o pokojnom mitropolitu Amfilohiju. Postoje ličnosti koje se ne mogu samjeravati uobičajenim kriterijumima, jer one same proizvode kriterijume kojima sameravamo druge, ističe profesor Bogoljub Šijaković. On je sa svakim problemom podelio muke svoga naroda, nije se moglo očekivati da ga korona mimoiđe, a ni on nju, ističe novinar Živojin Rakočević.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je umro u Podgorici u 83. godini, bio je najznačajniji čovek za srpsku crkvu u Crnoj Gori u proteklih pola veka.

Rodio se na Božić i dobio ime Risto, u Morači gde i Hristosa zovu Ristos, navodi pesnik Matija Bećković.

Nije bilo ničega u njegovom karakteru, niti u karakteru toga kraja, što nije urađeno po kosovskom modelu, smatra novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević i dodaje da je to osnovna i zajednička crta toga kraja i različitih života koji su iz tog kanjona krenuli.

“Kosovo, Lovćen i Jasenovac – životna filozofija” 

“Osnovne reči i osnovne stajne tačke mitropolita Amfilohija su Kosovo, Lovćen i Jasenovac. U te reči stala je sva njegova životna filozofija, jer je on kroz njih zapravo govorio o Novom zavetu i Kosovskom zavetu. I kad god mu je bilo teško, vraćao se na te tri tačke, i kad je njegovom narodu bilo teško vraćao se na Kosovo, Lovćen i mogli ste ga naći u Jasenovcu”, ističe Rakočević.

Važio je za jednog od najobrazovanijih vladika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a napisao je i preveo više od 20 knjiga. Govorio je grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski, a u naučnom radu koristio se starogrčkim, latinskim i crkvenoslovenskim. 

Profesor Bogoslovskog fakulteta Bogoljub Šijaković kaže da postoje ličnosti koje se ne mogu sameravati uobičajenim kriterijumima.

“Jer one same proizvode kriterijume kojima samjeravamo druge. Kao vrlo učen teolog doktorirao je u Atini 1973. na jednoj eminentnoj temi – Tajna Svete trojice i moglo bi se reći da je to najmisaoniji, doktorat srpske teologije uopšte. Taj njegov doktorat je objavljen na grčkom, preveden na još nekoli. I veoma je uvažen kod stručnjaka”, navodi profesor.

“Teologiju je shvatao kao sam život” 

Ono što treba istaći kada je u pitanju Amfilohije kao teolog, dodaje Šijaković, jeste da on nije teolog u smislu razvijanja neke teologije koja je distancirana od probelmatike života i sveta života.

“On nije teolog koji je teologiju shvatao kao posebnu disciplinu, već teolog koji je shvata kao sam život i koga teologija obavezuje, koji u teologiji vidi jedno terapeutsko znanje”, objašnjava profesor.

Episkop Banatski postaje 1985, i u Banatu će biti do 1990. kada se vraća u Crnu Goru. Kada je došao na Cetinje pričao je – tada je malo ko ovde znao ko je Sveti Petar Cetinjski, ali svi su u kućama imali slike Josipa Broza. 

“Došla je sloboda, uzmite je i nemojte se plašiti”

Šijaković kaže da mu je ostala upečatljiva impresija kad je Amfilohije hirotonisan na Cetinju i kad je izašao iz crkve da se obrati narodu, pre 30 godina.

“Tada je rekao – došla je sloboda, uzmite je i nemojte se plašiti toga. Trideset godina sam ja u ušima osećao kako odzvanjaju te reči u Crnoj Gori”, priča Šijaković.

Rakočević ističe da je mitropolit Amfilohije pobedio komunizam, pa je potom pobedio i “kleptomontenegrine”.

“Očekivali smo da pobedi koronu i izađe iz ovoga kao pobednik, ali on je sa ovim i sa svakim problemom podelio muke svoga naroda, nije se moglo očekivati da ga korona mimoiđe, a ni on nju. Taj susret sa večitom potrebom da ne bežiš od problema, mitropolit Amfilohije Radović od kako je rođen pa do ovoga dana bio je u srcu problema”, ukauzuje Rakočević.

“Neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati”

Bio je zamenik patrijarha Pavla od 2007. do njegove smrti 2009. i nakon toga do izbora patrijarha Irineja 2010. godine. Tih godina pitali su ga da li sebe vidi kao kao novog patrijarha, a on je odgovorio: “neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati”. 

Matija Bećković smatra da je Crna Gora bila ono što i Egipat u vreme Mojsija.

“On je izveo Crnu Goru do slobode, kao što je Mojsije izveo do obećane zemlje, ali nijedan ni drugi nisu videli ni zemlju obećanu ni doživeli slobodu, ali smo je doživeli mi”, ističe Bećković.

Bio je svedok važnih istorijskih događaja. Šijaković kaže da Amfilohije kao besednik uvek iznosi duhovne besede koje proishode iz brige za zajednicu, konkretnu kojoj pripada.

“Kao besjednik svaka njegova riječ je bila lekovita čak ponekad i opora reč, tvrda i jaka. Ta jaka reč treba da bude shvaćena kao reč brižnog roditelja koji ima prava da i nekad podigne ton ako misli da treba da upozori”, smatra Šijaković.

“On nije čovek očajne mitologije, već čovek poverenja u život Kosova”

Oni koji su ga poznavali ističu odnos mitropolita prema Kosovu i Metohiji.

Rakočević napominje da mitropolit Amfilohije nije čovek patosa. “On nije čovek ove očajne mitologije, on je čovek radosti i punog poverenja u život Kosova, i u tog poslednjeg seljaka u Dečanima. Taj seljak ga je prepoznavao, ljudi koji su me jutros zvali, su mi govorili on je bio nada”, prenosi Rakočević.

Šijaković kaže da se o mitropolitu Amfilohiju ne može govoriti bez kosovskog zaveta.

“On je i lično u najgorim vremenima, kad je gorelo i nebo i zemlja, bio tamo, sahranjivao, spašavao, ne gledajući ko je ko, i ostavio je četvorotomne zapise o tome i dnevnike o boravku na KiM 1999, ali to je sve jedan život koji sadrži i teologiju i nauku i filosofiju i život i besedništvo i poeziju”, ističe profesor.

Jedna od osnovnih stvari koju je govorio, jeste da Kosovo moramo zadobiti u sebi, usvojiti u sebi, da se u sebi moramo boriti za njega, navodi Rakočević. Nasuprot toj borbi, kako je dodao, on je beskompromisno napadao bilo koga ko može da pomisli da se u pravnom smislu odrekne Kosova.

“Ali na prvom mestu upozoravao je da moramo da se borimo usebi, zaslužimo u sebi, i da iz njega izgradimo svoj odnos prema drugima”, ističe Rakočević.

“Sačekaće ga otac Ćiro i reći – dobar boj si vodio”

Govorio je da neće umreti, a da na Lovćen ne vrati Njegoševu kapelu, srušenu sedamdesetih godina. 

“Sačekaće ga njegov otac Ćiro i reći – sine, dobar boj si vodio. Kad god bi mi se javio ovih godina, zvao me – rođeni, a njemu su rod rođeni bili svi ljudi i nema nijednoga vernika kome ne bi mogli izraziti saučešće. Poslednja neostvarena želja mu je bila da obnovi kapelu na Lovćenu. Sada kada je otišao kod onih koji su je podigli i onog koji je u toj kapeli počivao, možda će to učiniti lakše”, kaže Matija Bećković.

Kada smo letos bili zajedno u Morači, seća se Rakočević, u svoj vrevi izbornoj, predizbornoj, on je jedino govorio o obnovi Njegoševe kapele.

“I kad su se završili ti dani, i kad su se završili ti naporni dani i kad su svi mislili da će da ide da odmara, on je rekao – ajmo sad gore u ona Vrujica da položimo kamen temeljac za crkvu patrijarhu Gavrilu Dožiću. koja će biti ista kao ona na Lovćenu”, priča Rakočević.

“Uspostavio je model odbrane slobode”

Amfilohije je verovatno bio jedan od najzaslužnijih za izborni rezultat u Crnoj Gori 30. avgusta.

Rakočević ističe da je mitropolit borbom uspostavio model da se može odbraniti sloboda i da se protiv vlasti može odbraniti sopstveni identitet.

“On je uspostavio model slobode, demokratije, vere i nacije i on je jedan od poslednjih nosilaca tog modela kmoji govori svim,a da je svima moguće razgovarati, imati istinski dijalog”, naglašava Rakočević.

Šijaković ističe da je Amfilohije pravi naslednik svetosavkog duha i ideja kakve su razvijali Nikolaj Velimiroivć i Justin Popović.

To je, kako objašnjava, Svetosavlje koje nudi teohumanizam naspram evropskog humanizma koji je sa I i II svetskim ratom zapao u krizu i koji su kritikovali najveći umovi zapadne filosofije.

“Ta ideja Svetosavlja, koja je nakon II svetkog rata kod nas potisnuta, sa njim je vraćena na scenu i dnevni red, a kad govorimo o Svetosavlju, on tu ima nekoliko briljantnih radova, onda moramo reći da je za to vezan kosovski zavet”, zaključuje profesor.

Poslednji televizijski intervju, mitropolit Amfilohije dao je prošle godine iz manastira Morače za Radio-televiziju Srbije.

Izvor: RTS

Foto: Print screen


Comments