Savet bezbednosti o Kosovu: Opstrukcije, pohvale i oštra upozorenja

Ometanje rada Specijalnog suda za zločine OVK, budućnost Misije UN na Kosovu i pregovori Beograda i Prištine dominirali su sednicom Saveta bezbednosti UN o stanju na Kosovu u prethodnih šest meseci. SAD i Nemačka za preispitivanje budućnosti UNMIK-a, Rusija žestoko protiv. Srbija traži da se sprovedu postignuti sporazumi. Priština optužuje Beograd da opstruiše prijem u međunarodne organizacije. SAD sporazum iz Vašingtona nazvale istorijskim.

Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN su se, šest meseci od prethodnog izveštaja, još jednom oštro sukobili oko viđenja situacije, pre svega u pogledu budućnosti Misije UN, koja na Kosovo raspoređena u junu 1999. godine.

Sjedinjene Američke Države su, bezmalo 15 godina od kada su tu ideju predstavile zapadne diplomate, zatražile da se članice Saveta bezbednosti izjasne o “izradi plana za tranziciju UNMIK-a i odgovorno smanjenje uloge misije UN”.

Zamenica američke ambasadorke pri UN, Čerit Norman Šalet, rekla je da je vreme da se misija, čiji je godišnji budžet oko 30 miliona dolara, smanji, u čemu ju je podržao i predstavnik Nemačke Kristof Hojsgen.

Takvoj ideji, koja uključuje dramatično smanjivanje mandata i brojnosti UNMIK-a, oštro se usprotivio ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja, koji je rekao da “Moskva smatra da je UNMIK ključna međunarodna misija na Kosovu”.

“Vidimo pokušaje Prištine da izgura misiju UN sa Kosova”, rekao je ruski ambasador, pozdravljajući pokušaje predstavnika EU u pregovorima Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da “napravi napredak ka postizanju sporazuma”.

“Ipak, do sada nije bilo mnogo napretka”, rekao je Nebenzja.

Zašto nije govorio Miroslav Lajčak

Miroslava Lajčaka pomenuo je i nemački ambasador, koji je oštro kritikovao ruskog kolegu jer, navodno, nije dozvolio da se Savetu bezbednosti obrati i predstavnik EU.

Nebenzja je odgovorio da mu je, tokom komunikacije sa misijom EU, rečeno da Brisel ne insistira da Lajčak govori pred Savetom bezbednosti.

Problemi Specijalnog suda za zločine OVK

Nešto blaže nego što je navedeno u izveštaju koji je prethodno podeljen ambasadorima članica Saveta bezbednosti, šef UNMIK-a Zahir Tanin je upozorio na probleme s kojima se suočava Specijalni sud za zločine OVK.

Izaslanik generalnog sekretara UN je, ne imenujući krivce, rekao i da su “pojedini” politički lideri vodili kampanju protiv suda.

U izveštaju koji je pre desetak dana podeljen ambasadorima država članica Saveta bezbednosti navodi se pak da kampanju protiv ovog suda vode kosovski predsednik Hašim Tači i lider Demokratske partije Kosova Kadri Veselji.

Tanin je podsetio da je, posle tih događaja, Specijalni sud objavio predloge optužnica protiv Tačija i Ljimaja, kao i da se tri osobe, za sada, nalaze u pritvoru suda čije se sedište nalazi u Hagu.

Ruski ambasador je rekao da se još od 2012. godine i izveštaja Dika Martija čeka ozbiljna istraga zločina počinjenih na teritoriji Kosova.

“Zabrinuti smo zbog serije skandala oko dokumenata koji su procurili iz Specijalnog suda kako bi se zadovoljili interesi lokalnih političara”, rekao je ruski diplomata.

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je upozorio da Priština godinama pokušava da ograniči delovanje tog suda, ili da ga čak ukine.

“Trenutni predsednik takozvanog Kosova snažno pokušava da opstruiše rad suda kako bi izbegao optužnicu”, rekao je Dačić.

Pregovori Beograda i Prištine

Zamenica američke ambasadorke pri UN istakla je “istinski istorijski događaj u Beloj kući”, kada su Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti pokazali neverovatnu odlučnost i napravili korak ka svetlijoj budućnosti.

Značajne obaveze su preuzete u Beloj kući, pažljivo ćemo pratiti sprovođenje ovog sporazuma, rekla je američka predstavnica i navela da je Vašingtonski sporazum konkretan primer kako pomirenje donosi konkretnu korist.

“Sporazum predstavlja osnovu za napredak u vremenu koje dolazi… Puna normalizacija je zajednički cilj EU i SAD. Nastavljamo da snažno podržavamo dijalog pod okriljem EU”, rekla je Čerit Norman Šalet.

Pozdravljamo nastavak dijaloga u Briselu… Cilj mora biti čvrst i obavezujući sporazum, rekao je Hojsgen.

Ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, upozorio je na niz problema koji prate deset godine duge pregovore Beograda i Prištine, pre svega na odbijanje prištinskih vlasti da sprovedu Briselski sporazum i formiraju Zajednicu srpskih opština.

“Da li je moguće da jedna strana kaže da neće sprovesti dogovoreno?”, rekao je Dačić, pitajući istovremeno da li bi međunarodna zajednica reagovala na isti način da je tako postupio Beograd.

Dačić je naglasio da Prištini nedostaje politička volja da sprovede dogovore, naglašavajući snažnu privrženost Srbije pronalaženju održivog rešenja.

Naredna sednica Saveta bezbednosti o Kosovu biće održana za šest meseci.

Izvor: RTS

Comments