Drugi „Kaktus“ je završen i još jednom je pokazao kako se odoleva svim elementarnim nepogodama. Još jednom, divni mali stvaraoci sa Kosova i Metohije, posetili su Kosovsku Mitrovicu i uverili nas da ni učmalost karantinskih dana, ni strahovanje od zloslutnih medijskih tonova, pa ni iščašenost školske rutine, nisu naškodili njihovom stvaralačkom nagonu. Da i dalje bezdušnost i besmisao, uspešno leče bojama, pesmom, teatrom i muzikom…
Bodljikavi festival dečjeg stvaralaštva trajao je tri dana. Pevalo je, sviralo, glumilo i slikalo preko 50 mališana iz gnjilanskog kraja, Gračanice, Leposavića, Kosovske Mitrovice…Organizatori iz PKC „Akvarijus“ ćute i rade. Nemaju neku preveliku želju da daju izjave za medije. A i ne moraju. Prošle godine, bio je uspeh okupiti decu i gostiti ih tri dana. Ove godine to je umetnost nad umetnostima. Zato ih i ne pitamo za izjavu. Nema potrebe ništa da izjavljuju. Rekli su sve svima najlepšom umetničkom svetkovinom, organizujući je u neverovatnim uslovima, sa neopisivo mnogo entuzijazma i ljubavi i uz minimalne izdatke. Skromni organizatori, još skromniji gosti, a repertoar „buržujski“.
Nakon „Kaktusa“ osećaš se utešeno. Ohrabreno. Mirnije. Pomisliš, dobro je. Gužvala nas je, gnjavila i mrcvarila ova dvadeseta prestupnica, ali dečja živahna misao je i dalje sveža, sočna i mesnata kao telo kaktusa – nedodirljivog predatora oskudne pustinjske flore.
Posećenost festivala bila je kontrolisana, a opet izuzetna.
Prvog dana, gosti „Akvarijusa“ bili su polaznici privatnog dečjeg ateljea „Kameleon“ iz Leposavića koji vodi master slikarstva Vesna Sekulić. Nakon otvaranja izložbe koja nosi naziv „Boje kameleona“, Sekulić je, zajedno sa Miljanom Dunđerin održala interaktivnu kreativnu radionicu za članove „Malog ateljea“ i njihove vršnjake iz Leposavića.
Drugi dan bio je prava poslastica za ljubitelje teatra. Tri veoma ozbiljna, zahtevna i nimalo naivna komada dečjih pozorišta sa Kosova i Metohije. Gledali smo “Rusko pismo” u izvođenju polaznika glumačke sekcije pri Muzičkoj školi “Stevan Hristić” iz Stanišora. Doneli su Onjeginov duh, intenzivnu slovensku setu sa istoka i duboku dramu ruske zime. Za njima, potpuno oduševljenje izazvali su glumci “Malog teatra” koji pri PKC “Akvarijus” vodi studentkinja glume Snežana Džogović. Koreodrama “Vuk i sedam jarića” je višestruko složen scenski prikaz. Najpre, nema teksta. Ponekad je i rečima teško reći šta misliš, a kamo li kad ih nema…Zatim, trebalo je ispričati dobro znanu priču o majčinom poverenju, dečjoj visprenosti i gluposti starog vuka koja je posledica preduge gladi, a opet biti nov, originalan, neviđen. A pored toga što nema reči, nema ni mimike. Pod teškom, praznom harlekinskom šminkom, u jednoličnim crnim kostimima, deci su na raspolaganju ostala mala ali vešta tela, čiji su pokreti, što je donekle začuđujuće, bili veoma artikulisani. Komad je sažet, jednostavan i mogao bi se okarakterisati kao ozbiljna dečja umetnost.
“Mi decu uzimamo zdravo za gotovo. Polazimo od toga da su naivni, površni i nezreli, a kada pričate sa njima, shvatite koliko su to duboka bića. Razgovarala sam sa njima o ljubavi, o strahu i dobila odgovore kakve mi nisu dali oni koji važe za odrasle, zrele ljude” kaže Snežana Džogović, studentkinja glume i režiser predstave i objašnjava da je prvobitna zamisao bila da to bude klasična predstava, ali nakon čitanja i razgovora, deca su se razigrala uz muzika, i manje-više, sama odabrala ovaj izraz.
Na kraju pozorišnog dana, nastupila je besprekorna dečja trupa Amaterskog pozorišta “Janićije Popović” iz Gračanice. Predstava “Igra” u režiji Boška Boškova doživela je svoje prvo, pravo igranje upravo u našem gradu, jer je pitanje da li ono martovsko, premijerno onlajn izvođenje bez publike, može uopšte da se nazove premijerom. Onlajn umetnost je umetnost na aparatima. Živo oko čoveka, njegov spontani osmeh, uzdah, njegova ustreptalost i energija, su velika završnica umetničkog doživljaja. “Igra” je zabavna, vickasta i deci prilagođena storija o onima koji drugačije misle i usuđuju se da (drskosti li) to mišljenje brane. To je priča i o onima koji su uvek spremni da se “drugačijih” odreknu, i da ih u ime tih različitosti kinje i maltretiraju. Ovo je basna o mački koje se mačji svet odriče, jer ona ne želi da pojede miša. Basna, zasad. Dok mladi glumci ne porastu i ne otkriju koliko je mnogo različitih različitosti zbog kojih je stereotipni prosek u stanju da te kinji i unižava.
Inače, ovo pozorište već godinama veoma uspešno sarađuje sa subotičkim dečjim pozorištem, pa je tako i ova predstava plod te lepe kooperacije. Pandemija je kako kaže Aleksandar Gudžić, ipred Amaterskog pozorišta “Janićije Popović”, sprečila ove mališane da gostuju na mnogim ranije dogovorenim festivalima – od Trstenika, preko Subotice i Malog Crnića do Trebinja. I nije to jedina ideja kojoj je pandemija zatrla put. Imali su ideju i da pokrenu radionicu lutkarstva u saradnji sa subotičkim pozorištem, ali….
“To je njima teško palo. Igranje pred publikom, aplauz ili zvižduk je za njih pokazatelj da li su dobro ili loše odradili posao. Imali smo tu ideju da pokrenemo radionicu lutkarstva, gde bi glumci-lutkari došli u Gračanicu i deci i mladima pokazali osnove i tajne lutkarstva, kako pravilno animirati i voditi lutku na sceni, kako je oživeti, od kojih sve materijala može da se napravi…jer, znate, lutkarstvo je najteži scenski izraz… sve ćemo to verovatno morati da odložimo za neko bolje, srećnije vreme ” kaže Gudžić i napominje da je u ovom pozorištu trenutno aktivno petnaestak mališana iz Gračanice i okolnih sela. Najmlađi su đaci četvrtog razreda osnovne škole, dok su najstariji učenici druge godine srednje škole.
Iz ovog pozorišta najavljuju još dve predstave: “Pobuna u biblioteci” i “Život geta tinejdžera” za koju će audicija biti održana 30. i 31. oktobra.
Treći završni dan bio je raspevan. Na repertoaru su se pored “ozbiljne”, našle i nešto ležernije note savremene pop muzike. U okviru poetsko-muzičkog programa, nastupili su brojni solo izvođači, a prvi put javnosti se predstavio dečji hor „Deca neba“ pri hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici. Najveći “kaktus” među njima bio je Petar Rakić, koji ih je sve vreme pratio na gitari.
“Kaktus” je završen. Deca su rekla svoje. Da mogu. Da umeju. Da se ne plaše. Da ih nije lako pokolebati u igri, u ljubavi, u uverenju da je život beskrajno lep i zanimljiv. Da ih nije lako saviti, slomiti, iščupati iz korena. Da u eri tiktokera, instagrama, prolaznih, plitkih i uvredljivo glupih senzacija, među nama rastu “foloveri” Dostojevskog, Čehova, Šopena, Felinija… Neka je “Kaktus” nejviše što ćemo dobiti od ove dvadesete – dosta je.
Izvor i foto: Radio Kosovska Mitrovica
