Novosti: Srbi pokreću proces, prve tužbe protiv NATO zbog karcinoma od bombi s uranijumom

Smrt zastavnika Marka Dijana, italijanskog vojnika, nekadašnjeg pripadnika NATO snaga na Kosovu, koji se godinama borio za istinu o posledicama osiromašenog uranijuma po zdravlje, otvorila je pitanje dokle se stiglo u Srbiji sa istragom o efektima korišćenja ovakve municije tokom agresije 1999. po zdravlje i životnu sredinu, pišu Novosti.

Kako “Novosti” saznaju, do kraja meseca prvih pet pilot tužbi protiv članica NATO snaga, sa odštetnim zahtevima, biće podneto višim sudovima u Srbiji.

Upravo to je razlog zašto je ovog vikenda italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja došao u Niš da pomogne srpskom kolegi Srđanu Aleksiću. Oni će finalizovati tužbe protiv članica Alijanse zbog ugrožavanja zdravlja i života ljudi, i životne sredine, tokom bombardovanja 1999.

Tartalja je pred italijanskim pravosuđem dobio više od 170 presuda u korist vojnika iz mirovnih misija na teritoriji bivše Jugoslavije, koji su oboleli od kancera, a neki od njih i umrli. Sudovi širom Italije potvrdili su da postoji veza između njihovih oboljenja i boravka na bombardovanoj teritoriji.

“Tužbe ćemo podneti u Nišu, Vranju, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu. Tužitelji su nekadašnji rezervisti, oficiri, policajci na dužnosti na Kosovu i civili. Svi su oboleli od karcinoma, a za vreme NATO bombardovanja bili su na Kosovu ili u Vranju. Izabrali smo slučajeve koji su identični onima koje je kolega Tartalja u Italiji dobio”, rekao je Aleksić.

Uz pilot tužbe biće dostavljeni i medicinski dokazi da je uzročnik bolesti osiromašeni uranijum. Tartalja je uspeo da dokaže prisustvo teških metala kod obolelih, a u tome su mu pomogli veštačenja Univerzitetske klinike “La Sapijenca” u Rimu, Instituta za nanotehnologije u Milanu i Univerziteta u Torinu.

Pošto srpski Zakon o parničnom postupku dozvoljava veštačenje iz inostranstva, u ovim slučajevima biće angažovani italijanski onkolozi koji su već veštačili za italijanske vojnike.

Aleksić objašnjava da su se opredelili za srpsko pravosuđe zbog velikih parničnih troškova u inostranstvu, ali i zato što se strani sudovi mogu oglasiti nenadležnim, jer tužitelji nisu njihovi državljani. Ako presude našeg suda budu u korist obolelih, da bi došlo do naknade moraće da ih priznaju zemlje članice NATO.

“Mi imamo zajednički usud: građani Srbije su bombardovani i umiru od posledica tog čina, a isto važi i za italijanske vojnike koji su bili u misijama u inostranstvu, gde su korišćene bombe sa osiromašenim uranijumom, kao što su BiH i Kosovo. To je bio razlog da sa kolegom Aleksićem započnemo pravosudnu bitku”, dodao je Tartalja.

On dodaje da će to biti duga bitka za istinu, i podseća da je i u Italiji vodio borbu sa institucijama, jer je do sada obolelo oko 8.000 italijanskih vojnika, a preminulo oko 400.

U međuvremenu Aleksić je podneo Komisiji za zaštitu ljudskih prava i okolinu UN i oko 1.000 predstavki naših građana. Zatraženo je da UN pošalju dva nezavisna istraživača za zaštitu životne sredine i ljudskih prava.

Odgovora, međutim, još nema.

Komisija završava rad

Parlamentarna Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana Srbije, formirana 2018.godine, po rečima predsednika Darka Laketića, privodi kraju završni izveštaj.

“Mada je naš mandat istekao, izveštaj smo okončali i predstavićemo ga za mesec dana. Tu se posao Komisije završava, a dalji potezi zavise od države. Daću tada predlog koraka za koje mislim da bi trebalo da budu preduzeti”, rekao je Laketić.

Izvor: Novosti / Kosovo online

Comments