Vučić: Nikad nismo bili dalje od kompromisa za KiM, ne krivicom Srbije

Sukob Jermenije i Azerbejdžana pokazao je koliko su opasni tzv. zamrznuti konflikti, jer sve što je zamrznuto jednog dana neko će da “odrmzne”, ukazao je predsednik Aleksandar Vučić na sastanku Nacionalnog konventa o EU. Dodaje da nikada nismo bili dalje od kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju, ali ne krivicom Srbije.

“Ja ću dati sve od sebe da i Vlada Srbije i svi koji u razgovorima učestvuju daju sve od sebe da se približimo kompromisnom rešenju. Iako, kako mi to sada izgleda – gotovo da nikada dalje od kompromisnog rešenja nimso bili”, rekao je Vučić.

Istakao je da je to najmanje “zahvaljujući” Srbiji i srpskoj krivici, osim, kaže, ako neko ne misli da bi trebalo da samo priznamo nezavisnost Kosova i da kažemo da nas baš briga za srpski narod i da li Srbija nešto treba da dobije.

Vučić je dodao da su uslovi u razgovorima oko KiM vrlo teški.

“Jer, kada neko kaže da je za njih završena priča o ZSO, koju je trebalo da ispune pre osam godina, a da pri tom čujete blage tonove iz EU, pitate se šta bi bilo da smo mi to rekli i uradili. Ali, za njih (Prištinu) ćete uvek da čujete opravdanje. Da mi nešto nismo ispunili sedam ili osam godina, bolje da ne govirim kakave bi bile posledice”, rekao je Vučić.

Na to smo, konstatuje, navikli, jer šta god Priština da uradi, oni koji su stvorili tzv. nezavisno Kosovo, biće na njenoj strani, te poručuje da mi moramo toga da budemo svesni, da razumemo svoju poziciju, čuvamo svoje interese i insistiramo na dijalogu, da gledamo kak oda sačuvamo ljude.

Vučić je rekao je sada 95.000 Srba na KiM, te da je manji pad u odlasku ljudi sa Kosmeta nego ikada, što znači da je, posebno na severu, obezbeđena sigurnost za građane.

“Ali, svejedno, to je život od danas do sutra, ne samo za ljude na KiM, već i za Beograd, Prištinu, Tiranu, sve nas… Niko ne zna šta donosi sledeći dan i jutro”, konstatovao je predsednik.

Podsetio je da su 22 od 27 zemalja EU priznale Kosovo, a sa druge strane ima zamalja u svetu koje ga nisu priznale i štite naša politička prava i čuvaju integritet u Savetu bezbednosti.

Zbog toga ne možemo i ne smemo da im okrenemo leđa, iako su, kaže, neke od njih povređene što, uprkos tome, istrajavamo na našem EU putu, jer je budućnost Srbije u evropskoj porodici naroda.

Dodao je da Srbija i sa Rusijom i Kinom ima dobre odnose.

Istakao je da su za Srbiju važne regionalne inicijative, jer smo svi mi ovde “mali” i uvek su svi koristili naše sukobe, na Zapadnom Balkanu.

“Protiv stanja zamrznutog konflikta”

Govoreći o sukobu Jermenije i Azerbejdžana, Vučić je rekao da je taj sukob pokazao koliko su opasni tzv. zamrznuti konflikti, jer sve što je zamrznuto jednog dana neko će da “odrmzne” 

“U tom konfliktu videli smo apsolutnu nemoć kompletne međunarodne zajednice. I zato sam. protiv stanja zamrznutog konflikta na Balkanu”, rekao je Vučić.

Istakao je da je dovoljno da jedna regionalna sila kaže “proterajte ih, napadnite ih”, i niko ništa ne može da uradi, sem da izda dva saopštenja.

“To je nama za nauk. Situacija u svetu se promenila, postoji više partikularnih interesa i moramo da budemo spremni u svakom trenutku zemlju da sačuvamo. Protiv sam zadržavanja zamrznutog konflikta bilo gde na Balkanu, uključujući i kod nas”, rekao je Vučić.

Zato je, kaže, od presudnog zančaja da pokušamo da napravimo kompromis sa Albancima, kao što treba da uradimo sve što možemo da ne doprinesemo razbuktavanju bilo kakvih dodatnih strasti u BiH, a ne može, ističe, da kaže da nije zabrinut zbog situacije i poruka koje dobijamo i sa te strane reke Drine.

“Ne smemo ostaviti zamrznuti konflikt našoj deci, jer će se jednog jutra probuditi i – ‘počeo je rat'”, kazao je Vučić.

“Najvažnije očuvanje mira” 

Naveo je da je najvažnije, i zato to, kaže, uvek i ponavlja, da Srbija želi da očuva mir i stabilnost, što, podvlači, nije floskula, već se to mora uraditi gotovo po svaku cenu.

Vučić je poručio da je situacija u svetu kompleksna i da se Srbija, kao mala zemlja na raskrsću puteva, koja ima problema sa teritorijalnim integritetom, nalazi u posebno teškoj situaciji.

“Ne moram da govorim koliko sam predstavnika različitih zemalja, koji su želeli da mi ukazuju na potencijalno kršenje Rezolucije 478 po pitanju Jerusalima, podsetio da su svi već odavno prekršili Rezoluciju 1244 i da ne haju zbog toga, ne boli ih glava. Jer, oni imaju pravo da krše sve sto žele, a mi ne smemo da razmišljamo da prekršimo nešto”, rekao je Vučić.

Istakao je da kompletna spoljna politika Srbije ima dva osnovna cilja, a to su: pozicioniranje zemlje i očuvanje stabilnosti i mira u regionu, i ekonomski napredak države.

Pošto, kako je konstatovao, uvek želimo da vidimo samo negativne stvari, želi da podseti da je Srbija, u poslednjih pet godina naročito, posle izvedenih ekonomskih reformi, fiskalne konsolidacije, ne samo lider na Zapadnom Balkanu, već i među najuspešnijim evropskim zemljama, ubedljivo po stopi ekonomskog rasta, u borbi protiv korona virusa, i stanju budžetskog deficita, a od manje i srednje razvijenih zemalja – po odnosu javnog duga i BDP-a.

“To smo uspeli verujući u svoj rad, trud, uprkos skeptičnosti svih”, rekao je Vučić.

Uspeli smo, kaže, zahvaljujući ogromnom broju investicija, ukazujući da je država uspela da diversifikuje investicije.

Rekao je da je ranije Rusija imala nešto značajniju poziciju zbog kupovine NIS-a, a danas imaju neke azijske zemlje, ali da ključnu ulogu ima EU, posebno Nemačka.

“Snaga države na tri stuba” 

Naveo je da je Srbija, u prvih sedam meseci, uprkos pandemiji, imala 1,615 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je, konstatovao je, nestvaran rezultat.

Što se životne sredine tiče, kaže naravno da će se država posebno posvetiti zelenoj agendi, ali neće bežati od reindustrijalizacije zemlje, iako u Evropi rade na deindustrijalizaciji.

Ukazao je da Srbija danas ima radnike, i da je stopu nezaposlenosti sa ranijih 29,5 odsto svela na istorijski minimum od 7,3 odsto.

Ukazao je da se snaga države danas zasniva na tri osnovna stuba, i da je sve promenjeno u vreme kovida.

Rekao je da je važna politička snaga, koliko može jedna država da ostvaruje dobre kontakte, ugovore sa različitim zemljama i organizacijama, da se politička moć ogleda u pravljenju saveza, te da je još važna snaga ekonomije, vojske, ali i zdravstva.

Ukazao je da je svet multipolaran sa četiri velike sile – EU, SAD, Ruska Federacija, Kina.

Istakao je da je Srbija ulagala u vojsku, i da najviše, u odnosu na svoju veličinu i ekonomiju, ulaže i u zdravstvo.

“Politički gledano, da pravimo saveze sa svima. Nalazimo se na evropskom putu, nastavićemo da se borimo za ubrzanje evrointegracija, ali se nećemo odricati prava na mišljenje, prava da iskažemo istinu bilo kome, ma kako se on zove. Ponosimo se da je Srbija nezavisna država koja samostalno donosi odluke”, rekao je Vučić.

Na početku skupa, predsednik je rekao da mu je teško da govori na ovakvom skupu, jer u Srbiji u kojoj je svako “bolji predsednik od predsednika, bolji selektor od selektora i bolji reditelj od reditelja” nije jednostavno govoriti o temema o kojima svi sve znaju, i to, primećuje, znaju “najbolje”.

“Govorim otvorenije, ali nikada ne mogu sasvim otvoreno, jer bih imao šta da kažem pred mnogim zemljama, organizacijama i institucijama koje nam pričaju o dijalogu, a kada čuju neku reč koja im se ne sviđa, staviće na ‘crnu listu’ Srbiju, jer dijalog je važan samo kad su drugi u pitanju”, dodao je Vučić.

Dragojlović: Pitanje KiM i dalje određuje odnos Srbije sa drugima

Koordinatorka Nacionalnog konventa za EU Nataša Dragojlović izjavila je da je za Srbiju pitanje Kosova i Metohije “pitanje svih pitanja” i da je upravo to pitanje ono koje određuje odnose Srbije sa EU, Amerikom, odnose u regionu i sa drugim državama.

Na otvaranju sastanka Nacionalnog konventa, Dragojlovićeva je ukazala da Vašingtonski sporazum, nastavak Briselskog dijaloga, brojni bilateralni susreti sa državnicima širom sveta ostavljaju utisak da se velike sile zanimaju, pre svega, za rešavanje pitanja KiM.

“Trebalo bi i da se zapitamo kako će izgledati naši odnosi sa njima, kada se jednom pitanje KiM reši i šta će ostati od strateških partnerstava nastalih samo ili pretežno u tom kontekstu”, rekla je Dragojlovićeva.

Da bismo se složili oko strateških interesa, navodi ona, potreban je dijalog u društvu o tome šta su za Srbiju strateški interesi, kako da ih ostvarimo i uz pomoć kojih saveznika, ali i kako da doprinesemo da se drugi oko nas razvijaju.

Dragojlovićeva je istakla da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio na inicijativu radne grupe za poglavlje 35 da se ponovo obnovi unutrašnji dijalog o potencijalnim pitanjima KiM.

Kaže da dijalog treba da omogući svestrano i sveobuhvatno sagledavanje kompleksnosti trenutka u kome se nalazi čitav svet i Srbija na izmaku 2020. kada je sve pod znakom pitanja – koncepti, idelologije, savezništva dosadšnja praksa i način života u savkom njegovom semgentu.

“Pandemija pretumbala redosled nacionalnih interesa”

Dragojlovićeva je istakla da je pandemija ubrzala promene u načinu života kod običnih građana, postavila nove izazove međunarodnim organizacijama i “pretumbala” redosled nacionalnih interesa i pretnje po njih.

Navodi da se mnogo promenilo od decembra 2019. kada je usvojena nova Stragegija nacionalne bezbednosti Srbije, dokumenta koji, kaže Dragojlović, štiti nacionalne intrese naše zemlje u svim oblastima života.

Dodaje da je to i krovna strategija iz koje bi trebalo da proizađu i sve druge strategije, kojih, ističe, Srbija ima više od 100 i koje ističu ove godine.

“Njihovo kreiranje i sprovoljenje podrazumeva zajedničko angažovanje svih aktera u društvu, i vladinih i nevladinih. U našem slučaju, i prema toj strategiji, jedinom dokumentu kojim su definisani svi nacionalni ciljevi Srbije, pristupanje Srbije EU i evropska integracija spadaju u jedan od ključnih nacionalnih interesa”, podvukla je Dragojlovićeva.

Ugrožavanje tih interesa smatra se ugrožavanjem bezbednosti Srbije, dodaje Dragojlovićeva, te ističe da su ti interesi obaveza svakog građanina ove zemlje i dodatno obavezuju one koji upravljaju ovom zemljom.

Ona je ukazala da se pitanje migracija u Strategiji nacionalne bezbednosti nalazi tek na 13. mestu i iznela podatak da se od 2006. do 2016. pola miliona stanovnika iselilo iz Srbije.

“Ovaj demografski problem Strategija prepoznaje tek na 13. mestu, a prvi je oružana agresija koju nismo imali od 1999. godine”, navela je Dragojlovićeva.

Istakla je da se ciljevi i nacionalni interesi moraju drugačije postaviti pod dejstvom svih kriza sa kojima se svet suočava i da sredstva treba usmeriti na najrealnije pretnje, a trenutno je to javno zdravlje građana.

Dragojlovićeva je ukazala i da Srbija nema i da nikada nije imala strategiju razvoja, ni strategiju spoljne politke, a bilo je, podseća, brojnih pokušaja da se one definišu.

Teme sastanka

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji organizovao je sastanak čiji je cilj da se ponovo pokrene dijalog o rešavanju pitanja Kosova, kao i teme spoljne politike Srbije. 

Sastanak u Palati Srbija je deo strateškog dijaloga koji ima za cilj da omogući debatu predstavnika civilnog društva sa najvišim zvaničnicima Srbije o ključnim aspektima pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Na sastanku će govoriti stručnjaci za spoljnu politiku, međunarodne odnose i evropske integracije, kao i članovi Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 35.

Teme sastanka su “Spoljna politika Srbije” i “Perspektive dijaloga Beograda i Prištine”.

Predstavnici Nacionalnog konventa su u dva navrata od 2018. godine imali priliku da na temu Poglavlja 35 i rešavanja pitanja Kosova u kontekstu evropskih integracija razgovaraju sa predsednikom Vucicem.

Poslednji put to je bilo u julu 2019. godine kada je objavljen Izveštaj EK o napretku.

“Ove godine, s obzirom na intenzivirane spoljnopoliticke aktivnosti predsednika, potpisan Vašingtonski sporazum, kao i obnovljen Briselski dijalog sa Prištinom uz posredovanje EU, smatramo da je veoma važno da se otvori diskusija o položaju Srbije u savremenim međunarodnim odnosima i bitno izmenjenim okolnostima u svetu, o glavnim pravcima spoljne politike i evropskoj perspektivi Srbije, kao i o posledicama po regionalne i odnose sa susedima”, navodi se u saopštenju Konventa.

Izvor: Tanjug

Foto: Tanjug


Comments