Klark: Sporazum Srbije i Kosova dobar, ali uz manji uticaj Kine i Rusije

Ukoliko bude sproveden, nedavni sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Srbije i Kosova, u kojem su posredovale Sjedinjene Države, mogao bi biti izuzetno koristan za ekonomije obe zemlje i šireg Balkana, ali samo ukoliko bude smanjen uticaj koji Kina i Rusija imaju u regionu, kaže bivši vrhovni komandant NATO Vesli Klark u razgovoru za Glas Amerike.

“Smatram da je svaka prilika za pregovore, posebno pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država, pozitivan korak, isto kao što je svaka mogućnost za preduzimanje mera u cilju ekonomskog razvoja takođe povoljna okolnost. Međutim, reč je o procesu koji traje skoro dve decenije i ujedno je opterećen mnoštvom poteškoća, koje su i dalje daleko od rešenja“, kaže Klark.

Pomoć za ekonomski razvoj Srbije i Kosova je razumljivo dobrodošla, međutim važno je da krupna strana ulaganja budu usklađena sa njihovim bezbednosnim interesima, navodi on.

Velike strane investicije katkad sa sobom donose, kako ih Klark naziva “političke repove”.

“Svaka zemlja mora da bude oprezna kada je reč o prihvatanju stranog vlasništva nad njenom imovinom. Kada je reč o stranom investitoru koji nudi sredstva u skladu sa uobičajenim pravilima poslovanja, situacija je u redu. Međutim, vrlo pažljivo pratim obrazac stranih investicije koje u Srbiju dolaze iz Rusije, Kine i još nekih zemalja. Pratim i političke posledice tih ulaganja. Verujem da bi vlada Kosova trebalo da vodi računa o tome i u sopstvenoj politici”, rekao je Klark.

Upitan za ocenu pristupa srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koju često zovu “politikom oslonca na četiri stuba,” što podrazumeva Vašington, Brisel, Peking i Moskvu, Klark kaže da je za Srbiju to možda izvodljivo samo ukoliko predsednik Vučić putem svojih bezbednosnih službi može da kontroliše uticaj stranih investitora.

“Međutim, to je po meni ‘igra na vrlo klizavoj padini’. Kada Rusija i Kina investiraju, one zauzvrat očekuju određeni politički ustupak. Takav pristup je problematičan i sa stanovišta Evropske unije”, smatra on.

Posebna teškoća u bržem napredovanju regiona jeste upravo nastojanje Kremlja da Zapadni Balkan u celini pretvori u svoju sferu interesa. Klark podseća da je to politika Kremlja još od početka oružanih sukoba u regionu tokom 1990-tih.

Kao primer naveo je svoje razgovore sa ruskim generalima u vreme mirovnih pregovora o Bosni i Hercegovini 1995. ​

“Kao član pregovaračkog tima Ričarda Holbruka na Dejtonskim mirovnom razgovorima, boravio sam u Moskvi sa delegacijom tadašnjeg zamenika američkog državnog sekretara Strouba Talbota. Želeo sam da iskoristim priliku i posetim ruske generale sa kojima sam vodio razgovore prethodne godine. Međutim, dočekan sam rečima: ‘Hej, dolaziš u naš deo Evrope’. Po njima, Zapadni Balkan je ruska sfera interesa, koju oni žele da povrate i kontrolišu. A kada jednom preuzmu kontrolu, drugima uskraćuju prerogative slobode. Mi Amerikanci ne verujemo u sfere interesa. Naš pristup je da svaki narod treba da radi u svom najboljem interesu i da zemlje treba da sarađuju u nalaženju zajedničkih interesa, nikako da traže sfere uticaja”, navodi Klark.

U tome je i glavna razlika između SAD i Rusije, konstatuje bivši vrhovni komandant NATO-a penzionisan i general Vesli Klark.

Comments