Kosovski premijer Avdulah Hoti izjavio je da je nastavak dijaloga u Briselu planiran za danas otkazan, “jer Srbija insistira na dogovoru o Zajednici opština sa srpskom većinom”, ponovivši da u Prištini to pitanje smatraju zatvorenim.
“Što se tiče sastanaka u Briselu, znate da smo na početku mandata donosili važne odluke za ulazak u proces dijaloga. Što se tiče Zajdenice, znate naš stav. Znate naš stav, ta tema nije otvorena, jer je zaključena potpisivanjem sporazuma 2013. godine i ratifikovana u Skupštini Kosova. Dakle, kao takvoj, o Zajednici se ne razgovara, postoje i druge teme za raspravu”, rekao je Hoti na konferenciji za medije nakon današnje sednice vlade.
Naveo je da će da se zalaže da se proces dijaloga kreće napred.
“Ako iz nekog razloga ne može da ide napred, to neće biti zato što Vlada Kosova nije spremna, već zbog Vlade Srbije, države Srbije koja nije spremna da krene ka konačnom sporazumu”, tvrdi je Hoti.
Za inicijativu da jezero Gazivode dobije naziv po američkom predsedniku Donaldu Trampu, Hoti je rekao da je to tražio Ričard Grenel, na sastanku u Beloj kući, “u znak poštovanja prema Trampovoj posvećenosti” prema rešavanju pitanja između Beograda i Prištine.
“Ime jezera bio je zahtev i u Beloj kući i na sastancima koje smo ovde imali, u znak poštovanja direktne posvećenosti američkog predsednika, da se zove jezero Tramp. To je to”, rekao je Hoti.
Đurić: Hoti u Briselu peva drugu pesmu
Avdulah Hoti može da laže javnost koliko hoće, ali neće pobeći od stvaranja Zajednice srpskih opština, saopštio je direktor n Kancelarije za KiM Marko Đurić, povodom ove Hotijeve izjave..
U saopštenju se navodi da se ovakve Hotijeve izjave, ne podudaraju, sa njegoivim ponašanjem u Briselu.
“On na sastancima u Briselu peva drugu pesmu, i ne samo da obećava da će omogućiti formiranje Zajednice srpskih opština, već garantuje i dodatna ovlašćenja za nju. Hoti, umesto što se junači pred svojim medijima i argumentima predškolca brani nespremnost Prištine da sprovodi svoje obaveze, treba da hitno preduzme korake kako bi Zajednica srpskih opština bila formirana nakon sedmogodišnjeg zakašnjenja” navodi se u saopštenju.
Đurić naglašava da je Hoti dužan da albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji objasni da učestvuje u procesu normalizacije odnosa, a ne u “dijalogu o uzajamnom priznanju”, a da bi normalizacije odnosa moglo biti strane u dijalogu moraju da pokažu što više kredibilnosti a što manje verolomnosti.
“Pitanje Zajednice srpskih opština biće zatvoreno onda kada ona bude formirana u skladu sa dogovorima postignutim u Briselu, pa čak ni onda, jer Zajednica je osmišljena i dogovorena kao institucija koja može da evoluira i da širi i svoje članstvo i svoje nadležnosti. Suština procesa normalizacije odnosa je postepeno jačanje uzajamnog poverenja, a Srbi ne mogu imati poverenja u albanske političke strukture ako im sistematski uskraćuju stečena prava i stvaraju atmosferu antisrpske histerije. Pred Srbima i Albancima, ako ćemo da živimo u trajnom miru, treba da bude period jačanja saradnje, i to nema nikakve veze sa Hotijevim snovima o “uzajamnom priznanju”, ali ima i te kako veze sa time kako Priština poštuje dogovore i postupa prema Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji” stoji u Đurićevom saopštenju.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju
