Otvara li vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji prostor za uključivanje Amerike i u politički odnos Beograda i Prištine, tačnije pregovore? Specijalni izaslanik Ričard Grenel kaže – o tome će posle postignutih ekonomskih rezultata, a šef diplomatije Ivica Dačić da to možda i ne bi bilo loše za Srbiju, imajući u vidu tvrd stav nekih članica Unije prema promeni granica na Balkanu. Analitičari saglasni – nijedno rešenje neće biti moguće bez uključivanja američke strane.
Čovek čijom su se zaslugom dve delegacije našle u ovalnoj sobi, s razlogom se vidi i kao pokretač političkih procesa. Za sada se, ipak, zadržava na ekonomiji.
“Držite nas za reč i očekujte od nas da otvorimo nova radna mesta, a političke teme će morati da sačekaju dok se u privredi ne pokaže boljitak”, poručio je specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel.
Širi Grenelov angažman ne isključuje šef diplomatije.
“Da li je nama povoljnije da to rešavamo na osnovu predloga iz EU ili Grenela – mislim da je to veliko pitanje. Veliko pitanje, imajući u vidu stav Nemačke i ostalih koji misle da sve treba da ostane kako jeste, a Srbija treba samo da prizna KiM. A takođe imajući u vidu fleksibilan stav američke administracije koja polazi od interesa i jednog i drugog naroda”, ukazuje ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Da li je toga bilo između redova Vašingtonskog sporazuma, predsednik države uzdržano govori.
“Veoma kompleksno, teško, vrlo složeno pitanje na koje, ako mi dozvolite, danas ne bih odgovorio. A s druge strane, mi se ovde nalazimo i odlukom UN, neću da govorim ko je sve na to uticao svojevremeno, pod okriljem EU, u najboljoj veri nastavićemo pregovore pod okriljem EU”, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Amerika je formalno, uz ostale članice UN, bila uključena u rešavanje kosmetskog pitanja kada je bilo pod okriljem međunarodne institucije. Od 2010. i usvajanja rezolucije o Kosovu i Metohiji koju je Srbija podnela uz podršku Unije, izmešteno je u Brisel. Tri godine kasnije i konkretizovano, potpisivanjem Briselskog sporazuma.
Da se potpisano ispunjavalo, pre svega Priština prvu tačku o formiranju ZSO, pominjanje novih aktera bilo bi suvišno. Ovako, saglasni su naši sagovornici, uključivanje je preko potrebno.
“Mi znamo da Albanci nemaju poverenje u EU, ne poštuju autoritet Unije i zato nismo imali implementaciju svega dogovorenog kroz briselski proces. Amerikanci su potrebni jer su garant da će se ono što se dogovorimo sa Albancima implementirati”, smatra politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
Drugačije prilike
Ognjen Pribićević, bivši ambasador u Londonu i Berlinu, ukazuje da bi Evropa taj problem rešila da je mogla.
“Od ovih velikih sila, praktično su SAD jedina sila koja može da pomogne u rešavanju ovog pitanja”, dodaje Pribićević.
Iako ujedno i pokrovitelj kosovske nezavisnosti, od njenog proglašenja 2008. do danas – podsećaju – prilike su se promenile. Moguće, i u korist Beograda.
“Momentum se promenio. Momentum je veoma važan u svemu. Albanska strana je imala 20 godina, nije iskoristila taj momentum, upravo zato što je tražila sve. E, sad je i na našoj strani velika odgovornost da kroz ponudu kompromisnog rešenja – a uz podršku SAD jednom kompromisnom rešenju, a ne kao što je bilo pre pet, 10 ili 15 godina pokušamo da dođemo do rešenja”, dodaje Pribićević.
“Trampova administracija je više puta rekla da je svako rešenje na stolu, ne samo vezano za odnos Beograda i Prištine već sva otvorena pitanja na Balkanu a i šire, vidite to i u pristupu prema Bliskom istoku. Znači, oni ne isključuju nijedno rešenje, samo je za njih bitno da dve strane prihvate – Beograd i Priština da se dogovore. To je isto nešto novo, to nismo imali u prethodnim administracijama”, smatra Obrad Kesić.
Da je zainteresovana da učestvuje u rešavanju kosmetskog pitanja, američka strana stavila je do znanja postavljanjem dva izaslanika za ovdašnje prilike – Ričarda Grenela, a prethodno i Metjua Palmera.
Izvor: RTS
