Ambasadori država Kvinte na tzv. Kosovu pozvali su tamošnje vlasti da ne podrivaju misije specijalizovanih veća i Specijalnog tužilaštva za istraživanje ratnih zločina počinjenih na Kosovu.
Reakcija je usledila posle, drugog po redu, “curenja” dokumenata iz Specijalnog suda za sedištem u Hagu, kada je maskirani čovek doneo pakete sa dokumentacijom u Udruženje ratnih veterana tzv. OVK, u Prištini. Među dokumentima, kako je objavljeno, nalaze se i imena zaštićenih svedoka, kao i prepiska srpskog Tužilaštva za ratne zločine sa Klintom Vilijamsonom, prvim tužiocem specijalnog istražnog tima.
U saopštenju pristiglom iz ambasade SAD u Prištini, navodi se da su šefovi misija pet država pohvalili Specijalizovano tužilaštvo jer “poštuje svoja ovlašćenja da istraži potencijalno nezakonito otkrivanje dokumenata”. Ovo je jedina naznaka da Tužilaštvo u Hagu nešto radi u ovom slučaju, jer se ne oglašavaju, niti odgovaraju na novinarska pitanja.
Istražiteljima bi verovatno mogla da pomogne izjava predsednika Udruženja veterana Nasima Haradinaja “da do curenja informacija dolazi zbog dva američka tužioca koja su dala ostavku, a koji su videli da su upali u zamku državnog aparata”.
Da su se imena ključnih svedoka, među kojima ima Srba, Albanaca, Roma, Aškalija i Egipćana, našla u rukama nekadašnjih boraca tzv. OVK, protiv kojih bi trebalo da svedoče, siguran je novinar i direktor Doma kulture u Gračanici, Živojin Rakočević.
– U doba Unmika, kada je nestala struja, nestalo je hiljade dokumenata, među kojima i ključni dokazi za “žutu kuću”. Ako je to moglo da nestane i ako je moglo da bude eliminisano 11 svedoka protiv Ramuša Haradinaja, sve je moguće, pa i da imena svedoka “procure” iz suda.
Izjavu Nasima Haradinaja, da bi za odlivanje važnih informacija mogla da budu odgovorna dva američka tužioca, Rakočević komentariše sukobima u okviru administracije SAD. Krilo blisko prethodnoj garnituri želi da sakrije svoje saučesništvo u onome što je radila tzv. OVK.
– Podaci će “curiti” u beskraj da bi se sačuvala slika o “projektu Kosovo”. U tom kontekstu treba gledati i obelodanjivanje optužnice protiv Tačija i Veseljija pre nego što su javno potvrđene – kaže Rakočević.
Da su u papirima koji su izašli iz suda i njena svedočenja, uplašila se S. Z. (45) iz okolone Prištine. Ona je svedočila o okolnostima pod kojima je, 24. juna 2000, na putu Merdare -Podujevo, kidnapovan njen otac. Pre sedam-osam godina davala je iskaz istražiteljima Haškog tribunala:
Svedočila sam dva dana po nekoliko sati. Ispitivali su nas o konkretnim slučajevima kidnapovanja ili ubistva članova naših porodica. Pošto ja nisam direktni svedok, pitali su me šta sam sve čula o otmici oca, koja se imena spominju kao kidnaperi…
Svedočenje je dala u sudu u Kuršumliji:
– Kidnapovanog oca sam nekoliko godina kasnije videla na fotografiji stranog časopisa u koloni zarobljenih Srba ispred logora u Albaniji – kaže naša sagovornica i dodaje da u dokumentu Unmika, koji je dobila, nema ni datuma ni uzroka smrti, a kao godina smrti navedena je 2003.
Izvor Novosti
