Blic: Grenel, Vučić i Hoti u Beloj kući pričaće o ekonomiji, ne o politici

Sjedinjene Američke Države smatraju da je napredak u ekonomskim pitanjima ključan za napredovanje mirovnog procesa između Beograda i Prištine, rekla je za “Blic” viši zvaničnik u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost Grejson Vinsent.

Od kada je sastanak u Beloj kući planiran za 27. jun pomeren, nakon što je optužnica protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i Kadrija Veseljija poslata u Hag na preispitivanje zbog, mučenja, ubijanja i prebijanja više od 100 ljudi, čekalo se na novi datum susreta.

Specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Ričard Grenel prošlog petka konačno je otkrio – održaće se 2. septembra. Ono što Grenel nije rekao pitali smo američke zvaničnike: šta će biti tema susreta, ko će u ime SAD voditi sastanak.

„Savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajan ugostiće lidere Srbije i Kosova 2. septembra, zajedno s ambasadorom Grenelom. SAD se raduju ovim važnim razgovorima  s predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem. SAD smatraju da je napredak u ekonomskim pitanjima ključan za napredovanje mirovnog procesa“, kazala je za “Blic” Grejson Vinsent.

Bez odgovora ostalo je pitanje o spekulacijama da se za taj dan sprema potpisivanje sporazuma, kao i da li će podela teritorija biti tema sastanka. Ipak, sigurno je, prema nezvaničnim informacijama, da Tači definitivno neće biti prisutan na sastanku.

Jasno je da je Grenel od samog početka insistirao da je razgovor o ekonomiji put do uspostavljanja odnosa, a na to je ukazao i predsedik Srbije Aleksandar Vučić.

Govoreći o suretu, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da Beograd na predestojećem sastanku sa delegacijom Prištine u Vašingronu neće dozvoliti neprijatna iznenađenja ni manipulacije.

„Nećemo dozboliti da budemo izmanipulisani. Predsednik Aleksadar Vučić je rekao da su svi razgovori sa specijalnim izaslanikom SAD Ričardom Grenelom išli ka tome da će u Vašingtonu biti reči o ekonomiji. Ako neko pokuša da politički deo na mala vrata ugura u neke papire ili predloge sporazuma, predsednik Vučić je rekao da to nije prihvtljivo“, navodi Dačić.

Da to ne treba očekivati, kaže i predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

„Politika neće biti tema, mada je kada dva političara sednu za sto sve politika. Ne očekujem da se na stolu nađu pollitička pitanja poput statusa, demarkacije granice, položaja Srba, jer su to sve pitanja za Brisel. Očekujem da će biti razgovora i na kraju i izjava o saradnji u oblasti ekonomije, kako bilateralnoj tako i regionalnoj“, rekao je Janjić.

Ticaće se, kako sada stvari stoje, ubrzavanja radova na železničkom i auto saobraćaju, ali i korišćenja prelaza Merdare i što kraćeg zadržavanja kamiona sa robom na prelazima, dodaje Janjić.

„Možda bude reči i o projektima koje bi mogle da finansiraju privtne američke kompanije, poput solarne energije, ali i čišćenja voda poput reke Ibra. Ovaj sastanak je vrlo važan jer se njime procenjuje dokle doseže ova vrsta ingerencije i na osnovu toga koliko SAD budu zadovoljne postignutim, mogao bi da se završi nekim činom, fotografisanjem ili prijemom kod predsednika Trampa“, ukazuje za “Blic” Janjić.

Politički analitičar Fatmir Šeholi smatra da ćemo do 2. septembra imati intezivniju komunikaciju na relaciji Vašington – Brisel – Priština – Beograd, ali je skeptičan po pitanju finalnog dogovora.

„Veoma je bitno što će se dijalog nastaviti u SAD. Za nas Albance s Kosova to je znak da će Amerika biti veoma direktno i detaljno uključena u dijalog. U tom smislu očekujemo da će Amerika naći način da približi stavove jedne i druge strane. Međutim, veoma sam skeptičan da možemo imati bilo koji finalni dogovor jer zvanični Beograd ne želi da se priča o priznavanju Kosova kao države“, navodi on.

Sve dok je Kosovo u preambuli Ustava Srbije, treba da znamo da Srbija neće priznati Kosovo, ali je dobro da bar i to znamo da će Srbija zvanično saopštiti da neće priznati Kosovo i da jednostavno Kosovo zna na čemu je i da pokuša da putem EU i Amerike učini da nađe kraći put ka liberalizaciji viza, učlanjenju u međunarodne organizacije i sve ostalo gde može da sebi trasira put za bolju budućnost, dodao je Šeholi.

Comments