Psiholog Dalija Medić: Vanredno stanje je na ulicama, ali i u našim glavama

Već pet meseci cela planeta se suočava sa koronavirusom.  Vesti koje do nas dopiru su blago rečeno uznemirujuće, statistika užasavajuća i veći deo građana je umoren neizvesnošću i velikom količinom često oprečnih informacija sa svih strana. U  opravdanom strahu za fizičko zdravlje, u saznanju da ne postoji pošteđena kategorija i da je klinička slika KOVID 19 nepredvidiva čak i kada se radi o mladim, reklo bi se, potpuno zdravim osobama, iznervirani poremećenim planovima, često zaboravljamo i onaj drugi plan, koji pandemija podjednako nagriza, a to je psihičko zdravlje ljudi. Kako podneti konstantan strah, kako sačuvati živce ali i prisne kontakte sa dragim ljudima, u vreme kada se gotovo histerično insistira da se ne dodirujemo, ne ljubimo, ne grlimo? Kome je najteže u ovom trenutku i ko je najugroženiji? Kako se sačuvati od dalekosežnih posledica koje će nas snaći čak i u slučaju da nas virus zaobiđe?

Psiholog Dalija Medić kaže da dugoročno stanje uplašenosti i neizvesnosti svakako nije prijatno, ali da postoje načini da se sačuvamo i da pomognemo sebi u ovakvoj situaciji.

„Koronavirus je za sve nas nešto novo i potpuno je nepredvidiv. To što nemamo informacije o njemu, pojačava naš lični doživljaj opasnosti, neizvesnosti, pa i straha koji jeste normalna reakcija čoveka i on mu pomaže da se sačuva i izbori sa situacijom. Strah pomaže jer smo onda oprezniji, pojačamo brigu o zdravlju poštujemo mere itd. Međutim, kada strah pređe u paniku, to može doneti više štete nego koristi, kako nama samima, tako i ljudima  u našem okruženju“ kaže psiholog.

Okidač za paniku može biti previše informacija koje naviru sa svih strana – sa društvenih mreža, portala, medija svih vrsta, iz iskustava drugih ljudi. I pored mnoštva informacija i podataka, mi i dalje imamo vrlo ograničena potvrđena saznanja o samoj bolesti. A kada nemate dovoljno informacija, ne možete ni da imate stav  kojeg ćete se držati.

„Ljudi opsesivno prate vesti i društvene mreže, misleći da će tako, kroz nova saznanja o tome kako pobediti virus, obezbediti sebi mir. Ustvari, oni ulaze u vrzino kolo, kod sebe probude nemir i samim tim ulaze u mentalne  probleme i bolesti“ kaže Medić.

Ako bismo trebali da izdvojimo kategorije ljudi kojima ova situacija pada najteže i kojima je potreba dodatna pažnja, onda bi to, prema mišljenju psihologa, bili hronični bolesnici, koji u celu priču već ulaze sa svojom osnovnom, bilo psihičkom bilo fizičkom ranjivošću, a pored njih to su i ljudi koji žive sami.

„Kod njih se pored straha, može javiti i anksioznost. Oni nemaju pored sebe nikog sa kim bi podelili svoju brigu, strahovanje i razmišljanja, samim tim su  u većoj opasnosti da mentalno obole, odnosno da razviju neke oblike anksioznosti i paničnih napada“ kaže psiholog i upozorava da to podstiče razvoj njihove primarne bolesti.

Postavlja se pitanje, šta da radimo? Kako da olakšamo sebi, da sačuvamo pribranost, trezvenost i smirenost? Kako očuvati odnose sa ljudima, ne postati „mračan tip“ koji neprestanom potrebom da priča o bolesti i prebrojava zaražene i preminule, postaje naporan i toksičan po okolinu, ali pre svega, po sebe.

„Postoje načini da se zaštitimo. Najpre, ograničite vesti koje pratite, pazite šta čitate, posebno na društvenim mrežama koje su more lažnih informacija.  Zatim, razgovarajte o svojim strahovima. Ljudi koji su usamljeni, nemaju mogućnost da ostvare kontakt telefonom ili preko društvenih mreža sa svojim prijateljima i bližnjima su u dodatnoj opasnosti. Pričajte o tome“ savetuje Medić i stiže do ključnog momenta cele priče, gde  kaže:

„Vanredno stanje nije samo na ulicama, u kućama… Vanredno stanje je i u našim glavama i o tome moramo voditi računa. Najvažnije je uposliti mozak i raditi stvari koje volimo, a za koje usled svakodnevne rutine i obaveza, nismo imali vremena – pročitajmo dobru knjigu, pogledajmo film koji toliko dugo želimo, održavajmo socijalne kontakte, ukoliko nemate bližnje postoje SOS telefoni za takve situacije“ kaže naša sagovornica.

Porodično nasilje intenzivirano; Sigurna kuća funkcioniše i spremna je da pomogne žrtvama

Medić, koja je ujedno upravnica Regionalne sigurne kuće na severu Kosova, ističe da su u posebnom iskušenju ovih meseci disfunkcionalne porodice, naročito one u kojima postoji problem porodičnog nasilja.

„U martu, kada je počela izolacija, policija je zameležila 169 slučajeva porodičnog nasilja, što je 36% više u odnosu na isti mesec prošle godine. Zatvorenost, ograničenost u kretanju, strah od  finansijske nesigurnosti i gubitka posla, sve to utiče da se agresija koja je već postojala, pogorša. Nasilnici će pronaći nove tehnike maltretiranja i iživljavanja nad suprugama i decom“ kaže Medić i apeluje na žrtve da nasilje prijave.

„Ko god da trpi nasilje, trebalo bi da to prijavi policiji, Centru za socijalni rad… Regionalna sigurna kuća za sve četiri opštine na severu Kosova je otvorena, radi i funkcioniše i u vreme pandemije, tako da apelovala bih na sve koji trpe nasilje i misle da nema izlaza, da nam se jave i da se obrate za pomoć“ kaže Medić i dodaje da nasilna osoba, u ovakvim okolnostima ne može da bude manje nasilna, već samo nasilnija.

Razgovor sa Dalijom Medić poslušajte ovde:

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Foto: Radio Kosovska Mitrovica

Comments