Duvanski dim, u kome se nalazi 4000 štetnih materija, od toga 43 kancerogenih, odgovoran je za oboljevanje i prevremeno umiranje od niza bolesti. Tu spadaju bolesti disajnih organa (hronični bronhitis, emfizem i rak pluća), kao i bolesti krvnih sudova srca, mozga i periferne cirkulacije. Poznat je njegov negativan uticaj na tok trudnoće (mogući spontani pobačaj i prevremeni porodjaj), na rodjenje novorodjenčeta sa manjom telesnom težinom. Kancerogeno dejstvo duvana je umnogome odgovorno za pojavu raka pluća (95% obolelih su pušači), raka grla (80% obolelih su pušači), raka želudca (2 puta češći kod pušača), raka grlića materice. Nepušači izloženi duvanskom dimu (tzv.pasivno pušenje) takodje obolevaju i prevremeno umiru od niza bolesti. Dim iz cigarete koja tinja je mnogo opasniji. Sadrži dvostruko više nikotina, petostruko više ugljenmonoksida i desetostruko više kancerogenih nitrozamina.
Pušenje spada u bolesti zavisnosti. Postoji tendencija stalnog povećanja doze. Prilikom prestajanja sa pušenjem javljaju se apstinencijalni simptomi, koji obeshrabruju pušača. 75% pušača želi da prestane sa pušenjem. Manji broj pušača snagom svoje volje u tome i uspeva. U većini slučajeva stručna pomoć je neophodna.
Proizvodi od duvana ubiju više od 8 miliona ljudi svake godine, a više od milion njih umire od izloženosti duvanskom dimu.
Svetska zdravstvena organizacija je i ove 2020.godine dala preporuke u borbi protiv duvanskog dima.
Prema proceni SZO, region Evrope ima najveću rasprostranjenost upotrebe duvana u svetu, što predstavlja ogroman zdravstveni i ekonomski teret i stvara veće nejednakosti u zdravstvu. SZO procenjuje da je oko 186 miliona ljudi pušilo u regionu, u 2018. godini, od kojih su 119 miliona bili muškarci a 67 miliona su bile žene. Što se tiče upotrebe duvana kod mladih, SZO procenjuje da su među decom u Evropi uzrasta od 13-15 godina, 14% dečaci (ili 2.2 miliona) i 12% devojčica (1.7 miliona) su trenutno korisnici duvana.
Deca i adolescenti koji koriste e-cigarete u najmanju ruku udvostručuju svoju šansu da postanu pušači cigareta kasnije u životu. Stope upotrebe e-cigareta kod mladih u regionu rastu. Nacionalna istraživanja pokazuju da stope variraju od 0.9% u Sloveniji (2014) do 23.4 u Poljskoj (2016). Zemlje koje su prikupile informacije o korišćenju e-cigareta preko svojih istraživanja su vremenom primetile rast upotrebe e-cigareta za najmanje dva puta kod dečaka i devojčica.
Upotreba duvana je uzrok za 25% svih smrtnih slučajeva od raka na globalnom nivou. U regionu Evrope skoro 9 od 10 slučajeva raka pluća su povezana sa upotrebom duvana. Nikotin i proizvodi od duvana povećavaju rizik od kancera, kardiovaskularnih i plućnih bolesti. Upotreba duvana u velikoj meri povećava verovatnoću od prevremene smrti zbog nekoliko uzroka smrti od NCD, čineći 25%, 41% i 63% od CVD, raka i smrti od respiratornih bolesti kod muškaraca i 6%, 10% odnosno 37% smrti kod žena.
Upotreba e-cigareta povećava rizik od srčanih bolesti i plućnih poremećaja. Nikotin u e-cigaretama izaziva visoku zavisnost i može oštetiti razvoj mozga kod dece.
Pušenje šiše je jednako štetno kao i upotreba ostalih oblika duvana. Pušenje šiše je toksično. Sadrži supstance koje izazivaju rak.
Nepušenje ne znači da si bezbedan. Žvakanje duvana može da izazove rak usta, gubitak zuba, smeđe zube, bele fleke i bolesti desni.
Izvor Radio Kosovska Mitrovica
