Uprkos pandemiji koronavirusa, specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo, poznatija javnosti kao Sud za zločine OVK, nastavljaju intenzivan rad na ispunjenja svog mandata, tvrde u Hagu.
Ustavnim amandmanom 24, Specijalizovani sud je postao unutrašnji segment pravosuđa Kosova. Njegov rad biće završen u trenutku kada Priština primi obaveštenje Evropskog saveta da je istraga završena i da su svi postupci suda koji su posledica tih istraga okončani. To znači da će Tribunal za OVK nastaviti svoj rad i nakon isteka mandata, i to bez posebnog izglasavanja i potvrđivanja u Skupštini Kosova.
Jedan deo kosovske javnosti smatra da ne bi trebalo poricati zločine pripadnika takozvane OVK i da je Tribunal prilika koju društvo kosovskih Albanaca treba da iskoristi kako bi očistilo Kosovo od kriminalaca, sa druge strane ima i onih koji smatraju da će ta institucija prikazati iskrivljenu sliku rata i da je vlast Hašima Tačija propustila šansu da mandat Suda vremenski ograniči i uspostavi kontrolu nad njegovim radom.
Sve je spremno za početak rada suda, kaže za Televiziju Most predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
„Specijalizovano tužilaštvo je predalo prvu optužnicu sudiji za prethodni postupak. On treba da je prouči i da odluči da li će se ići u procesuiranje“, navodi Drecun.
Izvesno je da tu prvu optužnicu možemo očekivati najkasnije u julu, kada ističe rok od 6 meseci u kojem se odlučuje o njenom potvrđivanju ili odbacivanju. Do tada, po strogim pravilima suda, sadržaj je poverljiv jer bi svako iznošenje detalja štetilo svim stranama u postupku, objašnjava za Televiziju Most advokat Aleksandar Olenik, koji pred Tribunalom zastupa žrtve.
„U svim evropskim, ali i kontinentalnim, pravosuđima običaj je da se, dok optužnica ne stupi na pravnu snagu, ne zna o čemu je reč, jer je to najbolje za sve strane u postupku“, kaže Olenik.
I advokati odbrane čekaju potez suda kako bi se uključili u proces rada Tribunala. Licencirani su zastupnici iz Velike Britanije, Amerike, Holandije, Argentine, Novog Zelanda, pa čak i Nigerije i Libana. Jedno od zvučnih imena na tom spisku je Luka Mišetić, advokat Ante Gotovine, koji ne krije iznenađenje zbog odugovlačenja pripremnih radnji suda.
„Nisam očekivao da će istraga trajati ovako dugo. Marti je započeo istragu 2010. godine, Vilijamson je nastavio 2014, a tužilaštvo je uspostavljeno 2016. godine“, naveo je advokat Mišetić.
Za zastupnike žrtava, međutim, vremenska odrednica prikupljanja dokaza nije direktno vezana za kvalitet optužnice. Advokat Olenik kaže da je suština u tome šta će od dokaza i dokaznih predloga biti u toj optužnici, jer je to ono što sud ocenjuje.
Prvi put u međunarodnom pravosuđu žrtve neće nositi epitet dokaznog sredstva. Imaće pravo na naknadu štete, kao ličnu satisfakciju od celog postupka. Status žrtve je posebno definisan i stiče se po određenim pravilima, ali tek nakon podizanja optužnice.
„Ili samo tužilaštvo označi žrtve u optužnici, ili se žrtve prijavljuju kada saznaju za optužnicu. Ako je, na primer, bilo ilegalnog zatvaranja na jednom mestu, pa tužilaštvo ima pet žrtava koje navodi u samoj optužnici, sve ostale žrtve koju su u tom vremenskom periodu koji je pokriven optužnicom bile u tom ilegalnom logoru, imaju pravo da se prijave“, objasnio nam je advokat Olenik.
Mnoge žrtve nisu žive i ne mogu da govore. Svi advokati, međunarodne i nevladine organizacije koje se bave žrtvama, moraju da govore u njihovo ime, smatra Olenik.
Sud je spreman za početak rada. Sudiće se za ratne zlocine, genocid, zločine protiv čovečnosti, ali i za sva ostala krivična dela u vezi sa navodima iz Izveštaja Dika Martija. Sudiće se po kosovskim zakonima, u Hagu i Prištini.
Za mnoge, ovo je poslednji pokušaj da se dođe do istine. Prilika da se svedu računi, izvršioci budu kažnjeni, žrtve i njihove porodice nađu svoj mir, a istorija da popuni redove jednog mučnog perioda. Da se ne zaboravi, a ni ne ponovi.
Izvor: TV Most
