Knjiga je nastala iz dela teksta doktorske disertacije na temu ,,Srpska intelektualna elita i kosovsko pitanje 1974-1989“, odbranjene na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, za koju je autor dobio nagradu ,,Gavrilo Pricip“ izdavačkih kuća „Prosveta“ i „Princip“ za najbolju doktorsku disertaciju odbranjenu u Srbiji tokom 2018. godine iz oblasti nacionalne istorije.
Govoreći o knjizi „Kosovsko pitanje 1974-1989“ dr Ena Mirković naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić je najpre dala kratak pregled Kosovskog pitanja koje je po njenom mišljenju u svojoj suštini direktan nastavak nikada do kraja razrešenog istočnog pitanja, koje je oblikovalo i oblikuje sudbinu Balkana još od osamnaestog veka.
Nakon toga je istakla da je svojom knjigom Petar Ristanović dao potpuno novi i kvalitetan uvid i istraživanje Kosovskog pitanja 1974-1989. i istovremeno pohvalila njegov trud i zalaganje budući da je izabrao jednu kompleksnu i danas još uvek aktuelnu temu koja je pod budnim okom javnosti kako one stručne tako i one političke.
Mss Nemanja Dević sa Instituta za savremenu istoriju predstavljajući knjigu „Kosovsko pitanje 1974-1989“, istakao je da knjiga dr Petra Ristanovića na jedan stručan, učen i argumentovan način govori o mnogim problemima i kontroverzama Kosovskog pitanja 1974.-1989. o kojima smo do sada donosili zaključke na osnovu stereotipa, pisanja štampe, publicistike pa čak i pod pritiskom dnevnopolitičkih događaja.
Dević je pojasnio da je knjiga rezultat sedam godina dugog istraživanja koje je Petar Ristanović sproveo za potrebe izrade doktorske disertacije ,,Srpska intelektualna elita i kosovsko pitanje 1974-1989“ i naglasio da posebnu vrednost ove knjige čini dokumentacija iz Arhiva Jugoslavije, Arhiva Srbije, Istorijskog arhiva Beograda, Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i više lokalnih arhiva koji do sada nije u većoj meri korišteni u srpskoj istorijografiji kao i nekoliko stotina monografija koje je Petar Ristanović smatrao važnim koji čitaocima dodatno oživljavaju procese i pojave o kojima autor piše u knjizi“.
Dević je na kraju zaključio da nije preterano reći da knjiga može da posluži kao neka vrsta udžbenika za sve one koji žele da se bliže upoznaju sa kosovskometohijskim pitanjem.
Na početku svog izlaganja autor knjige „Kosovsko pitanje 1974-1989.“ Petar Ristanović je naglasio da postoje nekoliko tema za koje misli da zaključci do kojih je došao u knjizi odudaraju od nekih danas utvrđenih istina koje čak nije upitno dovoditi u pitanje.
Prvi narativ za koji autor veruje da je uspeo da razobliči je onaj o iseljavanju Srba sa Kosova i Metohije 60-ih i 70-ih godina 20 veka i dok u javnosti preovlađuje stav da je do iseljavanja Srba zaista i dolazilo ali isključivo iz ekonomskih razloga. Ristanović ističe da je pažljivom analizom dokumenata došao do zaključka da je do iseljavanja dolazilo ali zbog diskriminacije koju su nad Srbima vršili Albanci u vreme potpune Albanske dominacije. U praksi, za Srbe na Kosovu je to značilo diskriminaciju pri zapošljavanju, pred organima uprave, sudovima, ali i u svakodnevnom životu.
Ristanović dalje iznosi podatak da se od početka šezdesetih do 1981. godine, kao posledica te diskriminacije sa Kosova iselilo oko 120.000 Srba. Potom do kraja 80-ih još 28.000.
Drugi stereotip za koji autor smatra da je uspeo da razbije je stereotip o srpskom pokretu otpora koji je centar imao u Kosovu Polju a čiji je cilj bio da se zaustavi iseljavanje Srba sa Kosova i Metohije i da im se omogući normalan život. Dok u jednom delu javnosti vlada mišljenje da je taj pokret stvorio zvanični Beograd i Slobodan Milošević kako bi preko njega ostvario svoje političke ciljeve a to je donošenje amandmana na ustav iz 1974. godine autor ističe da je analizom dokumenata došao do zaključka da je taj pokret nastao 1982.-1983. godine kada se Slobodan Milošević nije ozbiljno bavio politikom.
Konačno poslednja tema kojom se Petar Ristanović bavio u knjizi „Kosovsko pitanje 1974-1989.“ je uspon Slobodana Miloševića. I dok u jednom delu javnosti vlada mišljenje da je Slobodan Milošević uzrok i simbol svega onoga što se događalo na Kosovu i Metohiji tokom 90-ih. Ristanović u svojim razmatranjima donosi nekoliko zaključaka koji se u velikoj meri razlikuju od dominantnog narativa a to je da Milošević nije zapalio nacionalističku vatru na prostoru Kosova i Jugoslavije već je to posledica već stvorenog stanja, da je bio čovek koga su mase tražile i da je ponudio rešenje koje komunistička elita nije mogla da ponudi. I ističe da je sve ono što se dogodilo na Kosovu 90-ih posejano je 70-ih i 80-ih a ključni krivac za to je komunistička elita i ona u Prištini i ona u Beogradu.
Za kraj je Petar Ristanović kao ključne vrednosti knjige „Kosovsko pitanje 1974-1989“ naveo te što pruža odgovore na pitanje kako je do 90-ih došlo, kako su stvoreni preduslovi da se tokom 90-ih kosovsko pitanje radikalizuje.
Izvor: RKM (saopštenje)
