Predsednik Kosova Hašim Tači može danas da preduzme mere za pronalaženje rešenja za formiranje nove vlade.
Od 25. marta, kada je Skupština Kosova izglasala zahtev za nepoverenje vladi, Tači je pozvao Pokret Samoopredeljenje kao pobedničku stranku na izborima 6. oktobra 2019, ali i druge stranke da pronađu rešenja za formiranje nove Vlade.
Kako piše Radio Slobodna Evropa, poslednjih dana predsednik Kosova razmatrao je nekoliko zakonskih opcija, među kojima dominiraju tri opcije. Da se obrati Ustavnom sudu i da na osnovu njegove presude da Aljbinu Kurtiju i Samoopredeljenju rok da pošalju ime mandatara ili da direktno zatraži od DSK ime kandidata za premijera, s obzirom na izostanak odgovora pobedničke stranke.
Prva opcija se smatra u potpunosti pravnom i ustavnom, dok se veruje da druge dve opcije osporavaju Pokret Samoopredjeljenje pred Ustavnim sudom.
Nova presuda Ustavnog suda
Tači kaže da će njegova odluka o novoj vladi biti u skladu sa Ustavom Kosova.
Član 95 Ustava Kosova predviđa da “predsednik Republike Kosovo predlaže Skupštini kandidata za premijera, u konsultaciji sa političkom strankom ili koalicijom koja je dobila potrebnu većinu u Skupštini da formira vladu”.
Ova formulacija u Ustavu je do sada držala odluku predsednika zavisnom od reakcije Pokreta samoopredeljenja, kao pobedničke stranke na izborima.
Ustavom je predviđeno da stranka koja pobedi pošalje ime mandata predsedniku, a u roku od 15 dana od imenovanja, mandatar mora da formira vladu sa podrškom od najmanje 61 glas u parlamentu. U suprotnom, ako pobednička stranka ne uspe, predsednik pokreće drugi krug konsultacija kako bi Kosovo moglo da izbegne prevremene izbore.
Pored Ustava, postoji i presuda Ustavnog suda iz 2014. godine, koja se odnosi i na formiranje vlade. U to vreme je traženo mišljenje jer su stranke koje nisu pobedile na izborima imale za cilj da formiraju vladu bez pobedničke stranke, u to vreme, bez Demokratske partije Kosova.
U presudi stoji: „Ako kandidat nominovan za premijera ne dobije potrebne glasove, predsednik Republike, po sopstvenoj diskreciji, shodno članu 95, stav 4 Ustava, nakon konsultacija imenuje drugog kandidata za premijera sa strankama ili koalicijama (registrovanim u skladu sa Zakonom o opštim izborima) koje su ispunile navedene kriterijume, tj. sa strankom ili koalicijom koja je registrovana kao izborni subjekt u skladu sa Zakonom o opštim izborima, ima naziv na glasačkom listiću, učestvovala je na izborima i prešla prag”.
Prema presudi, “nije isključeno da će predsednik Republike odlučiti da stranci ili prvoj koaliciji, u skladu sa članom 95, stav 1, Ustava pruži mogućnost da predloži drugog kandidata za premijera”.
Ali da bi se predsednikovo diskreciono pravo ostvarilo, da bi on u drugom krugu poverio mandat Demokratskom savezu Kosova, pošto je DSK javno izneo nameru, predsednik mora da prvoobezbedi tu mogućnost partiji koja je pobedila.
S tim u vezi, RSE saznaje da će ukoliko se predsednik obrati Ustavnom sudu, tražiti, između ostalog, i tumačenje da li se izostanak odgovora Samoopredeljenja smatra isticanjem ustavnog roka i dokazom da pobednička stranka ne može formirati vladu, kako bi se u tom slučaju prešlo na drugu opciju.
Svaki propust stranke koja je pobedila u prvom pokušaju za formiranje vlade od strane poznavalaca Ustava se smatra problematičnim.
Rok za Samoopredeljenje
Najmanje tri pisma je Aljbinu Kurtiju poslao predsednik Hašim Tači, tražeći od njega da predloži ime mandatara za formiranje nove vlade. Ali, umesto imena, Kurti je Tačiju vratio pisma, govoreći mu, između ostalog, da je njegova osnovna obaveza borba protiv širenja koronavirusa.
Što se tiče nove vlade, Kurti je napisao Tačiju da ne može koristiti „dvostruke standarde“, naglašavajući da se nova vlada ne može formirati, i da Kosovo mora izaći na birališta nakon pandemije koronavirusa.
Izvor RTK2/RSE
