U vreme teških i mračnih tema, u doba straha, naredbodavnih tonova, sterilnih medicinskih prikaza, statističkih izveštaja koji se nepristojno kreću u granicama morbidnog, autoritativnog insistiranja da se ne dodirujemo i raspomamljenih zloslutnih prognoza o ekonomskom krahu koji tek sledi, čini se da ne postoji ništa napornije nego održati krepki duh i razložni intelekt. Duško Radović je rekao da treba biti obazriv sa slobodnim vremenom i da ono nije za svakog, jer „slobodan čovek uvek je u iskušenju da misli, a ko pet dana nije mislio, možete misliti šta taj može misliti, kada jednom počne da misli“. Radović se zabrinuo oko jedne subote i nedelje, a mi “slobodno” vreme merimo nedeljama, uskoro i mesecima. I dok cela „struka“ i državno rukovodstvo sugerišu, mole, naređuju da ostanemo u kućama, postoje neki divni, zanimljivi i šerasti likovi koji nas zovu u duge, okrepljujuće šetnje i dražesna, avanturistička putovanja. Te šetnje se šetaju beskrajno dugom obalom vaše kućne biblioteke, a ako zastanete i odaberete neki naslov iz nje, putovanje počinje. I to ono najuzbudljivije, sa povratnim efektom, što se više udaljavaš – to se više vraćaš sebi. Za Radio Kosovsku Mitrovicu, uoči Svetskog dana knjige, o knjizi, ali i drugim „kovidnim“ kulturno-umetničkim iskustvima, govore dva izvanredna pisca – Aleksandar Dunđerin i Žarko Milenković. Obojica su tu i kao predstavnici kulturnih institucija, koje u vreme pandemije i izolovanosti, zahvaljujući društvenim mrežama i intenetu uopšte, vešto nastavljaju sa kulturnim delanjem, u nešto drugačijem formatu i prostoru.
„Korona će proći – kultura kao preduslov duhovnog zdravlja – nikada!“
Književnik Aleksandar Dunđerin je urednik književnog programa u PKC „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici. Od početka korona-epohe, ovaj kulturni centar je fizički zatvoren, prihodi su samim tim obustavljeni, ali ne i težnja da se kultura dobaci do svakog kome je ona neophodna da bi preživeo.
„I u doba izolacije – kao i u doba pre i posle izolacije – kultura je važna onima kojima pruža neophodni sastojak za preživljavanje, onima kojima je umetnost egzistencijalna nužnost i koji u slobodi i ljubavi vide smisao postojanja čovečanstva. Za one kojima je očuvanje duhovnog zdravlja jednako važno, ako ne i važnije, od očuvanja fizičkog zdravlja“ odgovara Dunđerin.
A umetnost i izolacija su, smatra naš sagovornik, na neki način, kompatibilni pojmovi.
„ Umetnik stvara u izolaciji i kada mu to nije nametnuto spolja. Sa druge strane, i sloboda je uskladiv pojam sa umetnošću. A ova izolacija nije dobrovoljna, nju umetnik doživljava i kao nedostatak slobode. No, što je život neslobodniji, to je umetnost koja ga opisuje slobodnija. Tako je oduvek bivalo. Verujemo da će i ova izolacija, izazvana pandemijom korone virusa, biti inspirativna za mnoge umetnike, i to je, dakako, dobro za svetsku kulturu u celini. Naravno, nakon pandemije snimaće se filmski spektakli o užasima pandemije, pisati i objavljivati bestseleri o smrtonosnom virusu, i to će preplaviti tržište. Nakratko. No, biće stvorena i dela umetnosti trajnije vrednosti. Jer sve što se događa u vezi sa ovom pandemijom, nema samo zdravstvene, medicinske, ekonomske aspekte, o kojima se danas najviše govori, nego se može, i mora, sagledavati i iz političkog, ekološkog, filozofskog, religioznog ugla“ kaže Dunđerin.
Književnik Žarko Milenković, urednik je književnog programa u Domu kulture „Gračanica“ koji od samog početka izolacije, kreće sa odbrojavanjem nedelja „kulture u doba korone“. U okviru njih, za publiku priređuju svakodnevne kulturne sadržaje, koje emituju u 18h na svojoj Facebook stranici. Žarko smatra da je kultura važna svima te da je u ovom trenutku, od velikog značaja nastaviti sa kulturnim misionarenjem, možda prilježnije nego ikada pre…ili posle. On se stoga čudi da tu potrebu ne prepoznaju instance i ljudi na njima, koji bi to morali da uvide.
„Od toga da kultura nije važna nikome, pokazalo se da je ona važna svima. Videli smo da muzeji i galerije otvaraju svoja vrata virtuelnim putem, biblioteke otvaraju svoje digitalne arhive, a pokazalo se da ljudi u ovim trenucima mnogo više čitaju. Da li je bilo potrebno da se sve ovo desi, pa da shvatimo, šta je prava vrednost i šta je ono što ne prolazi? Korona i sve druge bolesti će proći i prolaze, ali kultura ne prolazi. Ono po čemu će se pamtiti doba korone jeste ono što smo svi mi stvorili za vreme dok je trajala, sve ostalo je samo statistika. Virus je ubrzao i naš prelazak na internet platforme, ono što se tromo pokušavalo poslednjih nekoliko godina, uspeli smo u samo nekoliko nedelja, i to je deo kulturnih postignuća za vreme korone. Zato je rad i u ovim uslovima veoma važan, možda još i važniji nego u redovnim okolnostima, te mi nije baš najjasnija odluka Ministarstva kulture da stopira konkurse iz oblasti kulture, koji su bili u toku i čiji rezultati su trebali biti saopšteni u aprilu“ priča Milenković.
„Prava umetnost nije zgodna za dokoličarenje“
Iako je kultura čitalaštva i praćenja više kinematografskog, manje pozorišnog, a ponajmanje možda likovnog programa, važna svima, ona je prema Dunđerinovom mišljenju, širokoj javnosti slatkasto-pitka isključivo u svom latentnom obliku. Ako li se uozbilji, ona za prosek postaje nepodnošljiva i opterećujuća, što bi, kaže, trebalo razumeti jer ima ozbiljnog konkurenta – konkretan strah od bolesti i eventualno smrti.
„Prava umetnost nije zgodna za dokoličarenje. Ko pre pandemije korona virusa nije bio naklonjen umetnosti, sasvim sigurno se neće zahvaljujući koroni zainteresovati za kulturne sadržaje. Dokolica prožeta prekomernim strahom od smrti dovodi do toga da većina ljudi prati redovno izjave kriznih štabova, vodi epidemiološke statistike, proučava stepen smrtnosti virusa covid-19, analizira preduzete vanredne mere… Tome doprinose i mediji koji uglavnom na taj način i izveštavaju. Sadržaji iz oblasti kulture svedeni su, i u medijima i na društvenim mrežama, na minimum minimuma. To je, delimično, i razumljivo. Danas „stručnjaci“ predlažu da ljudi u stresnim situacijama izbegavaju „tešku“ literaturu i filmove. Umetnost koja opterećuje, navodi na razmišljanje, izbegava se kao štetna, kao sastojak koji maltene doprinosi povećanju smrtnosti usled korona virusa“.
A prava umetnost, dodaje Dunđerin, mora to da čini, uvek, i za vreme ratova, i za vreme pandemija. Da stvara mora, ali da promoviše tu svoju umetnost – teško.
„Izolacija, dakle, može da bude pogodna za stvaraoca, ali je, pogotovo u vremenima krize, izuzetno negativna za promociju sadržaja iz oblasti umetnosti. Umetnost, i kultura u celini, proizvodi svoja dodatna značenja, čini da lepota bude uočljivija, život razmljiviji, isključivo kroz interakciju, direktnu komunikaciju, ona traži živu, a ne virtuelnu zajednicu“ .
Milenković sa druge strane smatra da je „virus“ kulturu vratio na, kako kaže „velika vrata“. A kultura nadražuje vrlinu u čoveku.
„Kultura nas brani i čuva od svega, naročito od malodušnosti i sebičluka. Ovaj virus je na test stavio sve naše ranije navike i uvrežena razmišljanja. Naterao nas je da se okrenemo bližnjima. Pokazalo se da nije samo naše zdravlje na ispitu, već i naša kultura, koliko smo zapravo svesni da branimo i čuvamo sebe od drugih i druge od sebe. Kako ćemo prihvatati ono što nam se plasira putem medija zavisi, takođe, od naše kulture. Stoga se može reći da nam je ovaj virus vratio kulturu! I to na velika vrata“.
Epidemije i književnost kroz istoriju…
Izolacija, okrenutost sebi i sopstvenoj misli i mašti, je veoma podsticajna za umetnika, bar za one koji se bave književnim stvaralaštvom.
„U izolaciji, barem kada je u pitanju književnost, nastajala su mnoga remek-dela. I to baš u vremenima najvećih svetskih kriza. Andrić je za vreme nemačke okupacije u toku Drugog svetskog rata u karantinu, zatvoren dobrovoljno u kući, napisao „Travničku hroniku“ i „Na Drini ćuprija“. Crnjanski je u izolaciji proveo više od dve decenije, i za to vreme napisao „Drugu knjigu Seoba“ i „Kod Hiperborejaca“. Toliko puta pominjan do sada roman „Besnilo“ Pekić je napisao bivajući, po sopstvenom osećanju, takođe u nekoj vrsti kućne izolacije u Londonu“ priča Dunđerin.
Dalje, on se dotiče Dekamerona, čiji junaci podsećaju na Šeherezadu, koja u narativni beočug zatvara cara Šuhrijana. Bokačovi junaci se u nedogled raspričanom pričom brane od ludila, u koje bi ih oterao strah od gotovo izvesne, kugom prizvane smrti.
„O samoj epidemiji koja podseća na kataklizmu postoje bezbroj književnih dela. Pored pomenutog Pekićevog dela, koje nam je danas jasnije nego ikad, i aktuelnije nego u vreme kada je objavljeno, dva primera iz istorije svetske literature posebno su poučna. Bokačov „Dekameron“ pokazuje kako je, pričajući priče, a živeći u skladu sa prirodom, moguće pobediti kugu. Sa druge strane, Edgar Alan Po u priči „Maska Crvene smrti“, takođe posvećenoj kugi, opominje da nikakva izolacija čoveku ne pomaže – Smrt je tu, i dolazi po svoje, ma koliko čovek živeo u iluziji da može da joj umakne…“ kaže Dunđerin.
„Stvaralac je uvek u nekoj vrsti izolovanosti, socijalne distanciranosti…“
Pisali su pisci u izolaciji nekad, pišu pisci u izolaciji i sada. A veština dobrog pisanja, blisko je povezana sa veštinom dobrog čitanja.
„Pisac je uvek kada stvara u nekoj vrsti izolacije i socijalne distanciranosti. Sada smo samo u dvostrukoj izolaciji, što i nije toliko loše, jer se može mnogo više vremena posvetiti čitanju i pisanju, naročito ovom prvom. Sve ono što se nemanjem vremena odlagalo, sada je došlo na red za čitanje i to je ono što me posebno raduje“ završava Žarko priču.
Šta čitaju pisci…
Uoči praznika knjige, 23. aprila, red je da se odsluži prigodno bdenje, a kako drugačije ako ne uživanjem u knjizi. Da smo ih pitali šta predlažu kao štivo za ove dane, Dunđerin i Milenković bi sigurno preporučili nešto odlično.
Dunđerin bi navijao za nobelovca Stajnbeka i njegove „Plodove gneva“, koji govori o ekonomskoj krizi 30-ih godina prošlog veka. Izvesno je da i nas jedna takva čeka, pa smatra – treba konsultovati iskustvo minulih generacija.
Milenković bi, sa druge strane, pretpostavljamo, preporučio Himenesa i njegovo delo „Ja nisam ja“ ili recimo „Psalme“ Ernesta Kardenala (ljudi od kulture ne misionare samo na zvaničnim stranicama ustanova u kojima rade, već to čine i na svojim ličnim stranicama, pa neke odgovore dobijete i bez pitanja).
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
