Posledice pandemije koje je izazvao virus SarsCov2, neće biti samo zdravstvene i ekonomske, već će se odraziti i na mentalno zdravlje ljudi. Nova realnost sa kojom smo suočeni zahteva drugačiji način organizacije svakodnevnog života i vremena.
Psiholozi navode da su intenzivirane emocije koje trenutno osećamo – strah, bespomoćnost, panika – potpuno očekivane, normalne i prirodne ako imamo u vidu okolnosti u kojima se nalazimo.
Psihološkinja Ana Vlajković smatra da je u ovom trenutku potpuno neprirodno biti sasvim miran i da nas stanje u kom se nalazimo uopšte ne uzbuđuje.
„Izmenjene su životne okolnosti, sve naše emocije su izmenjene, ili su povišene ili su smanjene, kao i strahovi i briga za druge ljude. Bilo bi neprirodno da nismo uznemireni. Uznemirenost nas štiti. Ta jedna zdrava doza straha omogućava nam da sačuvamo i sebe i druge. Da nema te doze straha mi bismo svi sada šetali po ulicama jer je lepo vreme“, smatra Ana Vlajković.
Anksioznost nije poremećaj
U toj „novoj realnosti“ usled uznemirenosti pojačavaju se aksiozna stanja. Strah, napetost, blag bol u grudima, kratak dah, samo su neki od simptoma ovog stanja.
Psihoterapeut Marko Braković napominje da je svaki strah subjektivan osećaj i kao takav racionalan.
„Sama anksioznost nije poremećaj. Ljudi često pominju kad dođu na terapiju da su anksiozni. Svi imamo anksioznost, to je normalna stvar. Strepnja služi da nas pripremi za opasnost i da konstruišemo naredni događaj. Problem je kada imamo još neki poremećaj koji uključuje anksioznost, onda na to treba posebno obratiti pažnju“ napominje Braković.
Što se same anksioznosti tiče postoje razne tehnike kojima se ona može umanjiti. Psihoterapeut preporučuje neke od njih – tehnike disanja, duboko disanje iz stomaka, tuširanje, slušanje zvuka i šuma vode, koje se može naći na Jutjubu, pored drugih zvukova iz prirode koji služe za umirivanje, ali i zvuk vode koja teče iz česme može biti od koristi.
Ko se ovih dana najviše obraća psiholozima
Psihološkinja Ana Vlajković članica je mreže za psihološku pomoć za vreme pandemije. Najčešća pitanja koja joj ljudi postavljaju uglavnom su vezana za tinejdžere i šta roditelji da rade sa njihovom energijom i time što na svaki način pokušavaju da izađu iz kuće u nedozvoljeno vreme. Javlja se i dosta starijih osoba koje samo žele da porazgovaraju sa nekim.
Emocionalna prva pomoć
Psihološka pomoć koju građani dobijaju preko onlajn savetovališta i brojeva telefona nadležnih institucija nisu pregled psihijatra niti psihoterapija.
„Prva psihološka pomoć je razgovor“, kaže Ana Vlajković i dodaje da je „Prva psihološka pomoć usmerena na to da poruči svakome – tu sam, razumem te, prihvatam te, prihvatam tvoja osećanja, ona mene ne ugrožavaju, to je jedno razumevanje, empatija. Izbegava se svaka stigmatizacija bilo koje grupe stanovnišva, naročito onih koji su potencijalno zaraženi a nisu još uvek testirani ili su pak pozitivni na korona virus. Maksimalna emocionalna podrška, to se nekad zove i emocionalna prva pomoć“, objašnjava gošća Oko magazina.
Cilj je da se u narednom periodu, u saradnji sa našim ljudima koji žive u inostranstvu, napravi regionalna mreža prve psiholoske pomoći koja će biti dostupna 24 sata.
Izbegavati lekove za smirenje
U ovakvim situacijama struka naglašava da je upotreba lekova, sedativa i anksiolitika zabranjena i da može biti potpuno kontraporuktivna. Posebno je važno naglasiti i da se ovakvi lekovi nikako ne smeju uzimati bez odluke i nadzora lekara.
„Uzimanje lekova na svoju ruku je zabranjeno i u normalnim životnim okolnostima a ne u ovim izmenjenim. To može imati jako loše posledice jer lek koji je pomogao komšinici neće pomoći vama. Ne treba uzimati savete od komšija i prijatelja, zato što baš konzumiranje neadekvatne terapije vas može odvesti u bolnicu. Ono na šta treba da članovi porodice obrate pažnju jeste pojačana konzumacija alkohola, cigareta, poremećaj ponašanja kod svojih članova i da to treba sprečiti, a jedini način za to je razgovor“, naglašava psihološkinja.
Izolacija najviše pogađa stare i samce
Mere izolacije najviše su pogodile građane starije od 65 godina. U ovoj kategoriji, psihoterapeut Marko Braković posebno izdvaja staračka samačka domaćinstva.
„Osim što su stari ljudi ugroženi zdravstveno, još su i sami. Da li su su udovci, razvedeni, deca žive u drugom gradu, inostranstvu, a pritom su i funkcionalno nepismeni. Tim ljudima možemo da damo i najbrži internet na svetu, neće moći da ga koriste. Ti ljudi su danas najugroženiji i mentalno i zbog životne dobi. Bilo bi dobro da kao što volonteri sada donose hranu, da porazgovaraju sa njima dva tri sata nedeljno fiksnim telefonom, to bi moglo da im pomogne“, savetuje psihoterapeut.
Ljudi sa razvijenim obrazovnim potrebama će lako zahvaljujući internetu pronaći kurseve za učenje engleskog, za šivenje, slikanje… Slušaće muziku, gledati filmove, čitati knjige i na neki način će mnogo lakše prebroditi ovaj period izolacije. Međutim, oni koji to nemaju, koji nemaju resurse za to, čija je mentalna kondicija loša, koji ne vole da uče, njima će trebati razgovor i psihološka pomoć više nego ikome.
„Za njih će morati da se otvori posebna linija. Pre svega za ljude koji žive u samačkim domaćinstvima, koji su stari, nepismeni i imaju lošu mentalnu kondiciju. Njima će biti najteže da pregrme ovo“, zaključuje psihoterapeut Marko Braković.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija, vipvorobjev.com
