Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Bele poklade. Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. Svako ko se zamerio nekome išao je da traži oproštaj i uvek ga je dobijao. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Bele poklade su praznik, i tog dana se svi međusobno druže i čašćavaju. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa Uskršnji post.
U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja tokom poklada.
Bele poklade ili Pročka, kako se u Sirinićkoj župi naziva ovaj praznik, obeležava se nesvakidašnjom manifestacijom. Zastupljeni su brojni običaji koji su od davnina sačuvani u ovom kraju. Proslava praznika počinje okupljanjem takozvanih “vučara”, mladića maskiranih u različite kostime. Poznati su po svojim kreativnim maskama napravljenim od vune i kože, za čiju pripremu je potrebno dosta vremena.
Prema običajima, u prisustvu okupljenog naroda obavlja se svečani čin venčanja Marka Kraljevića, a njegova mlada je uvek muško, obučena u žensku narodnu nošnju. Svadbenu povorku čine vučari koji na konjima ili peške prate mladence i nose mačeve kako bi zaštitili mladu da je neko ne ukrade.
Meštani Sirinićke župe se u prvi sumrak ponovo okupljaju na ulicama noseći unapred pripremljene “kumbare” (baklje), koje se prave od smreke i trešnjine kore. Paljenje kumbara simbolizuje teranje zlih sila koje se po verovanju plaše vatre, a u skorije vreme postoji i nadmetanje u izdržljivosti ko ce veću kumbaru okretati oko sebe. Za to vreme pevaju se i izvorne narodne pesme iz ovog kraja. Posle paljenja kumbara odlazi se kućama gde se pokladuje i uživa u trpezi sa raznim domaćim jelima.
Noć Belih poklada u Sirinićkoj župi doživljaj je koji se ne može opisati. Mrak, vatrene kugle koje se okreću u krug, mnoštvo naroda, najbolja domaća rakija, bogate trpeze, jednom rečju opšte narodno veselje koje se ne sme propustiti.
Izvor: TV Most
