Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je u intervjuu za nedeljnik Jedinstvo da su takse na robu iz centralne Srbije koje je uvela Priština i pretnje o uvođenju reciprociteta u potpunoj suprotnosti sa onim što je nedavno potpisano u Minhenu, da se bez obzira na teška politička pitanja, ljudi i narodi mogu povezivati u zajedničkoj želji za ekonomskim napretkom.
Kako je objasnio Đurić, potpisanim dokumentima u Minhenu izražava se politička spremnost da Srbija učini potrebne korake kako bi se, kroz obnovu železničkog saobraćaja i izgradnju auto-puta kroz Toplicu, olakšao protok ljudi, robe i usluga sa južnom srpskom pokrajinom. Reč je, kako kaže, o pismu o namerama, dakle ne o pravnom aktu, već deklaraciji političke volje.
“Veoma smo vodili računa da nijednim slovom ili zarezom u tim dokumentima ne budu ugroženi interesi Srbije, odnosno da se njima ni na koji način neposredno ili posredno ne zadire u statusna pitanja – rekao je Đurić, odgovarajući na pitanje Jedinstva, šta je tačno potpisano u Minhenu i šta to konkretno donosi Beogradu i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i dodao: Ukoliko bi ono što je potpisano bilo i realizovano, a mi ćemo sa naše strane činiti sve da tako bude, neposrednu korist imaće žitelji Toplice i Srbi u Kosovskom Pomoravlju, centralnom delu naše južne pokrajine i Sirinićkoj Župi, dakle stotinak hiljada naših sunarodnika u pokrajini kojima je u ovom trenutku zbog loše saobraćajne infrastrukture otežana veza sa centralnom Srbijom. O potencijalnim benefitima za našu ekonomiju ne moram ni da vam pričam”.
Može li se doći do kompromisa i realizacije potpisanih sporazuma, ukoliko Kurti nastavi sa arogancijom i optužbama prema Beogradu, a pre svega ukoliko Priština ne ukine takse i prestane sa insistiranjem na merama reciprociteta?
Takse na robu iz centralne Srbije koje je uvela Priština i pretnje o uvođenju reciprociteta u potpunoj su suprotnosti sa duhom onoga što smo potpisali u Minhenu. Neka Kurti sad objašnjava Amerikancima da li na njegovoj strani postoji politička spremnost da žiteljima Kosova i Metohije omogući da žive bolje. Iza ove političke izjave stao je predsednik Privremenih institucija samouprave u Prištini Hašim Tači, i ostaje da svoj definitivni stav o tome iznese nova vlada privremenih institucija samouprave. Svojim stavom prema ovom pitanju oni treba da pokažu da li su elementarno odgovorni i prema građanima na Kosovu i Metohiji i prema stabilnosti regiona. Priština, podsetiću vas, nije kredibilan partner u bilo kakvim razgovorima, jer njihova jedina obaveza preuzeta u Briselu, Zajednica srpskih opština, do danas nije formirana, ali sada će, ukoliko budu želeli da nastave da izvrdavaju obaveze, morati da se konfrontiraju, ne samo sa EU, već i sa svojim najvećim i najvažnijim sponzorom.
U kojoj meri pragmatičan stav SAD i stavljanje u prvi plan ekonomskih tema može doprineti normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i očekujete li više razumevanja za poziciju Srbije?
Administracija predsednika Trampa, kako smo mogli čuti od njegovog izaslanika ambasadora Ričarda Grenela, smatra da se, po strani od teških političkih pitanja, ljudi i narodi mogu povezivati u zajedničkoj želji za ekonomskim napretkom. Mi smo saglasni sa tim stavom, i godinama unazad radimo na tome da, sasvim nezavisno od pitanja statusa naše južne pokrajine koje je najteži izazov u odnosima Beograda i Prištine, olakšamo život ljudima na Kosovu i Metohiji. U Prištini, međutim, postoji sasvim suprotna tendencija – da se građani učine taocima nerešenih političkih pitanja, kako bi se stalnim pretnjama destabilizacijom vršio pritisak i na međunarodnu zajednicu i na Beograd.
Od početka učestvujete u pregovorima Beograda i Prištine, i prisustvujete bilateralnim sastancima delegacija Beograda i Prištine u organizaciji zvaničnika EU. Kako danas izgedaju susreti beogradskih i prištinskih predstavnika, imate li utisak da EU još uvek drže stranu Prištini i očekujete li skori početak dijaloga Beograda i Prištine?
Dijalog uz posredovanje EU je potpuno zamrznut od trenutka kada je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije. U međuvremenu je i EU prolazila kroz proces prekomponovanja sopstvene administracije, tako da već duže vreme tu nema nikakvog napretka. Stvari su, kako bi se u narodu reklo, na ledu. Duže vreme jedine poruke koje smo dobijali na temu dijaloga Beograda i Prištine bile su na bilateralnom nivou, od pojedinih članica EU. Videćemo kakav će stav nova evropska administracija imati prema dijalogu Beograda i Prištine i da li namerava da u taj proces uđe sa novom energijom i dinamikom. Razume se, osnovni korak da bismo uopšte mogli da razmišljamo o nastavku briselskog dijaloga jeste da se bezuslovno ukinu anticivilizacijske takse Prištine.
Da li su albanski politički predstavnici razumeli šta je kompromis i da Priština ne može sve dobiti, a Beograd sve izgubiti?
U Prištini i dalje ima onih koji u nacionalromantičarskom zanosu misle da je njihova volja obavezujuća za ceo svet, i da samo treba da uporno traže da bi im se sve dalo. To je ne samo naivno, već i veoma opasno, jer tu vrstu mentaliteta neki političari tamo prenose i na građane, čime se podiže prag njihovog očekivanja. Da bi moglo biti stabilnosti u regionu i koliko-toliko normalnih odnosa na relaciji Beograd Priština, obični Albanci na Kosovu i Metohiji moraju biti suočeni sa realnim stanjem i imati realnija očekivanja.
Izvor: Jedinstvo/ Kosovo online
