Projekcija reportaže o mitrovačkoj Gimnaziji – Svedočanstvo grada i vremena

U Mitrovačkom socijalnom klubu u Kosovskoj Mitrovici održana je projekcija reportaže o mitrovačkoj Gimnaziji.

Kroz reportažu, koji prati osnivanje i životni vek Gimnazije, kvalitet i rad tadašnjih i sadašnjih nastavnika i učenika, prožimaju se istorijski i nostalgični momenti kao i priče sagovornika, koji su bili deo pomenute škole.

“Ideja je nastala krajem prošle godine kada je Gimnazija obeležila 100 godina postojanja a zapravo je deo života svih nas, na ovaj ili onaj način. I sama sam provela dve godine u toj školi i ona nije samo simbol detinjstva i odrastanja već zapravo simbol našeg rada kroz naše živote kao i naše dece, naših sugrađana. Ostavili ste jedno svedočanstvo, ne samo vremena već i svedočanstvo grada, pre svega ono što je naš grad nekada bio” kazala je na početku projekcije glavna urednica “Kossev” portala Tatjana Lazarević.

Ona dodaje da se mnogo toga lošeg dogodilo u prethodnom periodu, da svaki grad ima svoj život i da je to loše deo života Kosovske Mitrovice.

“Nažalost, mnogo toga lošeg se dogodilo poslednjih godina ali svaki grad ima svoj život pa je i to loše deo života našeg grada. Hoću da podelim jedan lični utisak, nešto što me je sa jedne strane mnogo obradovalo što ste svi vi ovde koji ste govorili u filmu a sa druge strane postoji nešto što je unelo zebnju a to je da u filmu nemamo direktora škole i nemamo đake iz ove generacije. Veoma mi je žao kolega koji su mesec dana sa direktorom škole dogovarali razgovor i svakog dana im je govorio sutra, i na kraju se nije pojavio. Đaci su iz ove generacije hteli da govore ali svi su na kraju otkazali jer im direktor nije dao dozvolu škole. Ja školu pamtim po nečemu drugom, Gimnaziju pamtim po posebnom profilu đaka a to je da svi imamo svoj lični kredibilitet, svoju slobodu i obavezu javne izgovorene reči, obavezu da svedočimo svojim sugrađanima i da govorimo o onome što čini naš život. To je vreme koje ja pamtim i žao mi je što se to vreme promenilo bez ikakve osude” rekla je Lazarevićeva.

Autor reportaže, novinar portala “Kossev” Ivan Mitić kaže da minutaža reportaže u trajanju od 30 minuta nije bila planirana i da su im sagovornici, svojim izjavama i pričom, dali vetar u leđa da produže trajanje.

“Ovo je bio projekat koji je bio planiran da traje deset minuta, možda i malo više. Međutim, kada smo počeli da radimo, postali smo ambiciozniji. Sagovornici su nam svojim izjavama dali taj vetar u leđa da to proširimo. Umesto 10 minuta, imamo pola sata nečega što nije film, nije reportaža ali mislim da je izuzetno lepo i dobro svedočenje o tome kako je nekada bilo i kako je sada biti gimnazijalac. Sa druge strane, ovo je jedno veliko i lepo iskustvo za mene jer ja nisam iz Kosovske Mitrovice i nisam upoznat sa samim radom Gimnazije, njenom istorijom i tradicijom” navodi Mitić.

Nedžmedin Spahiu, nekadašnji gimnazijalac a sada politički analitičar, ističe da je tokom njegovih gimnazijskih dana bilo više entuzijazma i nade za bolju budućnost kod učenika te da su nastavnici drastično snizili svoje kriterijume.

“Tada je bilo entuzijazma, nade za bolju budućnost i bolju perspektivu, koja nažalost nije bila tako realna. Sada ne vidim taj entuzijazam među učenicima, vidim samo kako oni razmišljaju da idu van Kosova i da tamo negde nastave svoju karijeru i nemaju neko poštovanje prema profesorima, starijima, prema društvu, što je veoma žalosno. Profesori su svoje kriterijume spustili, malo po malo, pa kada to krene nizbrdo onda se ne zaustavlja. Umesto da pojačaju svoje kriterijume, oni su ih spustili i to su mane našeg društva. Nakon završene škole, ja sam u toj Gimnaziji kasnije i predavao i upoređujući učenike koje sam tada imao sa sadašnjim studentima, mogu reći su bili mnogo bolji od sadađnjih, u smislu kvaliteta, znanja i privrženosti učenju” navodi Spahiu.

Govoreći o filmu, Spahiu kaže da mu se jako dopao.

“Film je bio odličan. Svakako je pionir u onome što se radilo o identitetu grada Mitrovice što je veliki doprinos. Mogao je da bude mnogo bolji naravno, ali to su mogućnosti i to je veliki povig i dobar uspeh” rekao je.

Aleksandar Saveljić koji je takođe govorio o Gimnaziji, kaže da reportaža prikazuje realno stanje i situaciju iz vremena kada je on bio srednjoškolac.

Mislim da je ovaj film odličan i prikazuje realno stanje i situaciju u to vreme kako je bilo. Mnogo mi se sviđa i hvala vam što ste to uradili. Vratilo me je u vreme mladosti i najviše bih voleo da sretnem stare drugove i drugarice, jer smo svi bili kao braća i sestre a nastavnici – naši roditelji. Mislim da su to najsrećniji dani, kada se posle 70 ili 80 godina setimo jedno drugoga i podsetimo se na dane našeg detinjstva. To vreme je bilo odmah posle oslobođenja, 1947. i 1948. godine, kada je bilo jako teško. Ja sam iz Drenice, srbačkog kraja, i mi smo najradosnija deca bili kada smo mogli da se družimo sa mitrovčanima koji su gradska deca. Mi sa sela smo uvek bili mirni, stidljivi i poslušni i što je najvažnije odlični učenici. Svi smo dobri bili i težili smo da ih sustignemo, u poštenju pogotovo. Nas je bilo sramota da se ne javimo profesoru, čak se i poklonimo. Velika je razlika današnjih učenika i nastavnika. Mislim da je društvo napredovalo i mislim da sadašnji učenici imaju mnogo više znanja nego što smo mi tada imali. Gradivo je bilo skraćeno, nije bilo televizije i udžbenika, sve je bilo prosto” navodi Saveljić.

Produkciju reportaže i projekciju podržala je Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i Britanska ambasada u Prištini u organizaciji Centra za razvoj zajednica.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Comments