Može li Zapad i dalje da ponudi odgovore na aktuelne krize u svetu i buduće izazove – tema je ovogodišnje Minhenske bezbednosne konferencije, koja će, krajem ove sedmice, okupiti evropsku, ali i “prekoatlantsku” političku elitu, kojoj će se u petak, kako je potvrđeno Tanjugu, pridružiti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prisustvo zvaničnika iz ključnih svetskih centara moći i odlučivanja čine ovogodišnji minhenski forum za Srbiju nekom vrstom “ček pointa” u procesu rešavanja odnosa Beograda i Prištine, ali i pitanja sudbine, odnosno kapaciteta Evropske unije i procesa njenog proširenja.
Predsednik Vučić moći će “iz prve ruke”, mada nezvanično, da čuje kako se trenutno “mešaju karte” po ta dva, za našu zemlju, jednako važna pitanja, ili, slobodnije rečeno da “opipa puls” starih i novih igrača angažovanih na tim pitanjima.
U Minhenu će, kako najavljuje organizator, biti i predsednik Francuske Emanuel Makron, zatim brojna delegacija SAD, među kojima i državni sektetar Majk Pompeo, ali i predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, a iz Rusije dolazi šef diplomatije Sergej Lavrov.
Vučić u Minhen putuje nakon što je nedavno Evropska komisija predstavila svoju novu metodologiju proširenja EU, ali i pošto je u Prištini, nakon više meseci, formirana vlada na čijem čelu se nalazi Aljbin Kurti.
I Tači u Minhenu
Vučića očekuje u narednih mesec dana susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je u subotu čestitala Kurtiju na formiranju vlade u Prištini i istakla da se pred njim nalaze važni i teški zadaci, posebno ističući dijalog sa Beogradom.
Na sajtu organizatora navedeno je da će u Minhen doputovati i Hašim Tači, predsednik privremene administracije u Prištini, kojem, međutim, Kurti želi da oduzme sva ovlašćenja za pregovore sa Beogradom.
Kurti, koji najavljuje ukidanje taksi, što je uslov Beograda za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa, ali najavljuje i politiku reciprociteta, koja je za sada potpuno nejasna nova taktika prištinske strane, ali svakako može biti i novi vid pritiska.
Kosovo, kao i proteklih godina, zasigurno će biti glavna tema razgovora koje će Vučić voditi sa visokim zvaničnicima mnogih zemalja.
U Minhen dolaze, pored ostalih, predsednici Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, Azerbejdžana Ilham Alijev, Avganistana Mohamad Ašraf Gani, Litvanije Gitanas Nauseda, ali i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, premijeri Holandije i Kanade Mark Rute i Džastin Trido.
Skupu će prisustvovati i najviši predstavnici međunarodnih organizacija kao što su Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Svetske zdravstvene organizacije (SZO), i drugih.
U Minhenu će, sve u svemu, biti više od 500 najviših zvaničnika.
Gubljenje značaja Zapada
Ovogodišnja konferencija posvećena je temi “gubljenja značaja Zapada”.
U susret konferenciji danas je objavljen “Minhenski bezbednosni izveštaj”, koji će biti osnova za razgovore na skupu.
U izveštaju se ističe da je poslednjih godina politički Zapad, kakav smo poznavali, postao osporavan kako spolja, tako I iznutra.
“Zajedničko razumevanje onoga što znači biti deo zapada bledi”, ističe se u izveštaju koji ukazuje na fenomen “Westlessness”, moto ovogodišnje konferencije, odnosno nestanak značaja Zapada.
U svetlu novog nadmetanja velikih sila i velikog broja kriza zahtevaju zajednički odgovor Zapada, šta znači to što Zapad ne može da se dogovori o zajedničkoj strategiji i prepušta svetsku pozornicu drugima, pitanje je koje će biti u fokusu.
U ovogodišnjem izveštaju se ukazuje na rasprostranjeno osećanje nelagodnosti i bespomoćnosti usled rastuće nesigurnosti po pitanju budućnosti Zapada.
Brojni aktuelni bezbednosni izazovi čine se direktno povezani sa raspadom i povlačenjem Zapada, konstatuje se u izveštaju.
“Pored toga, u zapadnim društvima nestalo je razumevanje šta znači biti deo Zapada. Ostaje nejasno koliko će Zapad moći da izradi strategiju i zajednički odgovor na eru rivaliteta velikih sila, koja se nazire, što bi mogao biti i najveći strateški izazov za transatlanstko partnerstvo”, naglašava se u dokumentu.
Kako je najavljeno, “Minhen 2020” će tražiti odgovore i rešenja za to pitanje kroz razmatranje evropskih projekata, odbrambene saradnje i liberalnog međunarodnog poretka kao celine.
Razgovaraće se i o krizama od Libije do istočne Azije, a neće izostati ni fokus na posledicama klimatskih promena.
Izvor: RTS / Tanjug
