Mustafa i Tači izmiču Kurtiju fotelju premijera

Tri meseca posle održavanja vanrednih izbora Kosovo nije ni korak bliže formiranju vlade koju bi činile dve stranke sa najviše osvojenih glasova. Razgovori lidera Samoopredeljenja Albina Kurtija i Demokratskog saveza Kosova Ise Mustafe koji traju od kraja decembra su sve duži, ali bez dogovora. Ukoliko Kurti ne uspe do sredine februara da sastavi vladajuću većinu, gotovo je izvesno da će ostati u opoziciji. U tom slučaju novi mandatar mogao bi da bude upravo Mustafa, koji bi se o novoj koaliciji dogovorio sa Demokratskom partijom Kosova čiji je osnivač i nekadašnji šef Hašim Tači, aktuelni predsednik privremenih kosovskih institucija.

U ponedeljak, Tači je dao rok od 48 sati Kurtiju da njegova stranka predloži mandatara. Tim povodom, iz Kurtijeve partije su nakon sastanka rukovodstva rekli da ime mandatara neće izneti u zadatom roku koji im je dao Tači i da će ih u narednim danima pisanim putem zvanično obavestiti o imenu mandatara. „Važno je da sačekamo da znamo šta je zahtev DSK-a, razgovori će biti nastavljeni, rukovodstvo je radnoj grupi dalo pun mandat da se obaveže na što skorije postizanje sporazuma”, rekao je član Predsedništva Samoopredeljenja Arberije Nagavci.

Osnovni razlog zašto Kurti odbija da prihvati Tačijev zahtev jeste kupovina vremena, jer kada dobije mandat ima zakonski rok od 30 dana da formira vladu. Da u razgovorima Kurtija i Mustafe nešto škripi svedoči i to što dve strane nisu promenile svoje stavove. Pri tome, deluje da deo međunarodne zajednice uz pomoć Ise Mustafe čini sve da Kurtija ostavi u opoziciji. Tako se krajem prošle godine delegacija DSK-a u Berlinu sastala sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog između Kosova i Srbije Ričardom Grenelom.

Posle razgovora koji su se vodili daleko od očiju javnosti izdato je saopštenje u kome je Grenel pozvao na ukidanje takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i na ekonomsko povezivanje regiona. Posle tog sastanka Mustafa je zauzeo još oštriji stav u razgovorima sa Kurtijem, pa se tek sada čini da je dogovor dva lidera nemoguća misija. A član Predsedništva DSK Haki Rugova zapretio je juče čelnicima Samoopredeljenja da vlada može da bude formirana i bez njih, iako je stranka Kurtija pobedila na izborima održanim 6. oktobra, prenosi „Gazeta ekspres”. „Ukoliko se ne postigne dogovor postoji varijanta B”, konstatovao je Rugova.

A „plan B” podrazumeva da bude formirana vlada čiji bi premijer bio Isa Mustafa i koju bi činio Demokratski savez Kosova, Demokratska partija Kosova (DPK) Hašima Tačija i Kadrija Veselija i koalicija Nisma koju predvode Bedžet Pacoli i Fatmir Limaj. Poznato je da su politički predstavnici DPK-a česti gosti u Vašingtonu.

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša za „Politiku” kaže da je mnogo izglednije da Mustafa na kraju postane novi premijer nego da to pođe za rukom Kurtiju. „Jedan od ljudi koji ima nameru da njegova partija bude deo vlade je Hašim Tači. On blokira postizanje dogovora i kada je video da Kurti ne može da formira vladu traži da mu što pre da mandat, jer će se na kraju pokazati da Samoopredeljenje nema kapacitet da napravi dogovor. Iako su gotovo svi govorili na osnovu rezultata izbora da je navodno sve završeno, sada tri meseca posle održavanja izbora vidimo da ništa nije završeno”, kaže Beriša.

Ocenjuje da se Kurti preigrao u političkim igrama i kao dokaz tome navodi da je njegova partija uzela mesto predsednika Skupštine Kosova, iako je to mesto trebalo da pripadne DSK-u. Kao dokaz političke naivnosti navodi i da je Kurti već dao predlog svojih pet ministara i zanimljivo je da je čoveka iz Makedonije preporučio za ministra inostranih poslova.

„Sve vodi ka tome da će na kraju biti formirana kosovska vlada bez Samoopredeljenja. Isa Mustafa otvoreno koči ovaj proces jer smatra da njima pripada mesto premijera, a istovremeno su počele svađe između dve poslaničke grupe Samoopredeljenja i DSK-a. Ljudima nije jasno zašto o tome razgovara Isa Mustafa, jer se očekuje da će na kraju biti formirana vlada DSK-a i DPK-a. Da se nešto ozbiljno dešava pokazuje i to što su predstavnici Srpske liste u noći između ponedeljka i utorka do dva sata ujutro bili na sastanku kod Hašima Tačija”, ističe Demo Beriša. Ako bi mesta u novoj vladi našla i Srpska lista i predstavnici ostalih manjinskih zajednica, takva vlada bi imala podršku 78 poslanika. U opoziciji bi osim Kurtija ostao i odlazeći premijer Ramuš Haradinaj.

Direktor Centra za globalizaciju Dejan Miletić za naš list ocenjuje da se, bez obzira na to ko bude na čelu pokrajinske vlade, nova vlast neće zalagati za kompromis između Beograda i Prištine. Kaže da sve što rade Albanci je dezavuisanje procesa traženja kompromisnih rešenja. „Oni su ubeđeni da bi im eventualni odlazak Donalda Trampa mnogo više koristio za maksimalizaciju svoje pozicije, tako da je u tom kontekstu teško očekivati konkretne rezultate. Njihovi lobisti su veoma dobro pozicionirani u Kongresu i sada ne mogu do kraja da pruže punu podršku njihovim težnjama. To što radi Grenel je blisko Trampu, ali ne i Nensi Pelosi i ’dubokoj američkoj državi’ i albanskim lobistima koji rade na rasparčavanju srpskih interesa”, kaže Miletić.

Očekuje da će se kosovska vlada formirati u zavisnosti od pritiska zapadnih centara moći, ali navodi i da ako bi vladajuću većinu činili DSK i DPK, ona ne bi imala ozbiljan pregovarački potencijal. „Ako se i formira nova vlada, ona bi bila klimava i svaki ozbiljniji pokušaj da se ukinu takse i odmrzne dijalog bio bi onemogućen. Nikakav optimista nisam kada je u pitanju njihovo rukovodstvo, jer igraju dvostruku igru i političkim smicalicama pokušavaju da opravdaju sve da ne dođe do nastavka dijaloga Beograda i Prištine”, navodi Dejan Miletić.

Brisel traži da Beograd izruči Mehmetaja Prištini

EU pažljivo prati slučaj pritvora Nezira Mehmetaja od strane vlasti u Srbiji i poziva na saradnju Prištine i Beograda, podsećajući na principe dijaloga između Kosova i Srbije na osnovu kojih bi trebalo da se istraže navodna krivična dela pred sudovima prebivališta osumnjičenih, izjavio je portparol šefa diplomatije EU Žozepa Borela Peter Stano. Policija Srbije je 3. januara pritvorila Nezira Mehmetaja, iz sela Rudica u opštini Klina, pod sumnjom za izvršenje krivičnog dela ratnog zločina za šta mu je sud u Beogradu odredio meru pritvora od 30 dana. Stano, je za portal „Gazeta ekspres” izjavio da pomno prate slučaj i da bi pravosudne institucije na Kosovu i u Srbiji trebalo međusobno da sarađuju u istrazi i procesuiranju navodnih krivičnih dela. Kazao je i da prema principima dijaloga o kojima su se složili Kosovo i Srbija, Nezira Mehmetaja bi trebalo da procesuiraju sudovi na Kosovu.

Izvor Politika

Comments