Zahtev predsednika Kosova Hašima Tačija Aljbinu Kurtiju da predloži mandatara buduće vlade Kosova u roku od 48 sati je politički zahtev, pojasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ovu odluku kosovskog predsednika jedan od službenika iz njegovog ureda.
Ustav Kosova, naime, kako je za RSE pojasnio i stručnjak za ustavna pitanja Dastid Palaska, ne predviđa koliko dugo predsednik treba da čeka na predlog za kandidata za premijera političke partije koja je pobedila na izborima.
Međutim, iz kancelarije predsednika navode da svi priznaju hitnost formiranja nove Vlade Kosova.
“Uzimajući u obzir tu činjenicu, predsednik je Kurtiju dao 48 sati da uloži napore da predstavi svog kandidata za premijera. To je, naravno, bio politički zahtev zasnovan na potrebi da se uspostavi nova vlada koja bi služila potrebama naroda. Nadamo se da će Kurti predložiti kandidata što pre to bolje”, kaže ovaj službenik o odluci koju je Tači doneo u ponedeljak 6. januara, posle sastanka sa Kurtijem.
Kurti: Nije bilo priče o rokovima
Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti, za kojeg se očekuje da će biti predložen za mandatara, kaže za RSE kako Tači tokom konsultativnog sastanka u ponedeljak nije govorio o rokovima.
“Tokom jučerašnjeg kratkog konsultativnog sastanka, koji ne može imati pravne efekte, predsednik nije spomenuo nikakve rokove, i nije izgovorio izraz ’48 sati’ koji je kasnije mogao da se pročita u njegovoj Fejsbuk objavi. Tokom sastanka koji je trajao manje od šest minuta, u prostoriji nas je bilo šestoro”, kazao je Kurti.
U međuvremenu, sastanak Predsedništva Pokreta Samoopredeljenje na kome treba da se odluči o mandataru nove vlade završen je za utorak i biće nastavljen u sredu pre podne, saopštio je lider te partije Aljbin Kurti. On je dodao da je do prekida sastanka došlo zbog drugih obavzea. Rekao je i da se komunikacija sa Demokratskim savezom Kosova (DSK) oko formiranja nove vlasti nastavlja i da će se sastati sa liderom te partije Isom Mustafom što je pre moguće.
Kurti je na konsultacije sa Tačijem u ponedeljak otišao bez dogovora sa DSK, s kojim teži da formira vladu. Na sastanku nije izneo ni predlog za mandatara, rekavši da će Tačija o tome pismeno obavestiti nakon zasedanja Predsedništva Pokreta Samoopredeljenje. Posle toga, Tači mu je dao rok od 48 sati da iznese predlog mandatara, pre nego što, kako je upozorio, “preduzme sledeće ustavne i zakonske korake”.
Još uvek bez dogovora sa DSK
Kurti je u međuvremenu pozvao DSK da nastave pregovore o formiranju zajedničke vlade i postignu dogovor.
DSK je u ponedeljak uveče nakon zasedanja Predsedništva te stranke izrazio spremnost da nastavi razgovore sa Samoopredeljenjem “na bazi poverenja i partnerstva”, poručivši da su “balansirana vlast i zajedničke odgovornosti od suštinskog značaja za funkcionisanje moguće koalicije”.
Odnosi između ove dve partije zakomplikovali su se nako konstitutivne Skupštine Kosova 26. decembra, kada je za predsednika te institucije predložen, a glasovima i DSK izabran poslanik Samoopredeljenja Glauk Konjufca, jer Samoopredeljenje i DSK nisu mogli da se dogovore o raspodeli vodećih funkcija u državi. Pozicija predsednika skupštine je, na osnovu dotadašnjih pregovora, trebala da pripadne DSK-u.
Nakon što predsednik Kosova zvanično bude obavešten o kandidatu za mandatara, imenovaće ga dekretom i tog trenutka počinje da teče rok od 15 dana za predstavljanje Skupštini sastava nove vlade.
Kosovski advokat Dastid Palaska, bivši spoljni savetnik za osnivanje i funkcionalizaciju Ustavnog suda u izjavi za RSE navodi da Ustav ne predviđa koliko dugo predsednik treba da čeka na predlog za kandidata za premijera političke partije koja je pobedila na izborima.
On, međutim, dodaje da politička partija koja je pobedila na izborima mora da deluje efikasno, budući da neopravdana odlaganja mogu da prouzrokuju negativne posledice po zemlju.
“Politička stranka koja je pobedila na izborima je dužna da opravda bilo kakva odlaganja, ukoliko je potrebno dodatno vreme za postizanje koalicionog sporazuma”, navodi Pallaska.
On ističe da s pravom za predlaganje kandidata dolazi i obaveza da se to pravo i iskoristi, te shodno tome pobednička partija ne može odlagati nominaciju svog kandidata u nedogled i bez razloga.
Palaska navodi da, ukoliko politička stranka čak i odustane od odgovornosti da predloži kandidata za premijera u razumnom roku, predsednik može, ali nije dužan, da predloži premijera kojeg je ta stranka iznela tokom izborne kampanje, kako bi se sprečila ustavna blokada. To bi, dodaje, pokrenulo proces formiranja Vlade, ali i omogućilo materijalizaciju ustavnih posledica koje proizilaze iz neuspeha da politička partija koja je pobedila na izborima formira vladu, što znači raspuštanje Skupštine u roku od 60 dana od dana kada je nominovan kandidat za premijera.
Tokom pregovora o zajedničkoj vladi koji su krenuli odmah posle izbora 6. oktobra 2019. godine, Samoopredeljenje i DSK, iako su se složili o programu vladavine, nisu uspele da postignu finalni dogovor.
DSK je insistirao da pored predsednika Skupštine, prvog zamenika premijera i pola Vlade (pet ministarstava), dobije i poziciju predsednika Kosova 2021. godine, kada aktuelnom predsedniku istekne mandat. Samoopredeljenje je bilo mišljenja da se o poziciji predsednika treba pregovarati kasnije, nakon što vlast bude formirana.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: APA
