Izložba slika Srđana Košanina u “Akvarijusu”: Zagonetne slike zagonetnog čoveka

„Vlačara misli“ naziv je izložbe slika  mitrovačkog slikara i pesnika Srđana Košanina, otvorena je poslednjeg dana 2019. godine  u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“.

Ovo je njegova druga samostalna izložba. Prvi put je izlagao  takođe u „Akvarijusu“, pre četiri godine.

„Vlačara misli“ je zagonetno ime za platna koje je oslikao zagonetni čovek.  Košanin slika šta on hoće, na način na koji hoće, tehnikom kojom hoće, kad hoće, potpuno ravnodušan za potrebu likovne teorije da ga odredi anformelom, akcionim slikarstvom ili kojim već pravcem.  Slika misao, stih, upečatljivo osećanje, zamagljene  simbole radosti i tuge.  Kao Sfinga, zadaje zagonetke posmatraču i ne zanima ga da li on ume da je reši ili ne. Te slike traže strpljenje. Posvećenost. Istančanu dušu. Tek onda možeš da čuješ priču koju pripovedaju. A govore tako mnogo. One da, ali Košanin ne. Zapravo, one jesu jezik kojim on svetu saopštava šta misli i oseća. A taj jezik je gotovo nemušt za veći deo vaseljene. Za onaj njen deo koji ne misli, pa za vlačaru tu nema posla.

Struka o Srđanovom slikarstvu govori konkretno. Akademski slikar i rukovodilac  „Akvarijusa“ Miljana Dunđerin kaže da se na njegovim platnima jasno uočava duhovnost , da su prožeta njegovom poezijom i da oslikavaju stanje njegove duše.

“Njegov kolorit je jako neobičan, drugačiji, različit, a ono što je možda i suštinski bitno to je da on mnogo istražuje. I u ovoj postavci možete videti da od prve do poslednje slike postoji jedan potpuno drugačiji pristup u samom radu. To jeste na neki način odlika ljudi stvaralaca, koji se ne zaustavljaju na onom dobitnom šablonu – ko jednom uspe da naslika dobru sliku, pa nastavlja samo u tom smeru, nego prosto istražuje” kaže Dunđerin.

Ona primećuje i da se Košanin rado i neustrašivo igra “otrovnim bojama” – ljubičastom I zelenom koje umeju da ubiju estetiku lepog.  Šta je estetika znamo, ali šta je lepo?

“Veoma često, u razgovorima, shvatam da iza tih njegovih slika, kada bi ih on opisivao, verovatno stoji jedna mala knjiga. Mnogo toga vidi i naslika u njoj. Da li mi to vidimo, to je stvar estetike. Možda se nekome ova izložba nekome svidi, a nekom ne, ali ono što je sigurno to je da Srđan Košanin svakog dana živi umetnost i hvala mu što je svih ovih godina ovde sa nama, svakog dana, a ne samo kada mu je otvaranje izložbe”  dodaje Dunđerin.

Srđanova platna su mesta susreta poezije I slikarstva.  Iz te biosinteze, Miljana –slikar sintetiše likovni izraz, a Aleksandar – pisac književni trenutak.

“Mislim da je  Srđan pre svega veliki pesnik i ovaj slikarski opus u velikoj meri nadahnut njegovom ranijom lirikom. To je još jedan jubilej, prošlo je tačno 20 godina otkako je izašla Košaninova zbirka pesama ‘Prelomljeni bosiljak’ i ja, čitajući te stihove, u velikoj meri razumevam ove slike. To su stihovi, čini mi se u poslednje dve decenije među najkvalitetnijim koji su nastali, barem kad je u pitanju srpska poezija na Kosovu i Metohije,” rekao je Dunđerin.

O vezi između kolorita poezije i poetike kolorita, o stihovima u bojama i obojenosti stihova govorio je i sam Košanin.

“Drago mi je da sam ovo izneo iz podruma, da pokažem mojim prijateljima, pa kako se kome dopadne. Što se tice mog slikarstva, ovo je samo jedna crtica onoga što je zapisano u mojoj poeziji u knjizi ‘Prelomljeni bosiljak’” kaže Košanin.

Slike su tapacirung duše. Čovek izvrnut natraške. Postava čovekove glave sa svim manje-više nepravilnim šavovima po kojima je zakrpljen… sa svim grubim porubima , virutkavim končićima i naborima iz kojih izviruju svi razigrani andjeli i demoni… Njihova igra i jeste ceo život čovečji. Ako pobedi svetlost – bosiljak si. Ako je mrak jači, onaj si koji lomi bosiljak.

Srđan Košanin jerođen 1966. godine u Kosovskoj Mitrovici.  Novinar je u Radiju Kosovska Mitrovica i slikar koji je boje rastvarao vinom. Stvarno. Ne metaforički.

Izložba će biti otvorena do 15. januara.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Comments