Srpski glumac Branislav Stanković u njujorškom pozorištu

Glumac iz Kosovske Mitrovice Branislav Stanković našao se na bini njujorške pozorišne trupe La MaMa u predstavi “Trojanke”, koja se igra više od četiri decenije. Priča o La Mami ne može se ispričati, a da se ne pomene saradnja sa BITEF-om. Među mnogim svetskim gostima BITEF-a u Beogradu bili su reditelji čija dela su stvarana u La Mami: Robert Vilson i Andrej Šerban. Upravo je Šerban režirao “Trojanke”, a u glumačku podelu izabrao Baneta, kao jednog od nekolicine umetnika sa Kosova. O boravku u Njujorku, Stanković je govorio ekskluzivno za Glas Amerike.

La Mama, off off Brodvej, Njujork, lokalna adresa teatra, a misija – umetnički, intelektualno i bez razlika spojiti talentovane ljude iz celog sveta. Zvuči alternativno i idealistički, ali statistika i imena koja slede uveriće vas da ovaj koncept iz 1961. uspeva: više od 5.000 produkcija i 150 hiljada umetnika. Među njima: Sem ŠepardDajen LejnHarvi Kajtel, Stiv BušemiBet Midler Olimpija Dukakis. La Mama je takođe već upisana i u kulturnu istoriju Balkana, a u nju zajedno sa ovom kompanijom ulazi i Branislav Stanković.

On za Glas Amerike kaže da mu je velika čast bila kada je dobio poziv posle kastinga u Kosovskoj Mitrovici.

“Ja sam se njima svideo, odgovarao im za tu ulogu, pozvali su me i tu je pitanje bilo u vazduhu bukvalno, da li ću doći za Ameriku ili neću. Mi smo imali tri premijere na Kosovu, onda su me obavestili mejlom, “Branislave pozvan si da igraš”, evo ovde sam i dalje 20 dana i dalje se oporavljam od toga… Ne mogu da shvatim gde sam i gde igram, sa kojom ekipom, sa kojom produkcijom”, kaže Bane u razgovoru za Glas Amerike, sat vremena pre nego što će izaći na scenu.

A na sceni je sa oko 50 ljudi. Među njima glumci sa Kosova. Priprema je rađena na Kosovu, imali su probe u Prištini, tamo postavili sve scene, i igrali u Prizrenu, Prištini i Mitrovici. Stanković kaže da je u početku bilo desetine glumaca, ali je sistemom odbacivanja reditelj izabrao njih nekoliko. Potom dolazi u Njujork, probe svaki dan od deset ujutru do sedam uveče, a onda 10 izvođenja svako veče zaredom.

“U početku je bio veliki strah u pitanju, prvi put da radim u američkoj produkciji, nije čak ni koprodukcija, a drugačiji sistem rada imaju, skroz drugačiji. Pošto sam pušač, najviše sam imao problema oko cigareta, jer je bilo ono, u fazonu imamo pauzu i dođe direktorka i kaže, ‘Bane, naših 5 minuta, a ne tvojih’, pošto ja sam često preterivao”, priznaje mladi glumac.

A direktorka pozorišta Mia Ju, takođe glumi u predstavi, u kojoj ima i glumaca koji su u njoj i po 40 godna. “Trojanke”, jedna od Euripidovih tragedija koja govori o besmislenosti rata, igra u La Mami, od 1974. U ovoj glumačkoj postavi, pored glumaca sa Kosova, našli su se i glumci iz Gvatemale i Kambodže, može se reći, narodi koji su imali prilike da osete ratne strahote.

Imamo ove umetnike sa Kosova i oni čak i na Kosovu nemaju prilike da komuniciraju, da zajedno urade predstavu. Dosta je posebno za ovu grupu ljudi sa Kosova da budu ovde zajedno, u ovoj produkciji. Ova predstava je mnogo porasla, baš zbog drugih zemalja koje su u to uključene, sa Kosovom, Kambodžom i Gvatemalom, mestima i regijama gde je bilo konflikta i neke od stvari i situacija koje smo videli u predstavi, oni su to osetili u njihovim životima”, kaže umetnička direktorka La Mame za Glas Amerike.

Mia Ju igra ulogu Andromahe i u predstavi ima scena kada njeno dete stave u kavez i odvedu ga od nje.

“Čak i u ovoj zemlji, u SAD ta situacija nije tako nepoznata. Ovaj rad je tako jak, razumeli smo ga na intelektualnom nivou, ali tek sada kada smo ga videli pred publikom, jasno nam je koliko su jake te konekcije”, kaže Mia Ju.

Bane se nada da će sa ovim ljudima ostati doživotno u kontaktu. Planira da sanja američki san, ali se vraća u srpsku javu.

“Njujork je jedno mesto gde ti ako hoćeš da se baviš time i uložiš u sebe, možeš da se baviš, jer ovde su sva pozorišta privatna, tako da imaš svog agenta, on traži kastinge, dođu, pozovu te, odbiju te… I mnogo je funkcionalnije to zapravo. U Srbiji, ja se nadam da me čeka posao u Prištinskom pozorištu u Srpskoj drami. Imam par svojih privatnih projekata, nešto igram, nešto režiram”, kaže Branislav Stanković dok se priprema da napusti Njujork.

Iz Njujorka, pored pozorišnih utisaka, nosi muzičke, jer je uživo slušao džez i bluz, koji će ga i u Kosovskoj Mitrovici, koja ima festival takve muzike, podsećati na grad koji nikad ne spava.

Izvor Glas Amerike


Comments