Otkud Kosovu hiljade stranica dokumenata o ratnim zločinima?

Nije sasvim jasno kako je do Ministarstva spoljnih poslova Kosova dospelo više od 10.000 novih dokumenata “za dokazivanje srpskih zločina počinjenih na Kosovu tokom 1998-1999 godine”, koje tvrde da poseduju, a koje Kosovo do sada nije imalo.

Radio Slobodna Evropa (RSE) pokušao je da u Ministarstvu sazna detalje, ali do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili odakle im dokumenti koji će sledeće nedelje biti predati Specijalnom tužilaštvu Kosova koje se bavi ratnim zločinima.

Predmetima ratnih zločina nakon okončanja sukoba kratko su se bavili domaći tužioci, a potom su prešli u ruke administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, da bi ih 2009. preuzela misija Evropske unije na Kosovu – EULEX. Danas su ti predmeti u rukama domaćih tužilaca.

Ko su izvori?

U Ministarstvu spoljnih poslova rekli su da su dokumenti “sakupljeni zakonskim putem i iz više izvora, uključujući i međunarodne”. U dokumentima se, kako tvrde, nalaze i imena osumnjičenih za ubistva poznatih ličnosti, ali i ostali pojedinačni slučajevi ubistava koji su se desili nakon marta 1999. u različitim urbanim sredinama.

Jetljir Ziberaj (Jetlir Zyberaj), šef kabineta odlazećeg ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija (Behgjet Pacolli), u izjavi za RSE kaže da na svakoj stranici tih dokumenata postoje dokazi počinjenih srpskih zločina na Kosovu.

“Ovaj dosije na detaljan i profesionalan način sadrži objašnjenja svih događaja koji su se desili, uključujući i aktere koji su bili u komandnom lancu i onih koji su izvršavali masovne egzekucije nad albanskim civilima”, kazao je Ziberaj.

Dodao je da su u slučajevima počinjenih zločina uključeni i dokazi i ekspertize, kao i svedočenja srpskih policajaca i paramilitaraca u izvršenju masakra.

Za Tužilaštvo dokazi ili informacije?

Da li će se ti dokumenti smatrati dokazima ili informacijama za pravosudne organe, očekuje se da će biti razjašnjeno kada budu predati Tužilaštvu.

Amer Alija, pravni analitičar koji nadgleda suđenja za ratne zločine ispred Fonda za humanitarno pravo u Prištini, smatra da je svaka informacija koja se pruži tužilaštvu u cilju rasvetljavanju ratnih zločina dobrodošla.

“Ti dokazi koji će se dostaviti mogu biti samo informacije za Specijalno tužilaštvo. Oni su možda mogli da ih podnesu i u obliku krivičnih prijava nakon analize sa advokatima, i da osumnjičene povežu sa incidentima i žrtvama. Dokazi koji se predaju u proceduri koja nije u skladu sa krivičnim procedurama mogu se koristiti samo kao informacije”, objasnio je Alija.

Šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli izjavio je na konferenciji za medije ove nedelje da će ovi dokumenti sakupljeni iz različitih izvora zakonskim putem biti podrška kosovskim tužiocima. Dodao je da do pre tri-četiri godina Kosovo nije imalo nikakav pristup predmetima ratnih zločina koji su bili u rukama misija EU i UN na Kosovu.

“Ovo je sakupljeno tokom mog rada. Angažovao sam se sa mnogim ličnostima koji su imali pristup hiljadama dokumenata, a dokazuje da naši tužioci nisu imali pristup njima”, kazao je Pacoli.

Zločini i kazne

U sukobima na Kosovu ubijeno je preko 13.000 ljudi, a više od 1.600 se i dalje vode kao nestali.

Inače, prema podacima Fonda za humanitarno pravo u Prištini, u periodu od 1999. do sada za ratne zločine optuženo je 114 osoba, kažnjeno je njih 40 kaznom između pet i 15 godina zatvora, dok je 26 u bekstvu. Za ostale se i dalje vodi sudski proces.

Od 114 optuženih, 47 su srpske nacionalnosti, 61 albanske, pet crnogorske i jedan iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. Od svih podignutih optužnica, kažnjena su 34 Albanca i četiri Srbina.

U međuvremenu, Ministarstvo pravde je ove godine prosledilo Skupštini Kosova izmene Krivičnog zakonika koje omogućavaju suđenja i izricanja kazne u odsustvu, zbog toga što mnoge osobe koje su deo krivičnog gonjenja i koje mogu biti odgovorne za ratne zločine više ne žive na Kosovu, već u Srbiji.

Izvor RSE/Radio Kontakt Plus

Comments