Pronalaženje konačnog rešenja za Kosovo dodatno je zakomplikovano nakon pobede Samoopredeljenja koje odbija povratak za pregovarački sto, ukoliko to podrazumeva da Priština da bilo kakve ustupke.
Samoopredeljenje je fokusirano na ujedinjenje Kosova i Albanije, ali želi da to bude učinjeno polako i oprezno jer Aljbinu Kurtiju, budućem kosovskom premijeru nije u interesu da se Kosovo ujedini sa državom koja ima mnogo unutrašnjih problema, uključujući korupciju i kriminal, kažu za Danas nezvanično zapadne diplomate komentarišući aktuelnu neizvesnost u vezi sa nastavkom pregovora Beograda i Prištine.
Prema tvrdnjama naših izvora, Samoopredeljenje, koje nije zadovoljno stanjem u Albaniji, pokušaće u bliskoj budućnosti, „preko svog ogranka u Tirani, da podstakne Albaniju da krene u pozitivnijem smeru, pa će se nakon toga razmatrati mogućnosti za ujedinjenje“.
„U međuvremenu, međunarodni akteri nastavljaju da se fokusiraju na problem Kosova, što, uglavnom čine iza kulisa. Sjedinjene Američke Države i dalje nastoje da neutrališu uticaj Rusije u Srbiji tako što će biti pronađeno rešenje za Kosovo. Ali, američki pristup je sve haotičniji, imajući u vidu suprotstavljene interese unutar SAD i različita gledišta unutar EU. Francuska želi da preuzme vodeću ulogu u rešavanju kosovskog problema, kako bi demonstrirala svoju nacionalnu moć, dok novi saziv Evropske komisije takođe nastoji da preuzme primat u tom procesu, kako bi pokazao da ima kredibilitet u međunarodnoj spoljnoj politici, a Nemačka pokušava da ubedi Uniju da u potpunosti isključi svaku mogućnost podele Kosova, iz straha da bi se time destabilisale BiH i Severna Makedonija“, preciziraju sagovornici Danasa.
Diplomate iz pojedinih zemalja EU konstatuju da napori Zapada da se „kosovski čvor“ rasplete „veoma nerviraju Rusiju, koja strahuhuje da će joj biti poljuljana pozicija na Balkanu, zbog čega Kremlj preuzima sve aktivniju ulogu u politici Srbije“.
U Berlinu je juče držan skup pod nazivom „Balkanski dijalozi“. Jedna od glavnih tema razgovora, koji su se odvijali uglavnom iza zatvorenih vrata, bila je mogućnost „postizanja pozitivnih pomaka“ u odnosima Beograda i Prištine. Među učesnicima su bili brojni političari iz ovog regiona, kao i diplomate iz SAD, EU, Nemačke.
Organizatori skupa bili su Institut Istok-Zapad iz NJujorka, čiji član je i bivši američki ambasador u Srbiji Kameron Manter, Beogradski fond za političku izuzetnost i Minhenska bezbednosna konferencija. Mada je Manter pre nekoliko meseci lično pozvao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prisustvuje tim razgovorima, umesto Vučića Srbiju je predstavljao direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić.
Bilo je predviđeno da se učesnicima obrati i kosovski predsednik Hašim Tači.
Izvor Danas
