Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije iz Beograda, u intervjuu za Kosovo Onlajn govorila je o budućem razvoju odnosa Beograda i Prištine, o ulozi Aljbina Kurtija, kao i o tome da je inicijativa za mini-Šengen izuzetno dobra i da bi bez sumnje trebalo da joj se priključi Kosovo.
Ona je istakla da joj je drago što je tokom nedavne NATO nedelje u Beogradu Goran Svilanović, bivši generalni direktor Regionalnog saveta za saradnju, pred vrlo važnim diplomatama i analitičarima iz EU i SAD objasnio šta znači mini-Šengen, da to nije nikakva nova struktura, već da je predviđena i Berlinskim procesom i prethodnim inicijativama koje je pokretao predsednik Vučić i predstavnici drugih zemalja u regionu.
„Sve te inicijative su u sklopu stvaranja ekonomske unije na Zapadnom Balkanu i kompatabilne su sa procesom evrointegracija, a sve podrazumevaju i Kosovo. Jedan od elemenata Briselskog sporazuma je bio i da se ne blokiraju kosovske regionalne inicijative. Nikada nije bilo govora o članstvu u UN, Unesku… Srbija je ispunila svoje obaveze i takve kritike nisu na mestu, a Kosovo sada odbija da se priključi. To govori o politici Kosova i tome šta su spremni da žrtvuju. U nekoj meri se to razlikuje od pozicije Crne Gore, donekle mogu da razumem njihove strahove i zbog francuskog non-pejpera, ali apsolutno ne razumem Tačija, koji govori o evroatlantskim integracijama, a pre neki dan sam videla mapu i broj zemalja koje nisu priznale Kosovo, među njima je i pet članica EU. Čak i kada bi sutra Srbija bila luda i priznala Kosovo, to ne garantuje da bi Španija, Rumunija i ostale zemlje to uradile. O kojim evroatlantskim integracijama Tači govori, kada Kosovo nije ni član „Partnerstva za mir“, baš i zbog toga što ga ne priznaju četiri članice Alijanse.
I iz inostranstva se čuju pojedini glasovi protiv pomenutog sporazuma Beograda, Tirane i Skoplja. Kako gledate na to?
– Do sada zaista nisam čula validne argumente. Bodo Veber, koji je prilično uticajan kada je reč o objašnjavanju nemačke politike na Balkanu i generalno nemačke politike, kaže da mini-Šengen ima elemente koji bi mogli da budu opasni, pa je naveo i migrantsku krizu. U kom smislu? Valjda će biti bolje za sve kada postoje tri ili četiri zemlje koje će zahvaljujući tom sporazumu lakše sarađivati u vanrednoj situaciji.
NISAM SIGURNA KOLIKO JE KOSOVO BITNO ZA AMERIKU
Priština je i dalje bez vlade, da li se plašite da bi to moglo da ugrozi eventualni nastavak dijaloga i kada mislite da će vlada biti formirana?
– Iskreno, ne znam. Naporno je pratiti kako se izbori na Kosovu opisuju kao praznik demokratije, a vidite ovaj izborni inženjering u vezi sa monoetničkim trovanjem i vidite sve slabosti Ahtisarijevog plana i rešenja u kosovskom ustavu i njihovu neodrživost.
Kurti iz Ahtisarijevog plana uzima šta mu odgovara, a ono što mu ne odgovara ne želi da menja institucionalno, nego bira da ne primenjuje te stvari. Neće Srpsku listu, hoće nepostojeći svet Srba koji su lojalni državi Kosovo, koju nije priznalo toliko članica EU. Kurti sada pravi jednu vrstu aparthejda, jer kako drugačije nazvati normativnu diskriminaciju jedne grupe? Diskriminiše Srbe koji žive na Kosovu i glasaju za Srpsku listu i ne žele nezavisnost Kosova u odnosu na one Srbe koje on smatra lojalnim i koji prepoznaju državu Kosovo. To je korak ka tipičnom aparthejdu.
Da li je moguće da Vašington ne može više da utiče na Prištinu da odustane od nekih poteza?
– Meni je milo što je Dalibor Jevtić iz Srpske liste boravio u Vašingtonu i imao važne susrete i što se sastao sa zvaničnicima Kfora, kao i što sam čula Meta Palmera, mog prijatelja i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan, koji je rekao da je legitimnost Srpske liste neupitna.
Jednostavno, treba ujednačiti pristup. Ne možete biti politički lider tamo gde ste bacali suzavac u parlamentu, uz objašnjenje da je Kosovo oteto od strane tajkuna, i onda dve godine kasnije pobediti uz iste uslove i prikazivati se kao novi demokratski lider uz generaciju novih birača. Preuveličava se moć SAD, verujete mi da Vašington ima druga mesta na svetu kojima mora da pokloni pažnju i nisam sigurna koliko je Kosovo uopšte bitno za Ameriku, ali imam veru u nešto drugo.
U šta imate veru?
– Imam veru u početak intenziviranja rada Specijalnog tužilaštva i Suda i da će to doprineti urazumljivanju kosovskih birača da Kosovo nije tako divna zemlja, koju ceo svet vidi kao savršen primer borbe za samoopredeljenje. Kao ni u smislu čistoće borbe OVK, za koju kažu da niko ne može da je oskrnavi, mada je sam OVK to oskrnavio. Od faze saslušanja da se pređe na fazu podizanja optužnica, suđenja i presuda. A ako Kurti i formira vladu, ne samo da će morati da ublaži retoriku nego će osetiti retoriku onih koje je pobedio, jer se ni Haradinaj ni Tači neće odreći svojih planova. Bilo bi dobro kada moje kolege iz civilnog društva u Srbiji ne bi toliko glorifikovale Kurtija. Mimo toga što ne poštuje one delove ustava koji mu ne odgovaraju, Kurti je radio sa Demaćijem, koji je pričao da „će biti krvi na Kosovu zarad nezavisnosti“. Kurti nije nikakva nova generacija političara i to je spin koji dolazi sa zapada.
MOGUĆI INCIDENTI ZBOG OPTUŽNICA
Da li se plašite nereda na Kosovu kada stignu prve optužnice i počnu hapšenja?
– Setite se najvećeg oružanog incidenta nakon ratova devedesetih – Kumanova. To niko neće da spomene. Koliko su se tada otkrile veze Kosovara sa terorističkim napadima. To je pokazalo da demokratska kontrola nad oružanim snagama na Kosovu nije dobra. I početak transformacije KBS-a u oružane snage, koliko god razumela legitimnu kritiku Srbije, to je bio jedini način da se te snage stave pod kontrolu.
Ne treba zaboraviti da je NATO bio protiv toga i da se generalni sekretar Stoltenberg više puta oglašavao protiv toga, ali Alijansa ne utiče na unilateralne odluke članica, kao što nije uticala na Tursku. Koliko je bilo samo skandala u poslednji dve-tri godine u vezi sa bezbednosnim strukturama na Kosovu i veteranima OVK, koji su jaki kao veterani u Hrvatskoj. Imali ste onaj čuveni vic da broj članova SUBNOR-a raste iz godine u godinu, a tako je bilo i na Kosovu. Agim Čeku i još neki su bili optuženi za pravljenje lažnih spiskova, a očigledno je da veterani mogu politički da utiču na vladu. Tako da se slažem da su mogući incidenti kada dođe do prvih optužnica.
Erdogan je u više navrata zapretio da će pustiti talas izbeglica ka Evropi. Kako to može da ugrozi Balkan?
– Ponosna sam kao građanin Srbije na to kako su se moja zemlja i Zapadni Balkan poneli i izborili s prvim talasom izbeglica. Nije bilo lako makedonskoj vladi, toliko je poljoprivrednika čije su usevi potpuno izgazili mučenici koji su bežali od Asadovog režima. Njihovi kapaciteti su, kao i naši, mali, a razmena informacija u takvim kriznim vremenima, zbog dešavanja devedesetih, pogotovo između Beograda i Prištine, nije bila intenzivna koliko je bilo potrebno. Upravo zato, vreme nije na strani Srbije, iako gotovo sve drugo jeste, od ekonomije do povlačenja priznanja, ali zbog moguće nove krize morate imati što čvršće uramljen teren za bolju komunikaciju u regionu.
RAZUMLJIVI POTEZI TURSKE
Iskreno, veoma mi je milo što je jedna ozbiljna NATO zemlja poput Turske postala prijatelj Srbije, i to ne samo zbog Sandžaka. Dobro je da Srbija jača bilateralne odnose sa Ankarom, ali Turska će odluke donositi gledajući svoje interese u odnosu prema Nemačkoj i EU, koje finansiraju boravak izbeglica, ali i u sklopu njenog tretmana kao odgovor na kurdski terorizam. Postoje dve škole kada je reč o turskoj intervenciji – prva da je to neprihvatljivo i da su sada Amerika i EU šokirani kako smo izdali Kurde, i druga škola, kojoj i ja pripadam, da Amerikanci svojim jednostranim avanturama ponekad prave koalicije sa prilično upitnim partnerima i da se ne zaboravi da je Kurdska radnička partija označena kao teroristička organizacija, ali da se njen rejting, kao i kod OVK, menjao. Ne možete imati podjednaki tretman koalicije za jednu priliku i zemlje s kojom ste u savezništvu. Mislim da zemlje članice nisu razumele problem Ankare sa terorizmom i kakav je problem imati tri do četiri miliona izbeglica na svojoj teritoriji. Kada se skupe svi bezbednosni izazovi, mogu se stvoriti uslovi da članica NATO traži da se reaguje po Članu 4 i Članu 5. Ovo što je uradila Turska je sasvim legitimno i zemlje članice NATO bi trebalo da razumeju i budu lojalnije prema lojalnom savezniku.
Kako se Balkan trenutno nosi sa izbegličkom krizom?
– Srbija se razlikuje od RS. Srbija ima nekoliko kampova za migrante, njihova deca, oko 400 njih, krenula su u škole, dok u BIH postoji tendencija vlasti da naseljava izbeglica u Federaciji, i to u nekim mestima koja su ranije bila srpska. Postoji i ogromna tenzija između vlasti Hrvatske i BiH i to nisu mali sukobi kada vam policija Hrvatske upadne nekoliko kilometara u teritoriju.
Da li vas je izjava francuskog predsednika Makrona iznenadila?
– Jeste, ali NATO od svog osnivanja nikada nije tvrdio da će rešavati bilateralne sukobe između zemalja članica. Setite se problema koje su imali Francuzi i Englezi sa SAD zbog Sueckog kanala. Kiparski sukob iz 1974. bio je izuzetno težak za Alijansu, ali NATO uvek preživi i uvek izađe jači iz takvih situacija. Uskoro će biti samit lidera članica NATO u Londonu, pa ćemo videti kakva će atmosfera biti. Ne treba zaboraviti i da Velika Britanija izlazi iz EU, ali ne i iz NATO. Njenim izlaskom Francuska ostaje jedina nuklearna sila u EU, a uz to je i stalna članica Saveta bezbednosti UN, što pogotovo smeta Nemačkoj, a gde su praktično svi jasno stali u odbranu NATO nakon Makronove izjave. Kada je reč o njegovoj izjavi da je „NATO moždano mrtav“, nije u pravu. Prvi put od kraja Hladnog rata NATO je dobio dve nove komande, rasporedio je dodatne trupe u baltičkim zemljama i u Poljskoj, prepoznao je mogućnost sajber rata. Makron je možda u pravu, ali je njegova izjava došla u čudnom trenutku i mogao je to drugačije da kaže, međutim, možda će se njegova izjava pokazati korisnom ako razdrma ostale članice.
Izvor Kosovo Online
