Dr Nele Karajlić: Konstruktivna i duhovita kritika se više ne čuje od buke

Naš poznati muzičar, reditelj, scenarista, glumac i književnik Nele Karajlić boravio je sinoć u Kosovskoj MItrovici, gde je ovdašnjoj publici predstavio svoj poslednji roman “Solunska 28- II deo”  dok je u debati “Juče, danas, sutra”  razgovarao sa publikom o umetničkom izrazu kao sredstvu kritike društva.

Karajlić poručuje: Ako hoćeš kvalitetnu satiru, moraš da se baviš univerzalnim, vanvremenskim društvenim, odnosno  karakternim anomalijama, što automatski znači da se dnevno-političkog manira moraš čuvati po svaku cenu. To podrazumeva da je glavna fora – metafora, kao legitimna stilska figura, dok bi glavna parola večno aktuelog satiričara bila – nikada direktni politički, verski ili nacionalni kontekst.

Sa druge strane, Karajlić smatra da je duh glavni pokretač svega. A da bi duh bio negovan kako valja, njemu je neophodno Kosovo – barem jednom u četiri godine.

“Ja imam duboke veze sa ovim prostorom. Naša prva svirka bila je ovde 1984, 1985. i to je tada bila ljubav na prvi pogled.  Ovo sada je već neka posebna misija u koju ja rado dolazima na svake četiri godine, kao Olimpijada. Volim da dođem, da obiđem neke od manastira, da vidim ljude, da sa njima popričam. Jutros u Dečanima, kažem jednom monahu da je meni poseta Dečanima kao neki punjač za baterije. Osetiš neku energiju koja dole postoji, kada dodirneš one zidove, posle toga možeš napisati još dva romana” priča Karajlić.

Govoreći o tehnološkom talasu i eri informacionih tehnologija, Karajlić  ističe da je danas gotovo nemoguće napraviti nešto nalik “Nadrealistima” jer se danas televizijski termini skupo naplaćuju a i “buka je prevelika”, kritikuju svi, kritikuju glasno i u tom kritičkom žamoru, teško je razaznati kvalitetnu reč. A “Nadrealisti”, oni su, kako njihov idejni tvorac, kaže bili “parodija televizije”.

“Mi smo ušli u jednu tehnološku fazu, koju ja nazivam faza buke. Telefoni su postali nešto što je postalo pristupačno svim slojevima društva. Šta je tehnološka revolucija napravila? Napravila je nešto što je savršeno za svaku vlast. Napravila je buku. Ta kritika koja postoji, koja je konstruktivna i duhovita, mi ne možemo da je čujemo od te buke”, kaže Karajlić.

A nakon svih umetničkih govora kojima se obraćao javnosti, od muzike, preko filma, Karajlić je stigao do klasične književnosti u koju je ušao prvencem “Fajront u Sarajevu”.

Njegov  poslednji roman “Solunska 28” izazvao je ogromnu pažnju javnosti.  Najpre prvi, potom drugi njegov deo, a autor je najavio da treba očekivati i treći, jer je sa izdavačem “Lagunom” dogovoreno da knjiga izađe u formatu trilogije.

Ovom knjigom, Karajlić je pokazao da ume da “priča priču” upustivši se u ozbiljan književni rad, jer pisati o Beogradu u zadatom istorijskom trenutku kakav je period između dva rata, bio je ozbiljan istraživački podvig.

A sve je počelo sa nasleđenom kućom, o kojoj, kako kaže, ništa nije znao do 92. godine, kada se u Beograd doseljava sa porodicom, kao izbeglica.

“Mi smo odlučili tražiti stan da ga iznajmimo i tada mi se javila jedna rodica, Beograđanka, koja me je pitala zašto tražim stan, kada ja u Beogradu imam kuću. Bio sam frapiran, otkud mi kuća? Pošto sam ja živeo u porodici u kojoj je bilo sramota imati, moji meni nikada nisu rekli za nju…… Uzbudila me činjenica da na Dorćolu postoji kuća koja je stara sto godina, faktički ista kakva je bila kada je moj pradeda napravio tih davnih godina… I onda sam ja njoj, te 92. godine obećao roman… Rekao sam joj: “Mala ti si jedna ozbiljna priča…ja sad, jedno dvadeset godina neću imati vremena da se tobom bavim, ali ću na kraju napisati roman”. I napisao sam roman, jedno 25 godina kasnije” priča Karajlić.

A roman jeste o kući, o jednom gradu sa kako autor kaže divnom, bogatom, uzbudljivom istorijskom potkom, kakvu romansijer samo poželeti može. Kada se tome doda i originalan pristup likovima i njihovim složenim strukturama, dobra priča je zagarantovana. Oslonivši se i u ovom poslu na one univerzalne, neprolazne ljudske osobine, kakve su sklonost ka strastima, novcu, izdaji ali i iskonska potreba za ljubavlju, Karajlić je i ovom umetničkom čedu obezbedio dugovečnost.

Govoreći o srpskom društvu danas, Karajlić kaže da je kultura jedini način da se izbavimo iz svega što je nakon ratova ostalo. A pod kulturom, on podrazumeva, kako knjigu, rokenrol ili dobar film, tako i sport , nauku…

Druženje mitrovačke publike  sa Neletom Karajlićem organizovala je NVO “Aktiv”.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Comments