Izmene u Zakonu o javnim dokumentima: Novi nadzorni organ i novčana kazna za njegovo nepoštovanje

Poslednje izmene Zakona o informacijama od javnog značaja na Kosovu, podrazumevaju formiranje Agencije za privatnost i informisanje  i uvođenje finansijske kazne u visini od najmanje tri a najviše deset hiljada evra, za one institucije koje su bez valjanog obrazloženja, odbile da bilo kome daju željenu informaciju.

Ovim se značajno skraćuje i pojednostavljuje put građana odnosno pravnog lica do zahtevanih podataka, koji bi trebalo da budu dostavljeni u roku ne dužem od sedam dana, saopšteno je  na Okruglom stolu koji je u ponedeljak, 4. novermbra, u Kosovskoj Mitrovici, na ovu temu organizovala misija OEBS na Kosovu.

Pravo na informacije od javnog značaja jedno je od osnovnih građanskih prava u svim uređenim društvima i dok se ono ne ostvaruje na terenu u potpunosti, ne može biti reči o demokratskom društvu, složili su se panelisti.

Lokalne samouprave u prvom redu jesu  državni organi kojima se građani na lokalu najčešće obraćaju, i koje su prema zakonima koji uređuju administraciju, u obavezi da posluju transparentno, a ovaj zakon je odličan parametar za to – koliko se on primenjuje, u toj meri je poslovanje jedne lokalne samouprave transparentno.

Agencija koja će biti formirana, trebalo bi da nadzire primenu Zakona o javnim dokumentima ali i Zakona o zaštiti ličnih podataka. Ona će biti prva instanca kojoj će se građani odnosno pravna lica obraćati, ukoliko nisu zadovoljni tretmanom koji su kao tražilac dokumenta doživeli. Takođe, pomenuta Agencija će imati ingerenciju da odlučuje o tome da li je građanin oštećen i ukoliko proceni da jeste, imaće ovlašćenje da deluje i to izricanjem novčanih penala. Tek nakon njene intervencije, građanin odnosno pravno lice, ukoliko nije zadovoljan, obraća se sudu. Institucija Ombudsmana ostaje otvorena za pritužbe građana kada je kršenje ovih zakona u pitanju.

Građani na severu Kosova baš kao ni mediji, ni dosad se nisu u dovoljnoj meri koristili ovim pravom. Prema mišljenju panelista, važno je upoznati ih sa prednostima ovog Zakona ali istovremeno raditi i na obučavanju javnih službenika kako bi  znali kada, kako i kome moraju da ustupe tražene informacije, odnosno u kojim situacijama nije javni interes da se zahtevano obznani. Takođe, istaknuta je potreba da se u cilju bolje komunikacije građana i lokalnih samouprava, što pre ustanovi pozicija službenika za odnose sa javnošću pri opštinama na severu Kosova.

Kao glavni razlozi za lošu primenu Zakona na terenu, istaknuti su nedovoljno poznavanje prava koja on daje građanstvu, bojazan da će službenik zahtevati od njih da obrazlažu razlog podnošenja zahteva za neku informaciju (na šta službenik nema pravo), odnosno gubljenje poverenja u institucije svake vrste.

Iz OEBS-a najavljuju da će u narednom periodu krenuti sa ozbiljnijim angažmanom po pitanju afirmisanja ovog Zakona, a to bi trebalo da podrazumeva multiinstitucionalni pristup .

Pored predstavnika OEBS-a, u panelu su učestvovali predstavnici lokalnog rukovodstva, civilnog sektora i medija.

Izvor: Radio Kosovska Mitrovica

Comments